Јуче и данас

Теодорова субота, Тодорова субота, Тодорица, посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом.

Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. У спомен на овај догађај, у петак после литургије пева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. 

Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII веку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски. Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста па према томе покретан празник који спада уз Васкршњи циклус празновања. Дан је посвећен Св. великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави 17. фебруара, а у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.

Народни обичаји 

За Светог Теодора, народски, Тодора верује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан. У Таковском крају овај светац се слави, јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се Светом Теодору за здравље. Тодорова субота у Поповом пољу зове се Тодорица.

Драга Љочић (Шабац, 22. фебруар 1855 - Београд, 5. новембар 1926), је прва жена лекар у Србији и четврта жена у Европи која је стекла универзитетску диплому доктора медицине. 

Рођена је 1855. године у Шапцу, у породици трговца који је мимо тадашњих обичаја, поред два сина, решио да школује ћерку. После основне школе Драга прелази у Београд, где је завршила Вишу женску школу, а затим се уписала на Велику школу, тадашњи универзитет. Ту је провела годину дана на природњачком одсеку, а 1872. године упутила се у Цирих на студије медицине. 

Кад је 1876. почео Први српско-турски рат, напушта факултет и долази у Србију да би радила као медицинска сестра. По завршетку Другог српско-турског рата, она је прва Српкиња официр, са чином поручника санитетске службе Војске Кнежевине Србије. Враћа се у Цирих, где 1879. завршава студије медицине, само петнаест година после прве жене на свету која је постала лекар, а у исто време кад је и Велика Британија добила прву жену лекара.

Учествовала је у свим ратовима које је Србија водила од 1876. до 1915. године: поред два рата са Турском, и у српско-бугарском, Првом и Другом балканском и Првом светском рату, кад је са српском војском прешла Албанију. 
За време српско-бугарског рата 1885. године, једно време била је једини лекар у Општој државној болници у Београду, као и у болници за велике богиње и у установи за рањенике у Великој школи. 

Председник Србије Александар Вучић и министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров присуствовали су свечаној презентацији мозаика у Храму Светог Саве на Врачару, на куполи висине од 65 метара. Вучић оценио да је тај храм кућа за све и још један од симбола братства Срба и Руса.

"Највећи наш задатак данас је да избегнемо све замке око нас, да чувамо пријатеље, да тежимо миру, разумевању и изградњи", поручио је председник Србије у обраћању на свечаности откривања мозаика.

"На нама је да завршимо овај храм", рекао је Вучић и указао да је Храм на Врачару "кућа за све" и још један од симбола братства Срба и Руса, али и да у том храму треба да буде јак корен, отпоран на све олује, нашег пријатељства са Русијом.

"Ова купола, која је изнад нас, вероватно је најбоље место за подсећање на светост неких веза, посебно цркве и народа, Русије и Србије, народа који су потекли из истог племена, били сабраћа у невољи, борили се заједно против мржње као поретка, неправде као начина и освојили слободу за наше народе, за свакога од нас. Више од тога тешко да је могуће", нагласио је Вучић.

Олује кроз које смо заједно прошли ојачале су корене те везе, подвукао је Вучић подсетивши да се Свети Сава замонашио у руском манастиру на Светој Гори.

Православни верници данас, у част празника Васкрсења Христовог, започињу Васкршњи или Велики пост. Пост траје 42 дана, а почиње на Чисти понедељак и траје до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана - најдужи је у току године, и завршава се празником Васкрсења Христовог.

Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста.

Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недјеље се не пјева, не игра и не свира, а послови се не започињу.

Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при његовом уласку у Јерусалим.

Седма, посlедња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело распетом Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тијело после скидања са крста.

Иако је вино настало у данашњем Ирану пре 7.500 годна и преко Античке Грчке, у којој су у 7. веку пре Христа никли први виногради и чија се култура коришћења пренела и на Рим, ширећи се по целом Царству, оно је тек појавом хришћанства добило нови значај, као део црквеног обреда.

То је, како се верује, један од разлога због кога је винска култура, зачета код старих Грка и Римљана, остала готово нетакнута у хришћанској Европи.

„Ја сам истински чокот и Отац је мој виноградар. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говрио. Останите у мени, а ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа“, каже у опраштајној беседи Исус Христос својим ученицима, преноси Јеванђеље по Јовану.

Христос је при установљавању тајне светог причешћа на Тајној вечери са својим ученицима, коју Православна црква сваке године оживотворава на Велики четвртак, од хлеба и вина створио симболе свог тела и своје крви, „кроз коју на причешћу са Собом сједињује верујуће посредставом Тајне“, кажу богослови, напомињући да је „Евхаристија центар духовног живота хришћана“.

Највећа јужнословенска „Википедија“ данас обележава пуних 15 година од настанка. Од 2003. године до данас стотине хиљада добровољаца из земље и региона написало је више од 600.000 чланака на српској језичкој верзији највеће онлајн енциклопедије.

Википедија на српском језику је настала захваљујући ентузијазму неколико добровољаца који су почели да је стварају, након раздвајања Википедије на српскохрватском језику на српску и хрватску верзију.

У првој години Википедија на српском језику имала је 150 чланака, а само три године касније достигнуто је 100.000 чланака. Данас Википедија на српском језику има више од 602.000 чланака, преко 210.000 регистрованих корисника и око 900 активних уредника. 

„Википедија је постала синоним за енциклопедију, што нисмо ни претпоставили да ће се десити када смо почели да је стварамо“, изјавио је Филип Маљковић, један од првих уредника и председник „Викимедије Србије“.

„Оно што је истрајало за све ово време јесте идеја слободног знања, које треба да буде доступно свима“, истакао је Маљковић. 

Обележавањем 15 година од настанка, прослављају се и сви други успешни пројекти ширења слободног знања у Србији, партнерства која су допринела увећању садржаја Википедије, али и дугогодишња окупљања и дружења Википедијанаца проистекла из стварања највеће ризнице знања.

Премијер Лестер Пирсон је 1964. године оформио комисију састављену од представника свих странака, са задатком да створи канадску националну заставу. Наложено је да се застава са британским обележјима користи док се не изабере нова, али је било много дилема и примедби, посебно међу учесницима обе светска рата рата, да ли треба и зашто мењати симбол под којим су се борили у име Канаде.

Предложене идеје, свака са образложењем, биле су веома различите. Један човек из Британске Колумбије је тако, на пример, истакао да застава треба да има само један јаворов лист зато што се тиме наглашава да сви Канађани живе у једној држави.

У то време, када Канада није била толико мултикултурална земља колико је то данас, раширено је било и уверење да би застава требало да има неку од инсигнија са британске заставе, са образложењем да већину становника чине особе британског порекла.

Од три предлога који су ушли у најужи избор, изабран је онај Џорџа Стенлија, базиран на застави Ројал милитари колеџа из Кингстона, Онтарио.

У ствари, јаворов лист је био у употреби као канадски амблем још у осамнаестом веку, а као национални симбол по први пут 1868. године, када се појавио на грбу Онтарија и Квебека. Годину дана пре тога је Александар Муир компоновао патриотску песму ‘The Maple Leaf Forever’,  која је постала незванична химна енглеског дела Канаде.

Наиме, 14. фебруара добар део западног света слави Светог Валентина, односно Дан заљубљених, али већина грађана Србије одлучно одбацује такве бесмислице. За њих је то Свети Трифун.

Празници Свети Трифун, који славе православни верници и Свети Валентин, који је део западне традиције, обележавају се истовремено као заштитници искрене љубави свих хришћана. Сви хришћани данас славе заштитнике искрене љубави. Православни верници обележавају Светог Трифуна, а западна традиција Светог Валентина.

Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна.

Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели. Бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства па је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.

Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове поделио сиромасима.

Нa данашњи дан пре 28 година умро је Ненад Радуловић, свима знан као Неша Лептир, рок музичар, певач “Последње игре лептира” и глумац Индексовог радио позоришта. Београдски шмекер, током свог кратког али плодоносног живота, увек је зрачио оптимизмом и ширио љубав и смех, а презирао негативне људе, мржњу и осветољубивост. 

Каријеру је почео као певач и вођа “Последње игре лептира”, а деби албум “Напокон плоча” из 1982. са хитовима “Врати се” и “Наташа” донео им је велику популарност, па су исте године одржали 15 распродатих концерата у београдском Дому синдиката. ПИЛ је до распада 1989. објавио још четири албума са хитовима “Сличуге”, “Срце од меда”, “Дечко ајде олади”, “Груди моје балканске”, “Умиру јелени”, “Такси”, “Руска чоколада”... За једини соло албум “Нико нема што Питон имаде”, пародију “новокомпоноване музике”, Неша је осмислио лик под именом Слободан Ђорђевић Питон. Током 1989. откривени су му рак тестиса у касном стадијуму и метастазе на мозгу. Упркос операцији, Неша Лептир је преминуо 12. фебруара 1990. Имао је само 30 година. Само 20 минута пре него што је умро, на питање свога брата Жељка како му је, одговорио је: “Не могу баш да играм фудбал.” Његова последња песма “Модра бајка” постхумно је објављена на истоименој компилацији хитова ПИЛ.

Десанка Максимовић (Рабровица (Дивци) код Ваљева, 16. мај 1898 - Београд, 11. фебруар 1993).

На данашњи дан преминула је велика песникиња Десанка Максимовић. Рођена је крајем деветнаестог века, као најстарија од осморо деце. Њене успомене на детињство, толико присутне у њеној поезији, односе се на Бранковину у коју је отац премештен после њеног рођења, где је и завршила прва три разреда основне школе.

Очева промена службе одвела је породицу у Ваљево 1908. године где ће будућа песникиња завршити и основну школу и гимназију. Књижевност јој је предавао Сима Пандуровић, који је приметио њен таленат и подржао афирмацију, али су гимназијски дани убрзо прекинути Првим светским ратом. 

После положене матуре Десанка је на Филозофском факултету у Београду уписала студије упоредне књижевности, историје и историје уметности.

Прве стихове објавила је у часопису Мисао 1920. године, а најбоље је примљена песма Стрепња да би касније постала сарадник и других књижевних часописа.

При крају студија радила је у обреновачкој приватној гимназији, а после дипломирања 1923. године била постављена за суплента Треће женске београдске гимназије. После доласка из Париза 1926. године, где је боравила као стипендиста француске владе, ради у женској гимназији све до почетка Другог светског рата.