- Сматра се да је за добар ноћни опоравак највећем броју људи у просеку потребно око 7,5-8 сати спавања - каже др Славко Јанковић, неуропсихијатар са Клинике за неурологију Клиничког центра Србије. - Са друге стране, познато је да постоје екстремне варијације. Зна се да је неким људима за нормално функционисање потребно од два до три сата спавања. Рецимо, Никола Тесла је спавао од два и по до три сата, а Томас Алва Едисон око два и по сата. Међутим, и Тесла је знао да је Едисон око подне дремао у својој лабораторији око 45 минута, а Тесла није, тако да је, ипак, Едисон спавао дуже од Тесле. Неки људи спадају у групу такозваних дугоспавача, па им за добар опоравак треба од 10 до 11 сати ноћног спавања. Када је сан још дужи, сматра се да постоји патолошко стање које се назива хиперсомнија, које захтева додатна медицинска испитивања узрока.
Новорођенче, рецимо, спава 16 сати дневно, адолесценти око девет сати, док се са годинама смањује време потребно за спавање. људи старији од 65 година, у просеку, спавају само шест сати дневно. Поремећаји спавања, које стручњаци разврставају у осам категорија, и код нас и у свету представљају вероватно најчешће болести. Узроци су различити. Тако, рецимо, сталан осећај умора и поспаности може да буде знак обољења срца, штитне жлезде, анемије, алергије на храну, али и упале бешике.
Последње студије показују да је мањак сна повезан са смањеним лучењем глукозе. Овакво стање води ка развоју дијабетеса типа два. Али, може довести и до болести срца или можданог удара.
Истраживачи су анализирали податке који су сакупљани шест година на основу учествовања око 1.500 људи у Западном њујоршком здравственом центру за истраживање. Резултати су показали да код деведесет и једне особе, чак и након здраве исхране, ниво глукозе расте. Истраживачи су упоредили резултате оних који спавају мање од шест са онима који у просеку спавају од шест до осам сати. Према овом истраживању, мањак сна доводи до појаве дијабетеса на неколико начина. Недостатак сна проузрокује повећано лучење кортизола, односно хормона стреса. У том тренутку толеранција глукозе је смањена. Ове промене штете механизмима који одржавају равнотежу у нашем организму.
- Интересантно је да несаницу и последице које она доноси могу изазвати и друге болести спавања, као што је престанак дисања у спавању (опструктивна апнеа у спавању), поремећаји циркадијалног ритма спавања, синдром немирних ногу, периодични покрети удова у спавању... - каже др Јанковић. - Последице које несаница доноси су вишеструке, како за самог болесника тако и за друштво у најширем смислу. Лечење инсомније је могуће и подразумева мање употребу лекова а више примену психолошко-психијатријских техника, које су успешније. У суштини, треба лечити узрок који је довео до несанице, а код есенцијалне инсомније он, нажалост, није познат, па је тај облик најтежи за лечење.
Биљана Радивојевић, В. Новости