Јуче и данас

Крајње је време да Српска православна црква (СПЦ) предузме конкретне кораке и да се реши свештенства које срамоти цркву, а тиме и Републику Србију и српски народ - наводи се, између осталог, у писму свештеника Бојана Јовановића, које је у децембру прошле године послао Генералном секретаријату председника Републике Србије, како би председника Александра Вучића обавестио о тужбама против СПЦ због педофилије и сексуалног злостављања поднетим суду у Лондону.

Осим председнику Србије, Јовановић, некадашњи ђакон и један од шест тужитеља против СПЦ, упутио је током прошле године писма сличне садржине и премијерки Ани Брнабић и Тужилаштву за организовани криминал, али и руској амбасади у Београду, у којима их поред обавештења о тужбама, моли и за помоћ да се ови спорови реше тако што би се жртве заштитиле, а држава Србија остала „неукаљаног имена“. Лист Данас је имао увид у сва ова писма. Иако су, дакле, о педофилији у СПЦ и тужбама пред судом у Лондону обавештени сви из државног врха и пре ових писама, по свему судећи, државне институције настављају да толеришу ове тврдње.

„Ако ово изађе у јавност, биће рата“, један је од коментара који је Јовановић добио од представника државних безбедносних институција кад им је изнео чињенице о педофилији у СПЦ и део доказног материјала који потврђује да држава све зна. 

Српска православна црква прославиће сутра Светог Трифуна, који се у народу слави као заштитник многих заната и оних који искрено воле његујући хришћанску љубав.

Црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности које су дeо хришћанске проповеди.

Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.

На литургијама у православним храмовима, у православним домовима, виноградарским и гостионичарским еснафима помиње се страдање светитеља Трифуна, који је страдао 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.

У "Охридском прологу" Светог владике Николаја Велимировића говори се о скромности и исцелитељској моћи светитеља који је "у детињству чувао гуске и једини могаше помоћи лудој кћери цара Гордија".

У задужбини проте Матеје Ненадовића у Бранковини, у понедељак је обележено 26 година од смрти највеће српске пјесникиње.

У Храму Светих арханђела, задужбини проте Матеје Ненадовића, у Бранковини, епископи ваљевски Милутин и шабачки Лаврентије служили су у понедељак парастос поводом 26 година од упокојења највеће српске песникиње Десанке Максимовић, која је детињство провела у овом знаменитом селу. У организацији Епархије шабачке, у госте епископу ваљевском Милутину и свештенству стигло је и 55 ученика Средње медицинске школе из Шапца, који су рецитовали песме омиљене песникиње.

Владика шабачки Лаврентије познат је као велики поштовалац Десанке Максимовић, са којом се у свакој прилици виђао и разговарао, као и њеног песничког опуса.
Иако Бранковина више није део епархије која је у његовој надлежности, владика Лаврентије приљежно чува успомену на српску песничку диву, као и друге значајне личности ваљевског краја. Тако је, у свом родном селу Богоштици, код Крупња, у оквиру манастирског комплекса, изградио цркву, реплику Његошеве капеле на Ловћену, и отворио Дом песништва "Десанка Максимовић".

На данашњи дан, тачно годину дана од када нас је Небојша Глоговац напустио многе колеге сећају се великог глумца.

Жарко Лаушевић је на инстаграму тим поводом објавио и кратко писмо упућено глумцу, које преносимо у целости: 

"Драги Глоги

Читам твоју поруку од пре неки дан: "Знам да ће бити добро... Причаћемо... Само мало да прође ово лудило... Што кажу, Срби памте до четвртка, тако да се чујемо за викенд, а до тада, ево ти пар вицева..." Јесенас смо, чекајући превоз на аеродрому у Бостону, правили планове да нешто радимо заједно. Рекао си "радићемо сигурно или овде или тамо". Онда ти је стигла порука и поскочио си као мало дете: "Добио сам награду у Лондону!". Била је то награда за најбољег глумца престижног европског фестивала. Сви смо, понети тим осећајем великог поноса, одиграли последње извођење "Хадерсфилда". 

На данашњи дан, пре 61 године, догодила се авионска несрећа када су у Минхену настрадала 22 путника из експедиције Манчестер Јунајтеда по повраку из Београда и меча са Црвеном звездом (3:3) у четвртфиналу Купа европских шампиона.

Осморица фудбалера Јунајтеда из чувеног тима "Безбијеве бебе" погинула су после неуспелог полетања са аеродрома у Минхену, односно пошто се авион запалио због удара у зграду поред писте.

Безбијев тим, који ће само деценију касније да освоји прву титулу првака Европе, остао је без Роџера Бирна, Едија Колмана, Марка Џонса, Дејвида Пега, Томија Тејлора, Џефа Бента, Лајама Вилана и Данкана Едвардса.

Ни 61. годину касније велику трагедију не заборављају Манчестер Јунајтед и Црвена звезда.

- Несреће нас повређују и остављају ожиљке, али нас такође зближавају и уче да увидимо драгоценост живота. Данас се присећамо оних који су настрадали и захваљујемо што су зближили читаву једну заједницу - фудбалску заједницу. Црвена звезда памти 1958. и "цвеће Манчестера - наводи се на сајту српског клуба.

Славни великан са Олд Трафорда на Твитеру је јуче поставио слику заставицу Црвене звезде, уз речи "На данашњи дан 1958. играли смо против Црвене звезде из Београда и то је била последња утакмица пре трагедије у Минхену. Памтимо људе које смо изгубили".

Танјуг

На слици - The memorial clock at Old Trafford for the victims of the Munich air disaster on 6 February 1958.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обележавање 77 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим местима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

Обележавању ће присуствовати председница Републике Српске Жељка Цвијановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, генерални секретар Владе Српске Синиша Каран, делегација Народне скупштине Републике Српске, као и представници града Бањалука.Код Спомен-костурнице биће служен парастос убијеним Србима, а предвиђено је и полагање вијенаца на Спомен-костурници.

Усташе су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац за само један дан убиле 2.370 српских цивила, међу којима је било 551 дијете.

У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из Тјелесног здруга Анте Павелића, уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - секирама, ножевима и крамповима. У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.

Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. године сваке прве недеље пре годишњице страдања служи се парастос у насељу Дракулић.

Уметници и стручни сарадници у култури, међу којима су Драган Бјелогрлић, Светлана Бојковић, Наташа Нинковић, Никола Ђуричко, Владо Георгиев и други, потписали су петицију којом су подржали грађанске протесте, потврдио је за Н1 глумац Хаџи Ненад Маричић. Петицију је потписало њих 418.

"Ми доле потписани уметници и стручни сарадници у култури, истрајавајући у одбрани слободе говора и стваралаштва, подржавамо грађанске протесте, бранимо основна начела демократије, боримо се против злоупотребе медија у обрачуну с политичким неистомишљеницима, тражимо независност институција и право да упутимо принципијелну критику, да језиком аргумената указујемо на проблеме у друштву".

Потписани уметници:

Како је изгледала мапа хришћанског света у Савино време? Да ли можемо из савремене перспективе да замислимо путовања у 13. веку?

Поред многих фактора, од великог значаја за опстанак средњовековне немањићке Србије била су путовања Саве Српског током свих фаза његовог живота, од монаха до архиепископа.

Историјски извори откривају да путовања у средњем веку нису тако ретка појава. Сава Српски је пропутовао већи део ондашњих византијских, бугарских и медитеранских земаља; стигао је до Палестине и Јерусалима.

Подсетимо, на Светој Гори се замонашио, у Цариград одлазио код византијског цара Алексија Трећег Анђела, у Никеји је издејствовао аутокефалност Српске цркве и потом био рукоположен за првог архиепископа; у Солуну писао Номоканон, у Свету земљу одлазио да се поклони светињама.

Пре свега, то су била дипломатска и ходочасничка путовања која су отварала нове перспективе у погледу политике, културе, религије, медицине и других чинилаца. 

Академик Александар Дероко је 1934. године пажљиво обрадио и саставио карту Савиних путовања ради бољег сагледавања намера и пређених километара које је морао да пређе током свог живота.

Готово четвртину становништва у САД чине нерелигиозни, а у последњих десетак година, њихов број је премашио број католика, верника већих протестантских цркава и свих осталих нехришћанских религија, наводи се у тексту „Националне географије“. Већ дуго се предвиђа да ће улога религије избледети са модернизацијом света, али последња истраживања указују на то да се овај тренд шири запрепашћујуће брзо.

Француска ће ускоро постаити већински секуларно друштво, као и Холандија и Нови Зеланд, Уједињено Краљевство и Аустралија такође. Религија убрзано постаје све мање важна, чак и у државама у којима утиче и на изборе лидера и архитектуру.

Нерелигиозни, међутим, још нису завладали светом.

У многим деловима света, посебно у Подсахарској Африци, религија се шири, па ће удео нерелигиозних у светској популацији у наредних 25 година у ствари да опадне. Стручњаци процењују да ће због тога постојати секуларни Запад и остатак света. Друго изразито секуларно подручје је Кина, у којој су комунистичке власти деценијама сузбијале религију. Са друге стране, у многим бившим комунистичким државама, религија је у експанзији.

Један од најзначајнијих писаца српског реализма, творац српске психолошке приповетке, лекар и оснивач прве психијатријске клинике на Балкану, и човек чије име често спомињемо, али у потпуно другачијем контексту, Лаза К. Лазаревић преминуо је на данашњи дан пре 128 година.

Лазаревић је рођен у Шапцу 1. маја 1851. године. Отац Кузман, шабачки трговац, умро је када је Лази било само девет година, па је мајка Јелка била принуђена да сама, у тешким условима, подиже сина и његове три сестре. Како је његов покојни отац био пренумерант бројних издања књига које су излазиле у то доба, мали Лаза је у детињству имао прилику да упозна и заволи књижевност. 

По завршетку основне школе и четири разреда Шабачке гимназије, са само 16 година уписао је Правни факултет у Београду. По завршетку студија постаје практикант у Министарству просвете, али му 1872. године бива потврђена, претходне године додељена стипендија за студије медицине, због чега Лаза одлази у Берлин. 

Студије, које је био принуђен да прекине током Српско-турског рата, од 1876. до 1877. године, завршио је 1879. Иначе, за ревносну службу у рату, у коме је обављао дужност лекарског помоћника, био је одликован сребрном медаљом.