Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда, а на Истоку се слави још од седмог века.
Мађарски великаш Јанош Хуњади, познат као Сибињанин Јанко, са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је продор Турака на север. Обојица су кратко после победе умрли, први у Земуну, други у Илоку.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста па су зато посне и православне трпезе.
На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.
У народу постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава па се каже - преображава се и вода и гора.
Велики број православних храмова у Србији посвећен је овом празнику и међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчару, српској Светој Гори.
У Републици Српској то је Саборни храм у Требињу и Храм Светог Преображења у сарајевском насељу Пофалићи.
Познат је и књижевни опис празновања Јакова Игњатовића који је дочарао прославу у славној Сент Андреји где се и данас Срби из Мађарске масовно окупљају на Преображење.
РТС