Представља најбогатији извор антиоксиданаса, успорава старење, побољшава вид и зауставља почетне фазе карцинома
БОРОВНИЦА (Vaccinium myrtillus) жбунаста биљка из породице вресова, чија је прадомовина Северна Америка, изузетно је корисна и лековита. А посебно њен сок, који је одличан лек против малокрвности.
Бројна истраживања показала су да је ова воћка најбогатији извор антиоксиданаса међу 40 различитих врста воћа и поврћа. За престижну "титулу" најзаслужнији су антоцианини, супстанце које боровницама дају и карактеристичну боју. Истраживања су показала да боровнице успоравају процес старења, побољшавају функцију вида и крвоток, заустављају почетне фазе развоја карцинома... Плод ове биљке, која у дивљем облику расте на умереновлажном земљишту листопадних букових шума, садржи органске киселине, а посебно јабучну и лимунску, шећер, пирокатехинске танине, витамине Ц и Б, каротин, масна уља, протеине...
Листови су такође врло лековити и представљају праву ризницу минерала калијума, натријума, мангана, хрома, гвожђа, бакра. У обиљу садрже и витамин Ц, органске киселине, сапонине, шећер, танине.
Да би били делотворни, листове треба брати у пролеће док биљка цвета, а плод тек када је потпуно зрео. Осушене бобице, које се суше у хладу или у рерни на 40 степени, такође су изузетно лековите. Садрже бројне вредне састојке, као што је флобатанин, мешавину разних антоцијанских хетерозида, инвертни шећер, органске киселине (јабучну, лимунску и ћилибарну), пектин, витамин Ц, каротин...
Плодови боровнице равномерно су заступљени у народној, али и у званичној медицини. Представљају благотворно средство у превентиви и терапији авитаминозе и хиповитаминозе, као и у лечењу неинфективне дијареје код деце. Познато је и њихово дијететско деловање. Без обзира за шта да се користе, плодове је најбоље узимати у свежем стању или као сок.
Боровнице су пријатног, накисело-слатког и мало опорог укуса. Међутим, не треба заборавити да се од ове модроцрне, округле, сочне бобице, праве и укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти... Једино што им недостаје након кувања је витамин Ц. Сок је најбољи за испирање грла, док мармелада расхлађује болну врелину упаљених уста и ждрела. Из зрелих плодова справља се и посебан екстракт, од којег се праве дражеје за јачање вида.
С обзиром на то да је овај лек за већину прескуп, као алтернатива може да се узима чист, непреврео сок од боровнице. У исту сврху може да се направи и компот од осушених зрелих плодова.
Листови су одличан кардиотоник, диуретик, а користе се и за лечење бубрега и бешике. Обавезни су и у биљним мешавинама за лечење шећерне болести. У народној медицини лековитост листова истичу до те мере, да их називају "биљним инсулином". Користе се и код поремећаја рада органа за варење, односно повраћања, дијареје, желудачних грчева, кашља...
Припрема напитка добија се једноставним преливањем листова врелом водом. Међутим, при коришћењу треба бити опрезан, јер при дуготрајној употреби или предозирању, може доћи до хроничног тровања које изискује озбиљну терапију. У сваком случају, имајући на уму да је боровница вишеструко здрава, требало би је што чешће користити у исхрани.
АНТИКАНЦЕРОГЕНИ САСТОЈАК
Састојак птеростилбен, нађен у боровницама, могао би да буде делотворан у спречавању рака дебелог црева, истичу научници Универзитета Рутгерс у Њу Џерсију и Министарства пољопривреде САД. Састојак је моћан антиоксиданс, од којег би могле да се произведу пилуле са мање штетних ефеката у односу на поједине комерцијалне лекове намењене спречавању ове злоћудне болести, изјавио је професор др Бандар Реди, руководилац истраживачког тима са Одељења за хемијску биологију Универзитета у Њу Џерсију.
Експерименти су показали да птеростилбен смањује умножавање ћелија дебелог црева и блокира гене одговорне за упалне процесе. Иначе, то су два главна фактора ризика за настанак рака дебелог црева, истиче др Реди.
СИРУП
За припрему сирупа потребно је боровнице пребрати, опрати, одстранити им петељке, ставити их у ђевђир, затим их изгњечити и оставити преко ноћи на хладном месту да одстоје. Сутрадан изгњечене боровнице пропасирати и процедити кроз чисто танко платно или вишеструко савијену газу.
Добијени сок сипати у чисту шерпу, загрејати до кључања и затим додати шећер. На сваки литар сока иде један килограм шећера. Мешавину сока и шећера вратити да поново проври, а у току кувања скидати пену која се ствара на површини.
Скувани сируп сипати још док је врућ у припремљене флаше, а затим их затворити двоструким целофаном.
З.О. Јоксовић, В. Новости
Ауторска права Радио Оаза 2026