Јуче и данас

Становници Кочиног села код Јагодине и Текије код Кладова, манифестацијом "Дани Кочине Крајине" почели су дводневно обележавање 211. године од погубљења капетана Косте Коче Анђелковића, вође буне против Турака, у историји познатој као Кочина крајина.
Свечаност је почела парастосом Кочи и 60 његових другова и полагањем венца на његов споменик у центру села, а настављена је на платоу код Кочиног храста, на левој обали Велике Мораве где је, према предању, Коча Анђелковић донео одлуку о подизању буне, смотром културно-уметничких друштава и такмичењем у кувању рибље чорбе.
Дочеком гостију и позоришном представом Градског позоришта из Јагодине манифестација је почела, а биће завршена у недељу такмичењем у шаху и испраћајем гостију.
Капетан Коча је први у Србији почео борбу против турске власти, створивши слободну територију у централној Србији прозвану по њему Кочина крајина, која је трајала од децембра 1787. до септембра 1788. године.

Када је чувени бечки кардинал Франц Кениг, зачетник бољег упознавања и зближавања хришћанског Истока и Запада, два „плућна крила” уморне Европе, поштовалац српског православља, имао 95. животни јубилеј (2005) посвећени су његовом делу многи чланци. Далеко им је било, рекли су аутори текстова, уз то и неизвесно, да се за то сачека стоти рођендан. У кардиналовом случају није га ни било. И у другим случајевима су деведесетпетогодишњице сматране погодним поводом да се „слављенику” посвети посебна пажња.
Патријарх Павлеживи кроз готово једновековну историју. Рођен је пре равно 95 година као поданик аустроугарске дунавске монархије, школовао се у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, затим Југославији, искушеништво водио у Недићевој Србији, замонашен и завладичен (1957) у време Тита, прво јерарховао од 1990. за време Слободана Милошевића, Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице, Бориса Тадића... Земља у којој живи променила је десетак имена. Његов живот је огледало једновековног пута пуног успона и падова једног народа, слика цркве која се на свој начин уклапала у та бурна збивања.

Полагањем венаца на спомен плочу савезничким медицинским трупама у Првом светском рату, на здању Српског лекарског друштва, у четвртак 10. септембра одали су почаст представници владе и војске Србије и дипломатског кора.
Представник министарства за рад и социјална питања Дејан Ристић рекао је да је Србија изузетно поносна и привилегована земља јер је имала поред војне и значајну медицинску помоћ савезника у Првом светском рату. Он је нагласио да би та велика несрећа, која је задесила српски народ, била много већа да се савезничке медицинске јединице, пре свих Канаде, Велике Британије, Аустралије и Француске, нису ангажовале у збрињавању и лечењу српских војника.
Генерални секретар Српског лекарског друштва Недељко Радловић подсетио је на веома богату историју друштва основаног још далеке 1872. године, а које данас окупља више од 35 хиљада лекара и стоматолога. У великој несрећи која је задесила Србију и српски народ у И светском рату, у времену погибије и страдања, помоћ медицинских радника из ове четири пријатељске земље била је најбољи гест правог пријатељства које се не сме  заборавити, истакао је Радловић.

Беседа на Усековање Светог Јована Крститеља
У Име Оца и Сина и Светога Духа! Данас, данас је мали Велики Петак, други Велики Петак. Јер, данас је погубљен највећи између свих рођених од жена - Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. На Велики Петак људи су Бога убили, Бога распели. На данашњи свети велики празник људи су убили највећег човека. Највећег, то кажем не ја. Шта ће моје похвале великом и славном Претечи Господњем, кога су уста Господња похвалила више него икога од људи, више него икога од Апостола, од Анђела, од Пророка, од Праведника од мудраца. Јер су уста Госпдоња изрекла за њега: Ово је највећи између свих рођених од жена. Нема веће похвале у овоме свету.
И зато је данашњи дан мали Велики Петак. Гле, безумни људи убили су највећег Праведника. Смета им? Да, смета развратном цару Ироду и разблудној Иродијади. Правда Божија и Истина Божија смета безаконицима, смета убогим грешницима, смета свима опијеним разним страстима. Гле, зар и данас христоборци не вичу: Распни га, распни! Зар и данас христоборци не траже главу Исуса из Назарета? Његову главу траже, а камоли главу Јована Крститеља.

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос поводом 16. годишњице од напада хрватске војске на Медачки џеп код Госпића.
Поводом годишњице, Документациони центар Веритас је подсетио да је тада настрадало 88 Срба од којих 46 војника, шест полицајаца и 36 цивила, међу којима је и 17 жена. У том нападу није било рањених.
По завршеној акцији, хрватска војска предала је српској страни 52 леша, а припадници УНПРОФОР-а, су из директне борбе извукли још 18 лешева, од којих је већина била измасакрирана и запаљена, а 2000. године пронађено је још 11 лешева скривених у септичкој јами, навео је Веритас.
Истиче се да су тада сва три села Медачког џепа, Дивосело, Читлук и Почитељ опљачкана и затим сравњена са земљом по систему "спржене земље".
Од 84 пронађена посмртна остатка, осам је остало неидентификовано, док се за четворицом још увек трага.
За злочине у Медачком џепу Хашки трибунал подигао је оптужнице против тројице генерала хрватске војске - Јанка Бобетка, Рахима Адемија и Мирка Норца, који су се теретили за злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата, а у операцији је учествовао и каснији председник привремене владе Косова Агим Чеку.

Епископ рашко-призренски Артемије, чије се привремено седиште епархије налази у Грачаници, каже за „Политику” да је Пећка патријаршија добила струју зато што је потписала уговор.
Ко је потписао уговор са КЕК-ом?
Ваљда је игуманија, ко би други.
Значи у осталим манастирима још нема струје зато што нико неће да потпише тај уговор.
Да, ми не желимо да потпишемо такве уговоре.
Како мислите да ћe се решити тај проблем?
Па, видећемо. Ми смо то већ решили. Свећама и кандилима.
Као у манастиру Гориоч, коме је струја искључена још у фебруару?
Да. Шпанци су до сада помагали да се та ситуација преброди. Али они су отишли, манастир је остао. Ови нови, који су дошли тобоже да га штите, нису спремни да дају струју. И тако то иде.
Када је искључена струја рекли сте да од државе очекујете да реши овај проблем, јер сте грађани Србије и манастири су власништво Србије.
Наравно да очекујемо да наша држава каже неку реч, да нас саветује шта треба да урадимо. Али да то буде званично: написмено и потписано.
Нисте ништа слично добили?

У знак сећања на Душана Матића, једног од значајнијих српских песника 20. века у Ћуприји ће данас бити отворени 28. "Матићеви дани".
Традиционална књижевна манифестација "Матићеви дани" почеће данас изложбом књига издавачке куће "Сагитаријус" из Ниша, на тргу у центру Ћуприје.
У среду, 9. септембра, у Моравском парку биће отворена изложба слика и скулптура Драгутина Алексића, Добросава Милојевића, Марка Стевановића и Радомира Усеиновића - Калеа, уз наступ полазника Школе за основно музичко образовање "Душан Сковран".
У Народној библиотеци, која је смештена у кући Матића, и која носи његово име, биће уприличено књижевно вече под називом "Позив на путовање са Душаном Матићем".
Песме Матића и делове из његових интервјуа читаће: Урош Алексић, Урош Ђурђевић, Марија Миладиновић, Немања Милутиновић, Тамара Николић, Тијана Павловић и Александар Радивојевић.

Одавањем почасти и полагањем венаца у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца, биће обележена 203. годишњица боја на Делиграду, једне од најзначајнијих и највећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку.
За време турске офанзиве против устаника 1806. године, румелијски валија Ибрахим-паша, са око 50.000 пешака, многобројном коњицом и 14 топова и кумбара, наступао је крајем јуна од Ниша ка Делиграду. Борбе су вођене током целог лета, а предња одељења турске војске избила су пред Делиград 16. јула. Ибрахим-паша је неколико недеља свакодневно пешадијом нападао српска утврђења на Делиграду, покушавајући да их олакша обиласком коњице и подилажењем помоћу подземних ходника, али без успеха.
Крајем јула, српски устаници војводе Петра Добрњца, којима је у помоћ притекао и Младен Миловановић са Топљака, испадом у турску позадину, потукли су и помоћне снаге Шашит-паше. Турци су се у нереду, и уз велике губитке у људству и ратној опреми, морали повући ка Нишу. Средином августа Ибрахим-паша добио је појачања и са 60.000 војника и поново предузео наступање ка Делиграду.

Други светски рат, почео је на данашњи дан нападом нацистичке Немачке на Пољску. Tрајао је од 1939. и 1945. године, а водио се између два блока држава - Сила осовине, на челу са Немачком, и Савезничких снага, на челу са СССР-ом, Великом Британијом и САД-ом.
У знак сећања на 1. септембар 1939. године, на почетак рата који је однео 55 милиона живота, у Београду је одржано комеморативно окупљање. Отправник послова Амбасаде Пољске Павел Червињски и градоначелник Београда Драган Ђилас положили су венце на спомен плочу Југословенско-пољске лиге у центру Београда.
Период Другог светског рата је у сећању Пољака записан као време огромних искушења за народ, јер је та држава, од свих савезника, била једина земља која се борила од 1. септембра 1939. године па све до 9. маја 1945. године.
Пошто је пала одбрана Пољске, границе са Румунијом и Мађарском почеле су да прелазе хиљаде пољских избеглица - цивила, али пре свега припадника војних јединица евакуисаних са фронта. Ти су људи, најчешће без икаквих средстава за живот, без пасоша и исправа, хтели да стигну до савезничке Француске, преко Југославије и Италије.

Бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Небојша Павковић, најавио је Хашком суду проширење жалбе на пресуду судског већа Трибунала од 26. фебруара ове године, којом је осуђен на 22 године затвора. Како је за Интернет портал РТС-а рекао Александар Алексић, адвокат бранилац Небојше Павковића, одбрана је Жалбеном већу поднела најаву жалбе 27. маја 2009. године.
"Како је правилом 108 Правилника о поступку и доказима МКСЈ предвиђено да Жалбено веће може, из оправданих разлога дозволити да се измене, тј. допуне основи за жалбу, то је 28. августа 2009. године, одбрана генерала Павковића Жалбеном већу МКСЈ предала поднесак у коме је тражила да се генералу Павковићу дозволи да најаву жалбе допуни са још једним основом за жалбу", објаснио је Алексић.
Уз наведени поднесак је, сходно правилима, била послата и најава жалбе, која садржи и додатни основ, а у свему осталом је идентична најави жалбе од 27. маја 2009. године.
Павковић, који тражи ослобађајућу пресуду, навео је да је судско веће погрешно утврдило одређене чињенице које су утицале на пресуду.