Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Песникиња детињства и родољубља

2018.02.11

Десанка Максимовић (Рабровица (Дивци) код Ваљева, 16. мај 1898 - Београд, 11. фебруар 1993).

На данашњи дан преминула је велика песникиња Десанка Максимовић. Рођена је крајем деветнаестог века, као најстарија од осморо деце. Њене успомене на детињство, толико присутне у њеној поезији, односе се на Бранковину у коју је отац премештен после њеног рођења, где је и завршила прва три разреда основне школе.

Очева промена службе одвела је породицу у Ваљево 1908. године где ће будућа песникиња завршити и основну школу и гимназију. Књижевност јој је предавао Сима Пандуровић, који је приметио њен таленат и подржао афирмацију, али су гимназијски дани убрзо прекинути Првим светским ратом. 

После положене матуре Десанка је на Филозофском факултету у Београду уписала студије упоредне књижевности, историје и историје уметности.

Прве стихове објавила је у часопису Мисао 1920. године, а најбоље је примљена песма Стрепња да би касније постала сарадник и других књижевних часописа.

При крају студија радила је у обреновачкој приватној гимназији, а после дипломирања 1923. године била постављена за суплента Треће женске београдске гимназије. После доласка из Париза 1926. године, где је боравила као стипендиста француске владе, ради у женској гимназији све до почетка Другог светског рата.

У међувремену појавиле су се збирке песама и приповедака: „Врт детињства“, „Зелени витез“, „Лудило срца“, „Срце лутке спаваљке“, „Како они живе“, „Нове песме“, „Распеване прице“… 

Страдање српског народа опевала је у чувеним родољубивим песмама „Србија се буди“ и „Спомен на устанак“ и најснажнијој својој песми те врсте надахнутој крагујевачком октобарском трагедијом „Крвавој бајци“.

У послератном периоду издвајају се књиге: „Песник и завичај“, „Мирис земље“, „Говори тихо“, „Тражим помиловање“, „Немам више времена“, „Писма из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Озон завичаја“, „Слово љубави“…

Песничким врхунцем Десанке Максимовић сматра се збирка поезије „Тражим помиловање“ где у лирској расправи са Душановим закоником она заступа све категорије људи, између многих и своје бранковачке земљаке.

За стваралачки рад добијала је највиша државна признања и награде и била је редовни члан САНУ.

Њена хумка, подигнута по узору на скромна и проста сеоска гробишта, постала је место ходочашћа многих песника, уметника, културних радника и поклоника њеног песништва.

Десанка Максимовић се обрачунава са Теслом 

На Фејсбук страници Сенсес Аудио Продакшн објављен је друга епизода цртаног филма “Елита” са Николом Теслом, Вуком Караџићем, Ивом Андрићем и Десанком Максимовић у главним улогама.

У цртаћу је искарикирана тренутно актуелна прича о високим рачунима за струју.

Погледаје како се Никола Тесла, који је и направио рачун изводећи експерименте, надрљао… ВИДЕО 

ИН4С 

Ауторска права Радио Оаза 2026