Садржи и полифеноле резвератроле, антоцијане, катехине и кверцетине. Они су антиоксиданси који уништавају штетне супстанце, као и слободне радикале који могу да изазову тумор. Чувају и проходност артерија смањујући тако ризик за болести срца. Смањују и згрушавање крви и снижавају лош холестерол. За резвератрол је доказано да позитивно утиче на менталне и друге функције мозга, смањујући ризик од можданог удара.
Црно грожђе требало би јести што чешће и због калијума, мангана, витамина Ц, Б1 и Б6. Али и због обиља биљних влакана, калцијума и гвожђа. Истраживања су показала да црно грожђе повећава ниво мелатонина, хормона неопходног за добар сан.
Бело грожђе је у много чему слично црном. Има приближно исту енергетску вредност, што значи око 20 одсто шећера, али је у односу на црно грожђе сиромашно фенолима. Такође није претерано богато ни калијумом и калцијумом.
Суво грожђе је због своје слаткоће и лепљивости дуго избегавано, јер се сматрало да доводи до пропадања зуба. Новија истраживања су доказала супротно. Супстанце из сувог грожђа сузбијају раст бактерија одговорних за настанак каријеса и болести десни, јер обилују фруктозом и глукозом а не сахарозом, главним кривцем за обољења усне дупље.
Винско сирће требало би да се нађе у сваком домаћинству, јер је истовремено и хранљиво и лековито. Винско сирће хлади и стеже, смирује дијареју и крварење. Од винског сирћета спремају се облоге за разне болести, а повремено прање целог тела мешавином сирћета и воде чисти кожу и отвара поре, поспешује циркулацију крви, чиме организам постаје отпорнији на разне болести и спољашње штетне утицаје.
Осим што освежава, грожђе представља лек за чишћење крви, регулисање варења, уклањање масних наслага, лечење упалних процеса, као и за уклањање реуматских тегоба и кожних алергија. Грожђе делује као природни тоник организма, успорава старење, односно спречава деменцију и дегенеративне очне болести. Не садржи холестерол, али утиче на стварање доброг холестерола ХДЛ. Због тога се грожђе посебно препоручује деци, старијим особама, реконвалесцентима, практично свима, осим дијабетичарима, који ову воћку морају пажљиво да користе.
Уколико желите истински укусно грожђе, треба куповати само зреле гроздове, јер једном убрани гроздови више не сазревају. Пожељно је да зрневље грозда буде зеленкастожуте боје. Грожђе се пере непосредно пре јела, а да би се очувало свеже држи се у пластичној кутији у фрижидеру.
ЧИСТАЧ ЈЕТРЕ
Грожђе садржи јабучну и винску киселину, пектине, односно материје које успоравају ресорпцију масти, танине, међу којима посебно антоцијан, важан за обнављање крви. Од витамина садржи витамин А и Ц, и витамине Б групе, а од минерала калцијум, калијум, гвожђе, магнезијум. С обзиром на то да свежи сок садржи такође све ове састојке, представља изузетан чистач јетре, а такође помаже при избацивању уринске киселине из тела.
ДИЈЕТА
Уколико здравље дозвољава, двадесетак дана треба држати дијету са грожђем, која се сматра једном од најбољих. Препоручено је да се једе 1 до највише 2 килограма грожђа, боље црног јер је здравије и чисти организам од разних токсина. Не само што ће се скинути вишак килограма него ће се регулисати варење и апетит, а кожа ће заблистати свежином. Наравно, потребно је и да додатна храна буде немасна и лагана.
Са друге стране, вино као најзначајнији производ од грожђа, представља добар антиоксиданс који штити крвне судове и срце. Истовремено, повећава ниво естрогена, делује бактерицидно и успорава деловање вируса. Ово се посебно односи на црно вино, али га треба пити у умереној количини, односно сто милилитара дневно.
ЕКСТРАКТ
Кожица и семе црног грожђа, који се одбацују док се прави вино, представљају ризницу лековитих састојака. Од ових "отпадака" истраживачи на мадридском Универзитету направили су екстракт ГАДФ, који је изузетно богат влакнима и антиоксидансима. Уколико се дода свакодневној исхрани, овај грожђани екстракт може да преполови ризик од срчаних напада, јер смањује крвни притисак повољно и лош холестерол.
З. O. Jоксимовић, В. Новости