Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Нова 2019. година дочекана је у поноћ, а у Србији је тачно пре 100 година донет закон по којем се стари и нови календар изједначавају и по којем су Срби први пут 1920. годину дочекали по Грегоријанском календару. 

Етнолог Драгољуб Антонић каже да је 10. јануара 1919. донет закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и да до тада Срби нису користили тај календар, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару.

"Ми смо се увек држали старог календара и по њему је сада 7.527. година”, каже Антонић и додаје да је необична била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе тај закон, иако је мир у Версају тек потписан 28. јуна 1919. године. Како наводи, нејасно је зашто се Србија као држава победница у Првом светском рату одрекла свог календара. 

"Та журба је била од стране римске курије, то није никаква тајна, римокатоличког седишта у Риму и они су по сваку цену хтели то да наметну и осим календара наметнули су још две ствари - латинично писмо, које се до тада није користило у Срба и химна Боже правде је добила додатак”, наводи Антонић. Прославе Нове године су код нас почеле у Југославији шездесетих година, каже Антонић и додаје да је то било у доба јефтиних кредита, доброг материјалног стандарда. Како каже, пре тога Срби су славили Божић, а пре Божића три празника када су давали поклоне - Детинци, Материце и Оци.

"Тада је то све угурано у ово и проглашено је да треба нешто да се нађе под јелком или под Бадњаком за Божић, а то у ствари са вером и нашом православном традицијом нема неке велике везе”, објашњава Антонић. Каже и да је неизоставна јелка у време дочека Нове године дошла са севера, из крајева зимзеленог дрвећа, а да је Деда Мраз измишљен за потребе Кока-коле и да су му дати „прерогативи” Светог Николе и Божић Бате.

"Све је то измишљено за потребе потрошачког друштва, али ја нисам строг према томе, ако већ волимо да се бавимо виртуелном стварношћу, верујемо у Супермена, неке друге ствари, онда можемо да верујемо и у Деда Мраза”, каже Антонић.

Према његовим речима, у народу на почетку прелазак на Грегоријански календар није лако прихваћен, а Српска православна црква никада није ни прихватила тај календар. Додао је да је 1945. године та Нова година проглашена за државни празник и добијала су се три слободна дана, која су се спајала и у јануару се добијало седам слободних дана, што је помогло да се и прослава Нове године као празник прихвати. 

Протојереј Љубомир Стојановић каже да Црква увек наступа тако да не господари вером, већ да буде помагач радости.

Како каже, смисао празника је у томе да човек промишља себе и види себе и у вечности. 

"Јован Златоусти каже да Хришћани нису ни против кога, нити против ичега, већ убеђују сваког човека да се боре за један дан - дан незалазни, за вечни живот, а онда ће и ови остали дани бити лепи и врло је важно да на тај начин разумемо поруку Цркве, не као грубо мешање, већ као покушај да на смислен начин служи бољитку човека и света”, каже Стојановић.

Наводи да је на нашим просторима прослава Нове године уведена у време комунизма када је, каже, божићни пост обесмишљаван свињокољима, а Нова година наметана као ритуал нове религије која се звала атеизам. 

"Црква стрпљиво поступа, уважавајући културу различитости, имамо православне Грке, Румуне који славе по Грегоријанском календаром и ми не споримо ништа, већ из примера из прошлости покушавамао да не обесмислимо наше сведочење неким новим наметањем”, наводи Стојановић. Како каже, Црква уважава културу различитости и не оспорава човеку право и додаје да немали број Срба који живи православну традицију кити јелке и поштује и божићне обичаје.

"Потребно је увиђати културу различитости, а најважније је деци не ускраћивати радост”, каже Стојановић.

Танјуг