Београд због аустријских напада није имао струју, па ни „Политика” није излазила баш у дане Церске битке. Отуда је са великом радошћу дочекана вест од 21. августа да ће „од данас ’Политика’ снабдевена сопственом електричном инсталацијом редовно излазити”.
Обележавање десетогодишњице Церске битке „Политика” је започела на данашњи дан, 16. августа 1924, текстом „Наш први рањеник”.
У прилогу су изнети детаљи о подвигу шездесетогодишњег Косте Врачарића из Бадовинаца, који се као искусни конспиратор и најповерљивији поузданик, по налогу Врховне команде Српске војске, 29. јула 1914. пребацио на босанску обалу Дрине, да извиди концентрисање аустријских трупа. Тешко рањен, са два метка у груди, он се докопао српске обале, преживео је рат и био одликован златном Обилићевом медаљом за храброст.
„Политика” је 17. августа 1924. посветила великој победи три стране и подсетила читаоце на Јована Тановића, уредника и власника листа, који је као резервни капетан био учесник Церске битке и ратни извештач о „џиновским борбама наших хероја” 1914. године.
Као што се и ми овим текстом враћамо пожутелим страницама из пребогате архиве нашег листа, тако се „Политика” и 1924. вратила уназад, преносећи неке од Тановићевих записа.
„Не може се рећи, ко је био бољи и храбрији у лавовској борби наших трупа, да ли војници, да ли подофицири, да ли пешадија, да ли артилерија. Сви, једном речи сви, имали су срце Обилића и око Срђе Злопоглеђе. Ангажовано је било све од најстаријег команданта до последњег војника”, извештавао је Тановић 1914. године.
У Церској бици, односно у потоњим биткама великог рата, из „Политике” су учествовали још Тјешимир Старчевић и Никола Станаревић, док је Миломир Миленовић био ратни репортер. У рату су погинули Милош Трифуновић, Миленко Тодоровић, Живко Живковић и Бошко Филиповић.
Највећи губитак и болни удар за „Политику”, за српско новинарство, културу и демократску јавност, биле су погибије Дарка и Слободана Рибникара. Дарко је био одговорни уредник а његов старији брат Слободан оснивач и власник „Политике”. Своје животе су принели на олтар слободе и отаџбине само десетак дана после Церске битке.
Уз звуке омиљених мелодија које му је свирао трубач, Дарко Рибникар је смртно рањен у недељу 31. августа 1914, док јекао командир митраљеске јединице на положају код Беле Цркве косио непријатеља.
Слободан Рибникар, тај „најхрабрији међу храбрима”, човек „натчовечанског јунаштва”, стигао је са свог дела фронта да се опрости од млађег брата и одмах кренуо назад у нови бој. Пет јуриша је предводиос „бровингом” у руци, а онда јесмртно рањен 1. септембра 1914. и сахрањен у селу Пецка.
Сакупљени у корице неке имагинарне књиге, пробрани текстови о Церској бици објављивани у „Политици” очигледно би били изузетно упечатљиво, узбудљиво и више него поучно штиво, огледало у коме би се јасно оцртали и главни токови српске, југословенске и европске историје у протеклих 95 година.
Слободан Кљакић
На слици: "Политика" од 21. августа 1914