Јуче и данас

На данашњи дан пре 19 година снаге такозване ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Око 1.500 припадника ОВК, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године.

Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.

У Бици за Кошаре у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства.

Прислушкивањем радио-веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски. Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.

На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора.

Велика концентрација снага на Кошарама коштала је ОВК напуштања многих положаја, јер је утврђено да су многи делови границе са албанске стране били готово без икакве одбране.

Православни хришћани у више од 60 земаља света, укључујући Србију, славе данас Васкрсење Христово.

Васкрс по Јулијанском календару славе Руска, Српска, Грузинска, Константинопољска, Грчка, Бугарска, Јерусалимска и друге православне цркве.

Васкрс је највећи и најрадоснији хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих као победу вере и живота над смрћу.

На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христ ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

Људи се за овај празник поздрављају са "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе". Цела недеља празника зове се Светла недеља и тада се певају радосне црквене песме.

Припреме за Васкрс традиционално почињу на Велики четвртак, а настављају се Великим петком у знак сећања на дан када је Исус Христ распет на крсту на Голготи.

Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава. На Велики петак фарбају се јаја, највише црвеном бојом која симболизује Исусову крв.

Патријарх српски Иринеј са архијерејима СПЦ честитали су Васкрс свим хришћанима који овај празник славе по Старом календару и у Посланици поручили да нема данас човека, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости, али да тог мира и радости нема ниоткуда.

Српска православна црква и верници данас обележавају Велики петак, дан када је на Голготи распет и умро Исус Христос. Богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса, који се слави од поноћи, када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

У православним црквама на Велики петак се не служе литургије, већ царски часови, са читањем делова Јеванђеља о догађајима у дане Страдања. Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнији у недељи Страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења, које СПЦ и православни верници ове године обележавају у недељу, 8. априла.

Према предању записаном у јеванђељима, Исус Назарећанин умро је на крсту у „шести час дана” и завесе јерусалимског храма прецепиле су се напола, сунце се помрачило и сва звона су попуцала.

Зато у православним храмовима на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.

Патријарх српски Иринеј поручио је верницима, у Васкршњој посланици, да чувају и поштују светињу брака, јер је она темељ здраве и неразориве породице.

„Сведоци смо свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитеља оставља неизбрисиву рану на дечјим душама. Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа”, навео је патријарх.

Иринеј је додао да је потребно да искреност и узајамно праштање треба да красе сваку породицу.

„Чедоморство, највећи злочин овога века, нажалост, присутно је и у нашем народу. Према статистичким подацима, сваке године у Србији нестаје читав један град. У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност”, навео је он.

Патријарх је додао да у данима радости, поводом празника, не треба заборавити ни људску бол, патњу и страдање, као ни болесне, старе и изнемогле, сиромашне, избегле и прогнане.

Приликом рушења старог Варадинског моста бомбама НАТО авијације, 1. априла 1999. године, живот је изгубио Новосађанин Олег Насов.

Поводом деветнаестогодишњице овог трагичног догађаја градоначелник Новог Сада Милош Вучевић данас је положио венце на спомен-обележје код Варадинског моста, а обележавању годишњице присуствовали су и родитељи настрадалог Насова.

- Када је у питању обележавање оваквих догађаја, нема речи које могу бити прикладне и својим значењем иоле надоместити претрпљене губитке породице, као ни дочарати све оно што су људи преживљавали пре деветнаест година. Мостове можете обновити и нове саградити, али људске животе не можете да вратите. Једна од великих животних неправди која нас је задесила те ратне 1999. године, десила се баш првог дана априла, када се Олеговог живот трагично завршио. Желим да искажем саучешће породици, али и да истакнем да се живот увек некако бори за оне праведне ствари и да се на послетку изнедри љубав, а тако се и наместило, да се три месеца после велике трагедије, роди Олегов син који је породици дао снагу за живот. Надам се да ћемо убрзо кренути у конкретизацију иницијативе Олеговог оца Миливоја да се направи спомен-плоча са именима 313 Новосађана који су били жртве ратова од 1990. до 1999. године - изјавио је градоначелник.

Писац Борисав Станковић, један од зачетника модерне српске књижевности, рођен је на данашњи дан 1876. године у Врању.

Станковић је био приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма.

Рано је остао без родитеља, па га је одгајила мајка његовог оца. Завршио је Правни факултет у Београду 1902. године.

Своју најпознатију драму "Коштана" објављује исте године. Овај роман значајан је и по томе што се први пут у књижевном делу користи врањански говор. Због тога је Станковић био изложен великим критикама, али је драма постала део српске позоришне класике.

Свој најпознатији роман "Нечиста крв" објављује 1910. године.

За време Првог светског рата био је заробљен и интерниран у логор Дервента. После рата радио је у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Станковић је умро 1927. године у Београду.

Његова књижевност везана је за Врање, иако је у врањански крај ретко одлазио. Многи подаци указују да Станковић чак није познавао географски положај неких места из својих дела, али је ванредно владао језиком и менталитетом тог дела Србије.

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка "Плитвице", када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размене због погибије "редарственика" Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".

Из "Веритаса" подсећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обележава погибију Јовића, који је проглашен "првом жртвом домовинског рата", иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи "Истина мора изаћи ван" записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване "пумпарице" - јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, какве је имала хрватска полиција.

После ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа 1991. године, када је због немогућности функционисања због контроле ЈНА и расформирана.

Контролу над Националним парком "Плитвичка језера" преузеле су крајишке власти и задржале је све до августа 1995. године.

Акција хрватске војске 31. марта уследила је у намери увођења уставноправног поретка Хрватске на подручју Плитвица. Она је спроведена пошто су крајишки Срби крајем фебруара донели "Резолуцију о раздруживању од Хрватске", која је претходно донела одлуку да на њеној територији не важе савезни закони.

На данашњи дан пре 19 година погинуо је пилот Војске Југославије мајор Зоран Радосављевић (34) бранећи српско небо. То је било трећег дана бомбардовања. У окршају са много надмоћнијим непријатељем дао је живот за своју земљу. 

Био је најмлађи пилот ловац 204. Авијацијског пука РВ Војске Југославије, оборен је у авиону типа МиГ-29 изнад обронака Мајевице у Републици Српској. Постхумно је одликован медаљом за храброст.

Иако је првобитно саопштено да је оборен код Лознице, његово тело и олупина авиона нађени су надомак Бијељине. 

Исте вечери катапултирањем се из погођеног авиона спасао пилот Слободан Перић, који је десетак година касније погинуо у саобраћајној несрећи.

Радосављевића, који је у међувремену добио и улицу у Београду, колеге памте као сјајног друга и врсног пилота, најмлађег који је у Југославији икада летео на мигу-29.

Рођен у Приштини у фебруару 1965, Радосављевић је сматран за једног од најперспективнијих официра ВЈ који је требало убрзо и да докторира. Потиче из војничке породице, отац му је био официр ЈНА. Пошто је био страствени једриличар, у његову част сваке године се одржава Регата за Зорана. 

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се у Сијековцу 26 година обележава страдање невиних цивила и злочин који су починиле регуларне хрватске снаге и паравојска муслимана, за који нико није одговарао.

"Нама је јасно да у БиХ нема правде за Србе јер да је има, до сада би неко одговарао за злочин који је овде учињен. Ово је егзактан пример злочина над недужним цивилима у којем су људи нападнути и убијени у својим кућама, убијене су читаве породице", рекао је Додик новинарима у Сијековцу после полагања венаца на спомен-плочу за недужно страдале цивиле.

Додик је истакао да су 26. марта 1992. године у Сијековцу страдали цивили који су до тада слободно живели у својим кућама, нису никога дирали, а овде није била ниједна српска војна или паравојна јединица.

"Овде су војници ушли са оружјем на немоћно и ненаоружано становништво, побили их, запалили куће и тиме показали шта Србе чека у рату који им је наметнут у БиХ у условима када су муслимани и Хрвати донели одлуку да БиХ отцепе од бивше Југославије, што Срби нису хтели", поручио је Додик. Он је нагласио да је ово један од првих масовнијих злочина у БиХ, и да је после убиства свата у Сарајеву, ово била јасна порука Србима да се морају организовати. Он је додао да су Срби 12. маја 1992. године формирали Војску Републике Српске и бранили своја огњишта да не би сви страдали, као што су у Сијековцу страдали Зечевићи и друге породице.

Данас се навршава 19 година од почетка НАТО бомбардовања. За 78 дана, на територију Србије НАТО је бацио најмање шест тона осиромашеног уранијума.

Стручњаци сматрају да је то довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе, каква је бачена на Хирошиму.

Све су гласнији они који тврде да је против тадашње Југославије вођен хемијски рат и да је то главни разлог за повећање броја оболелих од канцера. 

Био је то кажу у НАТО "Милосрдни анђео". Срби би пре рекли анђео смрти, који је сеје и две деценије касније. Анализа Републичког завода за статистику показује да је број умрлих од рака за 30% већи у односу на 1999. годину. 

Највише оболелих од рака је на Косову и Метохији. О томе се тамо мало говори из политичких разлога. Осиромашеним уранијумом контаминиран је југ Србије. Околина Врања и Прешева. 

“2005. године 262 хемиотерапије, 2010 - 539 хемио терапије, 2015 - 742 хемио терапије, 2016. можда најори резултат повећан број пацијената 849. Ово није коначан број”, каже Златан Елек из Здравственог центра Косовска Митровица. 

Да ли то утиче и на остатак земље? 
“Ово је отишло без икакве контроле у ваздух, у воду у земљу, ушло у ланац исхране. Шта ће се с нама дешавати то ће се тек видети”, рекла је Даница Грујичић, неурохирург. 

Скоро две деценије касније, доказати штетност од осиромашеног уранијума је скуп пројекат, а шта све до сада научници знају?