Јуче и данас

Божић, празник рођења Исуса Христа, сећање на најрадоснији догађај у хришћанском свету, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве. Јутарњу празничну литургију у девет часова у београдској Саборној цркви служио је чувар трона патријарха митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Свако рођење је за вечност и непролазни живот, а непролазни дух Христов Бог је послао свима нама, рекао је Амфилохије.
"Кроз Њега је проговорило Небеско очинство и Царство небеско и земља је постала небеска кроз Њега", рекао је митрополит Амфилохије говорећи о значају празника Рођења Христовог и личности Спаситеља који је пре више од два миленијума променио ток историје света.
"Понесите са собом мир и помирење које нам Бог подарио на овај дан", поручио је православним верницима митрополит, чувар трона српских патријараха до избора новог поглавара Српске православне цркве.
Поред многобројних верника који су се причестили после четрдесетодневног поста, Божићној литрургији Светог Јована Златоустог присуствовали су и представници београдске католичке надбискупије са надбискупом Станиславом Хочеваром.

Православни верници у Србији празнују Бадњи дан и Бадње вече на литургијама у храмовима Српске православне цркве које најављују празник рођења Исуса Христа, као и традиционалним породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом.
У порти Спомен-храма Светог Саве на Врачару биће организовано традиционално паљење бадњака а обред којим се слави рођење Христово и рађање нове вере предводиће викарни епископ Атанасије хвостански.
Епсикоп Атанасије предводиће у поноћ, такође у храму Светог Саве, прву Божићну литургију која повезује два празника - Бадње вече и рођење Исуса Христа - најрадоснији догађај хришћанског света.
На свим електронским медијима, на Бадње вече, биће емитована традиционална Божићна посланица архијерја СПЦ коју је у Српској патријаршији, уочи празника прочитао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, чувар патријарашког трона до избора новог поглавара СПЦ.
Божићну посланицу и поноћну литургију из Храма Светог Саве, Радио-телевизија Србије ће преносити на Првом програму.

Ево нас и ове године, драга наша духовна децо, пред колевком Богомладенца Исуса Христа! Велика и надумна тајна рођења Бога Логоса десила се у скромној витлејемској пећини, која је од тога тренутка, једном засвагда, постала центар света - место славе Божије и извор утехе свим боготражитељима кроз историју људског рода.
Велики отац Цркве, свети Јован Златоусти, говорећи о празнику Божића, каже: „Поштујте, браћо, дане празничне, понајвише дан Рођења Христовог; јер ко Рођење Христово назове мајком свих празника, тај неће погрешити...“ Из празника Рођења Христовог извиру сви празници, као реке из извора. По светом Златоусту, Рођење Христово је поновно стварање света, а оваплоћење Бога Логоса је камен темељац свега.
Други велики отац Цркве, Свети Григорије Богослов, своју божићну беседу почиње доксологијом - славословљењем Бога:
Христос се рађа - прослављајте! Христос с небеса - сусрећите! Христос на земљи - узвисите се! Певај Господу сва земљо!
И наставља да благовести: „Народ који седи у тами незнања, нека види велику светлост богопознања. Старо прође - ево све ново постаде! Слово старозаветно се повлачи - Дух осваја; сенке нестају - Истина наступа“.

Поменимо и Милутина Миланковића, који је, према оцени НАСА, један од «петнаест горостаса више научних дисциплина о земљи». Име једног од највећих српских научника често се помиње и чини се да је све актуелније, када се говори о утицају астрономских чинилаца на климу. Његово име носи један кратер на Месецу, један на Марсу и јеадан астероид.
Милутин Миланковић је математички описао и нумерички приказао временски развој температурних услова на површинама планета Сунчевог система. Његов став да орбиталне промене значајно утичу на климу, данас потврђују нова научна открића. Према писању стручњака у разним стручним часописима, Миланковићева теорија геолошки је потврђена на више десетина локалитета на свим континентима и океанима, од Сибира, преко пацифичких острва до Јужне Африке, обе Америке. На тај начин је његова наука заиста добила планетарну димензију. Андре Берже и Федор Месингер кажу да ће Миланковићев канон осунчавања Земље заувек остати камен темељац наука о клими. Подсетимо да је у САД 1982. године одржан симпозијум «Миланковић и клима», на коме је учествовало више од 90 научника из целог света.

Међу њима је чувени научник и проналазач Никола Тесла. Осим по проналасцима, био је познат и по мудрим изрекама, понекад чудним обичајима, причама о детињству. Издвајамо занимљивости које је Никола Тесла овековечио, сећајући се свог детињства.
Писао је: «Далеко да су ме сматрали глупим дечаком, ако је судити по догађајима којих се још увек добро сећам. Једнога дана градски већници су пролазили улицом у којој сам се играо са дечацима. Најстарији међу уваженом господом, богати грађанин, зауставио се да би дао сваком од нас сребрњак. Прилазећи мени, нагло се зауставио и рекао: “Погледај ме у очи.” Погледи су нам се сусрели, док сам пружао руку да примим драгоцени новчић, он је на моје запрепашћење рекао: “Не, нема више, ти не можес ништа да добијеш од мене, исувише си паметан.”
Једно краће време Тесла је радио у Централном телефонском бироу у Будимпешти. Почео је као цртач, али је убрзо испољио проналазачке способности, па је унапредио неке апарате и усавршио телефонско појачало. Теслине способности сагледао је и реално оценио Ференц Пушкаш, који је био руководилац одсека у поменутом поштанском бироу у Будимпешти. Препоручио је Тесли да се запосли у Паризу, у Едисоновој компанији.

У овој години Србија поднела захтев за чланство у ЕУ, а грађани добили могућност да путују без виза. Пред Међународним судом правде почео процес о легалности сецесије Косова. У посети Београду били руски председник и амерички потпредседник, организована Универзијада. Преминуо патријарх Павле.
Јануар
1- Еколошка катастрофа погодила је борско насеље Брезоник када је из РТБ "Бор" исцурио сумпор-диоксид, чија је концентрација била 110 пута већа од дозвољених вредности.
14- Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић доставио је канцеларији Савета Европе у Београду извештај о трговини органима близу 400 отетих и убијених Срба са Косова и Метохије на северу Албаније.
16- У Београду је преминуо Богдан Тирнанић (68), новинар, публициста, колумниста и филмски критичар.
22- Влада Србије дала је сагласност за оснивање предузећа "Коридор 10" које ће руководити изградњом истоименог европског саобраћајног коридора кроз Србију.
Фебруар
2- Нафтна индустрија Србије продата је за 400 милиона евра руском "Гаспромњефту".

Биста Милутина Миланковића откривена је у холу Рударско-геолошког факултета у Београду чиме је на симболичан начин завршена година посвећена једном од највећих српских научника, проглашена поводом 130. годишњице његовог рођења.
Декан Рударско-геолошког факултета Јовица Цветковић рекао је да Милутин Миланковић није био професор тог факултета, али да је његов научни рад у великој мери био повезан са темама које се проучавају на тој високошколској установи.
Цветковић је оценио да је Миланковићев научни рад „истинска вредност” и да факултет откривањем његове бисте жели да покаже опредељеност за такве вредности и на достојан начин обележи крај године која је била посвећена том научнику.
„Драго ми је што ће они који буду улазили у ову зграду судити о нама по томе што ће видети које вредности поштујемо”, рекао је декан.
Члан Управног одбора Друштва „Милутин Миланковић” Славко Максимовић најавио је могућност да наредне године у Београду том научнику буде подигнут и споменик и додао да се о томе већ разговара са представницима Скупштине града.

Сабрало се неколико хиљада људи у четвртак, у храму Светог Саве на четрдесетодневном помену патријарху Павлу, кормилару српског православља у најтежим годинама за народ, Цркву и државу.
У редовима који су спајали светосавски плато и олтар, у тишини многи са децом у наручју, присутвовали су од почетка заупокојене литургије и парастоса, да би на крају палили свеће за покој душе Његовој светости.
Литургију и парастос служио је митрополит Амфилохије, уз саслужење бројних архијереја и свештенства Српске православне цркве. Чувар трона, после патријархове смрти и најстарији у Синоду, митрополит је, сабирајући све патријархове године, његов живот и његове подвиге, поручио верном народу да се угледа на патријарха Павла „на начин како се он угледао на свог небеског покровитеља (апостола Павла) и Христа“.
- Како да се не угледамо на њега, када је, попут апостола Павла, био спреман да изгуби и своје спасење не би ли се његов народ
спасао - рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски и чувар трона Српске православне цркве (СПЦ) Амфилохије рекао је да српски народ у ЕУ не би смео да уђе попут просјака, већ достојанствено.
Митрополит Амфилохије рекао је да га је "помало стид" става Европе која, "као да се смиловала да грађанима да визе како би могли да шетају по европским бирцузима".
Дубока криза духа
На синоћњој трибини у Београду о улози СПЦ у Србији данас, он је рекао да Европа нуди економски развој, али је у великој духовној кризи и кризи идентитета.
"Европа је у много дубљој духовној кризи, него што ми, који јој помало безглаво хрлимо, можемо и да наслутимо. Ми смо опет, с једне стране, у дубинској кризи, али, с друге стране, пред изазовом 'којем ћемо се привољети царству'", рекао је митрополит Амфилохије.
Он је рекао да Србија не може Европи да понуди развијену економију и фабрике, али може да понуди своје "светосавско и светолазаревско опредељење".

Поводом јубилеја којим се обележава стопедесетогодишњица од рођења знаменитог српског сликара и најзначајнијег представника академског реализма у Србији, Павла Паје Јовановића (1859 -1957.) у Галерији САНУ, у Београду отворена је изложба са 97 репрезентативних дела овог уметника.
„Паја Јовановић је сликао пре свега по поруџбинама, а када је радио за своју душу, када је уносио у дела свој лични карактер најбоље се може видети у његовим скицама, студијама, теренским забелешкама превасходно пејсажима. На њима се може уочити Јовановићева вештина“, истакао је виши кустос Народног музеја у Београду  Петар Петровић, који је и осмислио ову изложбу. Поставка у Галерији Српске академије наука и уметности - САНУ у Београду, представља централни догађај прославе јубилеја овог сликара. Публика је у прилици да види и радове који се односе на живот балканских народа, затим историјске композиције, илустрације народних епских песама, портрете, као и слике предела, актова и студија. У поставци се, осим познатих дела из великих јавних музејских збирки, налазе и мање позната али веома значајна дела из приватних збирки, што представља јединствену прилику за свеобухватно сагледавање Јовановићевог опуса.