Паљење бадњака
Прослава Бадње вечери почиње службама бденија и традиционалним паљењем бадњака у храмовима СПЦ када се најављује празник Рођење Спаситеља, а у православне домове се уноси бадњак по коме је празник и добио име и коме је црква дала посебан смисао.
Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Према изворном обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог рођења.
Догоревање бадњака је симбол растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа.
Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се окупљени око бадњака људи загревају љубављу и слогом а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја.
Симболични обичаји
Највише народних обичаја у Србији везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај Рођења у Витлајему.
Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлајемску пећину у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.
У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.
Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.
"Ко је гладан нека дође мени ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.
Породични празник
У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.
Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила поста.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
Све остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле пре 13 дана, поштујући ново рачунање времена и грегоријански календар.
РТС