Наиме, 14. фебруара добар део западног света слави Светог Валентина, односно Дан заљубљених, али већина грађана Србије одлучно одбацује такве бесмислице. За њих је то Свети Трифун.
Празници Свети Трифун, који славе православни верници и Свети Валентин, који је део западне традиције, обележавају се истовремено као заштитници искрене љубави свих хришћана. Сви хришћани данас славе заштитнике искрене љубави. Православни верници обележавају Светог Трифуна, а западна традиција Светог Валентина.
Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна.
Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели. Бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства па је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.
Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове поделио сиромасима.
Када је на римски престо дошао цар Декије, Свети Трифун је много пострадао, али је сва та мучења радо подносио говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ .
Мучитељи су га осудили и 250. године убили.
Свети Трифун се сматра заштитником пољских усева, а славе га многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помињу страдање светитеља Трифуна.
Српски народ у околини Зајечара посвећује му чак три дана славља, надајући се његовој заштити у зимско време, када вукови наносе огромне штете у тим крајевима, где је овчарство важна привредна делатност.
Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши на њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња.
Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и „заклинаније свјатаго мученика Трифуна“.
Светог Трифуна славе гостионичари.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у Охридском прологу владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
Свети Валентин, како пише владика Николај, био је епископ у италијанском граду Интерамни, где се прославио као исцелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску веру.
Валентин је са својим следбеницима посечен мачем 273. године, записано је у Прологу.
СПЦ дан светог Валентина обележава 30. јула, односно 13. августа, али не као заштитника заљубљених.
Из календара Католичке цркве, 14. фебруар је избрисан као дан посвећен светом Валентину, због, како кажу, жеље за смањење броја светих дана код оних светаца о којима није било јасних историјских чињеница.
Празник заљубљених
Обичај да се половином фебруара слави празник заљубљених потиче из времена античке Грчке и Рима, када су слављена божанства плодности и заштитници светости брака.
На Дан заљубљених, или Валентиново, обичаји су различити и све више се везују за потрошачко друштво, док се у православним храмовима и у православним домовима на Трифундан поштује претежно вековна традиција цркве.
Агенције
Ауторска права Радио Оаза 2026