Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Премијер Лестер Пирсон је 1964. године оформио комисију састављену од представника свих странака, са задатком да створи канадску националну заставу. Наложено је да се застава са британским обележјима користи док се не изабере нова, али је било много дилема и примедби, посебно међу учесницима обе светска рата рата, да ли треба и зашто мењати симбол под којим су се борили у име Канаде.

Предложене идеје, свака са образложењем, биле су веома различите. Један човек из Британске Колумбије је тако, на пример, истакао да застава треба да има само један јаворов лист зато што се тиме наглашава да сви Канађани живе у једној држави.

У то време, када Канада није била толико мултикултурална земља колико је то данас, раширено је било и уверење да би застава требало да има неку од инсигнија са британске заставе, са образложењем да већину становника чине особе британског порекла.

Од три предлога који су ушли у најужи избор, изабран је онај Џорџа Стенлија, базиран на застави Ројал милитари колеџа из Кингстона, Онтарио.

У ствари, јаворов лист је био у употреби као канадски амблем још у осамнаестом веку, а као национални симбол по први пут 1868. године, када се појавио на грбу Онтарија и Квебека. Годину дана пре тога је Александар Муир компоновао патриотску песму ‘The Maple Leaf Forever’,  која је постала незванична химна енглеског дела Канаде.

До почетка двадесетог века, јаворов лист се налазио на новчићу од једног пенија, а на канадском амблему је био од 1921. године. Исте године је краљ Џорџ V прогласио белу и црвену за званичне боје Канаде.

Поред ових чињеница, и тога да је јаворов лист био на беџевима канадских оружаних снага током I и II светског рата, није била превише изненађујућа једногласна одлука да се изабере Стенлијев предлог.

Предлози за заставе данас се налазе у Библиотеци и архиву Канаде.

Новине

"The Maple Leaf Forever