Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Нешто после 4 сата последподне по источно-америчком времену, 15. августа 2003. године, нестало је струје у New Yorku, Detroitu, Clevelandu, и канадским градовима Торонту и Отави.
Заборавили на свеће
Одједном је све стало на широком пространству северног дела америчког континента, када се догодио изненадни и потпуно необјашњиви нестанак електричне енергије, према неким проценама највећи до сада у историји Америке. Светла су се погасила и тишину су раздирали разни алармни уређаји, изазивајући страх у бројним метрополама у источним деловима Америке и Канаде, где живи више од 50 милиона људи. Све је стало - лифтови у небодерима, возови у метроима, семафори на загушеним улицама...
Настали су паника и хаос. Телевизијске и радио-станице су брже-боље прекинуле програме и убеђивале грађане да - није тероризам у питању. И амерички председник Џорџ Буш је хитно реаговао, тврдећи да са сигурношћу може да каже да није у питању терористички напад.
А шта је, заправо, довело до нестанка електричне енергије - нико још не зна поуздано. Америчке власти искључују могућност саботаже, али за сада не могу са сигурношћу да наведу узрок нестанка струје, нити се ико од стручњака усуђује да коментарише, истичу агенције.
Из кабинета канадског премијера је саопштено да је нестанак електричне енергије последица удара грома у електричну централу на Нијагариним водопадима, у близини америчко-канадске границе, после чега је из мреже испало још неколико централа.
Удар грома - хаос у Њујорку, Кливленду, Детроиту, Торонту, Отава ... У државама Њујорк и Њу Џерси проглашено је ванредно стање. Нестанак електричне енергије се догодио у четвртак, око 16 сати по локалном времену. Већ почетком вечери струја је почела да се враћа у поједине делове Њујорка и осталих градова... али настали метеж траје и даље. Стручњаци процењују, међутим, да ће за потпуно успостављање нормалног снабдевања електричном енергијом бити потребно доста времена.
Времена ће требати и да се превазиђу преживљени страх и подсећање на 11. септембар 2001, када су се догодили терористички напади на Њујорк и Вашингтон. Многи ће дуго осећати и умор, јер је људима требало по неколико сати да пешице сиђу са радних места степеницама. Неки су пешице покушали и до кућа... Неки су у метроима по више од седам сати седели у заглављеним возовима. Непознати људи су се међусобно тешили да остану мирни и прибрани, мада се - како су сви коментарисали - такве ствари не догађају сваки дан. На градским аутобуским стајалиштима је по више стотина људи у колонама мирно чекало на ред да се превезу аутобусима...
Генератори су, на пример, "прискочили" и на берзама које су наставиле рад и на којима прекид електричне енергије није изазвао било какве промене.
Храна за џабе
Било је и "журке". Из продавница су пролазницима дељени сладолед и друге кварљиве ствари које су почеле да се отапају на више од 30 степени. Неки су из уличних хидрант -апарата точили воду да им се "нађе" у становима у вишеспратницама.
Подсећање
Оваквих великих несташица је и раније било у Америци, углавном у Њујорку и ближој околини те светске метрополе, подсећају агенције. На пример, 9. августа 1996. је у девет америчких држава дошло до прекида због превелике потрошње због врућине. Тада је четири милиона људи остало без струје. Године 1977. је девет милиона људи више од 25 часова било без струје у Њујорку, а 1965. је чак 25 милиона људи у тој области "чамило у мраку".
Глас Јавности