Јуче и данас

Свечани дефиле поводом обележавања Дана Републике Српске прошао је улицама Бањалуке, а председника Републике Српске, Жељка Цвијановић, поручила је да је сигурна да је српску очувала љубав њених грађана и да ће је та љубав чувати и даље.

„Наша обавеза је да будемо јединствени и да будемо окупљени око интереса Републике”, рекла је председница Цвијановић на свечаном дефилеу. Она је захвалила свима који су стварали Републику Српску.

„Сваки пут када смо били јединствени, били смо јаки, нико нам ништа није могао. Ценимо слободу у којој живимо, јер знамо да она нема цену. Живела Република Српска”, поручила је председница.

Свечани дефиле је почео пошто је командир почасне јединице МУП-а Републике Српске Витормир Петричевић предао рапорт председници Републике Српске Жељки Цвијановић.

Свечаном дефилеу присуствује велики број грађана, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премијер Радован Вишковић, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, премијерка Србије Ана Брнабић, министри у владама Републике Српске, односно Србије, Небојша Стефановић и Александар Вулин, представници Српске у институцијама БиХ и амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов.

На данашњи дан пре 76 година у Њујорку је преминуо Никола Тесла, један од највећих светских истраживача и научника у области електротехнике.

Званично је регистровано више од 700 његових патената, а најпознатији је по изумима и усавршавањима електромотора, генератора, трансформатора, као и по примени наизменичне струје. По њему је названа јединица за мерење високог напона и за магнетно поље, а његово име нашло се у друштву великана по којима су дата имена брдима на Месецу.

Тесла се школовао у Госпићу, Карловцу, Грацу и Прагу, а у Сједињене Америчке Државе је отишао 1884. године. Ту је најпре радио са Томасом Едисоном, да би 1887. основао свој истраживачки центар.

Његов патент наизменичне струје откупио је Џорџ Вестингхаус и захваљујући томе на Нијагари је изграђена хидроцентрала, прва на свету која је увела систем наизменичних струја.

Захваљујући његовим истраживањима и изумина настали су модерни системи радиокомуникација, телевизије, роботике и даљинског управљања.

ФоНет

Његова светост патријарх српски Иринеј позвао је вернике да посебну бригу покажу према браћи и сестрама на Косову и Метохији, којима се одузима чак и право на живот достојан човека и истакао да слобода за српски народ није могућа у лажној држави Косово.

Патријарх је у Божићној посланици истакао да је један од важних предуслова за решење проблема на Косову и Метохији, изградња друштва заснованог на владавини права у којем људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свачијег верског, културног и народног идентитета.

"Говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији, без уважавања ових предуслова значило би прихватити ратно и поратно етничко чишћење и отимачину као свршен чин и одбацити све вредности на којима, бар начелно, почива хришћанска Европа, али и цели свет", рекао је патријарх Иринеј.

Српска православна црква, како је навео, тражи поштовање једног од основних хришћанских начела - "Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима".

"Све што захтевамо за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији спремни смо да пружимо и пружамо и свим народима који живе или на Косову и Метохији или у другим крајевима Србије", истиче патријарх Иринеј.

Нова 2019. година дочекана је у поноћ, а у Србији је тачно пре 100 година донет закон по којем се стари и нови календар изједначавају и по којем су Срби први пут 1920. годину дочекали по Грегоријанском календару. 

Етнолог Драгољуб Антонић каже да је 10. јануара 1919. донет закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и да до тада Срби нису користили тај календар, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару.

"Ми смо се увек држали старог календара и по њему је сада 7.527. година”, каже Антонић и додаје да је необична била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе тај закон, иако је мир у Версају тек потписан 28. јуна 1919. године. Како наводи, нејасно је зашто се Србија као држава победница у Првом светском рату одрекла свог календара. 

"Та журба је била од стране римске курије, то није никаква тајна, римокатоличког седишта у Риму и они су по сваку цену хтели то да наметну и осим календара наметнули су још две ствари - латинично писмо, које се до тада није користило у Срба и химна Боже правде је добила додатак”, наводи Антонић. Прославе Нове године су код нас почеле у Југославији шездесетих година, каже Антонић и додаје да је то било у доба јефтиних кредита, доброг материјалног стандарда. Како каже, пре тога Срби су славили Божић, а пре Божића три празника када су давали поклоне - Детинци, Материце и Оци.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изразио је запрепашћење чињеницом да је на Радију Суботица пуштена песма проусташког пјевача Марка Перковића Томпсона. Реч је о песми "Мој Иване" која, као и готово све Томпсонове пјесме, велича усташтво, злочине над Србима и злочиначку тзв. НДХ.

Линта је истакао, да је Томпсон један од главних промотера усташтва који својим јавним ставовима и наступима изазива националну и верску мржњу и дубоко вређа стотине хиљада убијених Срба у тзв. НДХ, страдале и протеране Србе деведесетих година 20. века, читав српски народ и грађане Србије.

Позвао је руководство тог радија да се путем саопштења јавно извини грађанима Србије и свим Србима, који су дубоко огорчени и шокирани због пуштања песме једног од највећих србомрзаца Томпсона.

"Радио Суботица треба да активно ради на унапређењу разумевања и ширењу дијалога и толеранције, а не да својим програмом подстиче националну и верску мржњу и доприноси рехабилитацији геноцидне НДХ и усташа који су највећи олош и зло, не само у историји хрватског народа, већ и у људској историји", навео је Линта.

Министарство унутрашњих послова није продужило привремени боравак у Црној Гори за нешто више од 70 свештеника, монаха, монахиња и чланова свештеничких породица, саопштено је из Митрополије црногорско-приморске. У саопштењу се истиче да не постоји ниједан правно ваљан разлог, нити образложење за наставак прогона свештенства и монаштва.

"Апелујемо на Министарство унутрашњих послова да и даље, у складу са важећим законским прописима, као што је свуда у свету, уредно одобрава привремени боравак свештенству и монаштву", наводи се у саопштењу након редовног годишњег сабрања свештенства и монаштва Митрополије одржаног у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Посебна пажња на годишњем сабрању посвећена је даљој мисији и положају Митрополије и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори.

"И поред бројних неријешених питања и проблема, широм Црне Горе се на сваком кораку уочава неспорна приврженост верног православног народа својој Цркви, а ту чињеницу већ годинама констатују и релевантне институције које испитују јавно мишљење", наводи се у саопштењу.

Из Митрополије упозоравају да су у протеклој години вештачки изазиване и подстицане поделе и да "опасни и опаки дух братоубилаштва и даље постоји у Црној Гори".

"У том смислу, дужни смо да, и поред постојања бројних разлика, у ове дане пред прославу Рођења Христовог позовемо све на обнову братске љубави, праштање и помирење уз поштивање свачијег права на слободу мишљења и изражавања", истиче се у саопштењу.

Народ је осмислио је посебан хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Данас су Детињци, празник који је увек треће недеље пред Божић.

Данас родитељи везују децу исто као што ће и она наредне недеље везивати мајке, очекујући откуп. Ово узајамно "дрешење" у хришћанским кућама ствара празничну, свечану атмосферу попут оне коју су, уз дарове, донели источни мудраци светој породици Богодетета у Витлејемској пећини. Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

Као и крсне славе и ови празници су наше јединствене светковине. Обилују топлином породичног окружења, па је лепота празновања у нераскидивој љубави родитеља и деце.

"Зашто морамо да знамо српски народни календар. Баш зато што је у њему сачувана цела обичајна структура и обичајна култура једног народа. Ту је сачувано знање наших предака, ту је сачувано оно што је нама важно", каже етнолог Драгомир Антић.  

На овај дан је пола града кретало према цркви. Приштинска сиротиња, професори из великих станова, понеки политичар, мамурни становници Студентског града и новопечени верници пролазили су кроз слично хладно јутро до Цркве Светог Николе. Где су они данас? Отерао их је нови систем, ослободиоци, мировњаци и нова реалност успостављена половином јуна 1999. године.

Велики град није било лако уништити, његови становници пружали су различите врсте отпора: једни годину дана нису излазили из свог стана, други су се лажно представљали, неки су се запослили код странаца, многи су живели иза врећа песка и бодљикаве жице у згради Ју програма и професорском насељу на Сунчаном брегу...

Најважније и најслободније место постала је градска црква, коју су српски хришћани измолили од отоманских власти у првим деценијама деветнаестог века. Кад у њу крене судија Деса Лакићевић обуче најлепшу хаљину касних седамдесетих прошлог века. Њен отац антифашиста се првог дана слободе 1945. вратио у Пећ. „Пребацио је пушку преко леђа, узео нас за руке и назад преко Чакора”, понављала је своју породичну причу и грчевито бранила свој стан. Кад су је коначно избацили из Приштине, плаћала је мемљиве собичке у грачаничком гету и ту, ванвременски одевена, седела на клупи, читала „Политику” и чекала свој изгубљени град. Већ неко време је нема на тој клупи.

Јован Јовановић, познат у дечијем свету као чика Јова Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 - Сремска Каменица, 14. јун 1904), несумњиво је један од најомиљенијих и најпопуларнијих дечијих песника код нас.

Студирао је правне науке и медицину, а као лекар радио је у Новом Саду и широм Војводине. У Београду је једно време био драматург Народног позоришта, потпредседник Српске књижевне задруге и почасни члан Српске академије наука. Био је уредник више књижевних и дечијих часописа и листова, а по једном од њих добио је песнички надимак Змај.

Песму “Светли гробови” Јован Јовановић Змај је написао недуго после смрти његовог дугогодишњег пртијатеља Ђуре Јакшића. У њој је изразио веру у напредак, стваралачка повезаност међу генерацијама и неуништивост животних идеала кроз јединство живота и смрти, гроба и колевке. Нагласак је песме на улози великих људи у вечној тежњи човечанства према вишим циљевима и њихови светли гробови.

Прошло је 60 година од смрти Слободана Јовановића, правника, историчара, социолога, књижевног критичара, политичара. Верује се да је био први Слободан међу Србима. Рођен у изгнанству, умро у изгнанству.

Од времена Обреновића, па све до првих концерата Битлса у Енглеској. У том раздобљу, на готово неспојивим местима и временима, скоро читав век живео је правник, историчар, социолог, књижевни критичар, политичар. Драгољуб Јовановић записао је: "Уживао сам да доносим мисли од Слободана, под насловом 'наш Волтер мисли'."

Јован Скерлић говорио је да је Слободан био један од најбољих српских стилиста. Као академика, професора права, консултовали су га најмоћнији политичари његовог времена. За владу коју је он водио иронично је рекао: "Била је то најгора влада у историји."

Човек од књиге, осуђен због генерала. Десимир Тошић записао је да је Слободан Јовановића био свестрани научник, али да је у политици био склон једностраним решењима. Ипак, сврстава га у најзнаменитије Србе, чак уз Светог Саву, Његоша, Теслу, Скерлића и Цвијића. 
"Његово дело је громадно", каже историчар Милош Ковић, док Војислав Павловић додаје да је стил Слободана Јовановића био такав да није било сувишних речи. 
За професора Правног факултета Јовицу Тркуљу, он је изданак духа који баштини традицију ренесансе и просветитељства, када су се рађали људи раскошног талента и где се за једног правника подразумевало да мора да има енциклопедијско знање.