Осим што је за себе рекао да је „први чокот“, а његови ученици „лоза“, Исус Христос је, како до нас преносе Јеванђеља, изговорио многе параболе о вину, а његово прво чудо у проповедању на земљи је претварање шест ћупова воде у вино на свадби у Кани Галилејској. Традиција мешања вина и воде, као симбола две велике свемирске моћи, постојала је још у старом Израиљу, а старозаветна Црква користила је вино у време жртвоприношења. У хришћанској култури говори о мешању божанске и људске природе у Христовој земаљској личности.

Вино и виногради помињу се и у Старом завету где, према православном учењу, „гозба од чистог вина“ представља праслику и најаву Јеванђеља. Вино је за хришћане и плод људских руку и дар Божији. Оно је у Православној цркви саставни део готово свих обреда – од причешћа, тајне јелеосвећења, венчања, свеноћног бдења, резања славског колача код Срба до погреба и молитви за упокојене. Црква је прописала посебне молитве које свештеник чита при засађивању винограда, а молитвама се благосиља вино за трпезом. Грожђе на празник Преображења Господњег и сами виногради освећују се по црквеном чину, а на празник светог мученика Трифуна, заштитника винограда и виноградара, уз молитве, почиње прво резање винограда у новој години.

За причешће само црно вино

– За причешће се, према црквеним правилима, користи искључиво црно вино добијено од винове лозе и без додатног шећера. Што се тиче квалитета, јачине и слаткоће нема правила, мада се углавном користе сува вина која, према речима богослова, „при Евхаристији, кад се у Свету Чашу додаје топла вода, треба да сачувају боју, укус и арому”.

Јелена Тасић, Данас