Тог дана је на "задатку" било око 150 људи, једна репортажна кола са три камере и четири филмске камере од којих ниједна није била тонска.
"Вечерње Новости" 23. августа поподне пишу: "Захваљујући ТВ програму само испред излога "Туристекспреса" данас је свечаном отварању Сајма присуствовало око 200 теразијских пролазника".
Београђани су на улицама гледали први радни дан Телевизије у Србији.
Прво слово, први прозор у свет
Када је Телевизија Београд почела свој рад, живели смо у времену државног социјализма. Њен развој је пратило "златно доба" самоуправљања, а затим смо ушли у период нових балканских ратова и стигли до времена које једни зову транзицијом, а други предворјем либералног капитализма.
За многе је ова телевизија почела као прво слово, или као први прозор у свет.
Сваке вечери окупљале су се породице, а интензитет тог осећаја блискости никада касније није надмашен.
Велики је био степен поверења у речи, у слике и људе који су читали вести или водили програме, и још већа повезаност гледалишта и телевизијских јунака.
Телевизијско искуство је, свакако, једно од најзначајнијих заједничких генерацијских искустава свих који данас имају четрдесет, педесет, шездесет година.
Њихови вечни јунаци остали су: Мића Орловић, Каменко Катић, Душанка Калањ, Новак Новак, Мија и Чкаља, Лола Ђукић...
Било је то време власти једне идеологије, једне поруке, једног програма и једне државе.
Навијало се за Митића, Бобека, Шекуларца, Парлова. Сви су били "наши", сем оних који то нису били.
Ова кућа је некада била азбука, често песмарица, некад караван или времеплов, а било је периода када се претварала у бич или опасно оружје против свих који мисле другачије. Често обожавана, још чешће проглашавана за симбол зла.
Због ње се демонстрирало, тукло, гинуло и палило.
Данас јој поново верују и поново је гледају. Изнова, она постаје место свакодневног окупљања милиона грађана.
Трудећи се да на прави начин усмери већину, она даје глас мањини, информише, забавља, образује.
Само грађани Србије имају изворно право да се на њу љуте, да је критикују, исправљају, али је битно да јој верују.
И после педесет једне године, читава филозофија Телевизије Београд стаје у слоган упућен грађанима: "Ваше право да знате све".
Развој Телевизије
Од 1992. године Телевизија Београд емитује програм у саставу Радио-телевизије Србије, а од 2006. године у саставу Радио дифузне установе (РДУ РТС).
Други програм отворен је 1972. године када је почело и емитовање програма у боји.
Трећи канал почео је са радом 1989. године, а од 1991. године емитује се и програм преко сателита.
Припреме за рад дигиталне телевизије започете су 2005. године.
Телевизијска производна и емисиона техника успевала је да прати светски технолошки развој, али је током НАТО бомбардовања 1999. године потпуно разорена примарна мрежа ТВ предајника. Огромне штете, које је Телевизија претрпела на свим пунктовима, још увек се надокнађују.
Од почетка свог рада Телевизија Београд је присутна у свету.
Историја Телевизије памти прво укључење у пренос Евровизије, затим помрачење Сунца 1961. године, први интерконтинентални сателитски пренос у Београду 1962. године, пренос Европског атлетског првенства 1962. године.
Од 1963. године Телевизија Београд редовно учествује на свим престижним светским ТВ фестивалима и доноси кући награде и признања.
Богата програмска историја архивирана је у више стотина хиљада аудиовизуелних филмских и електромагнетних записа, фотографија и слајдова и 4 милиона страница текстуалних записа.
PTC