Јуче и данас

У Котору су обележени 200 година православне цркве Светог Николе, 100 година катедралног храма Светог Николе и 170 година српског певачког друштва Јединство.
Свету архијерејску литургију служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством.
Уочи великог јубилеја, завршена је обнова цркве Светог Николе, ускоро ће се урадити и иконописање, а тај посао поверен је иконописцима из Русије који су осликали и храм Христа Спаситеља у Москви.
Обнову цркве помогли су многобројни донатори, међу којима и бизнисмен Војин Лазаревић.
У цркви Светог Николе за два века никада нису заустављена црквена звона, док српско певачко друштво није радило само за време рата и током НАТО бомбардовања.
PTC

Обележено 17 година од убиства 68 српских бораца и цивила у Скеланима код Братунца. За почињене ратне злочине на подручју Подриња, још нико није одговарао.
Полагањем венаца на централном спомен обележју и парастосом у цркви, у Скеланима у месној заједници општине Сребреница обележена је 17. годишњица страдања 68 српских цивила, које су на најбруталнији начин убили припадници муслиманских оружаних снага.
Венце су положили представници борачке организације Републике Српске, општине Сребреница и Братунац, као и представници других организација и удружења.
Напад муслиманских јединица под командом Насера Орића почео је, према сведоцима, у зору 16. јануара 1993. године на рубна подручја Скелана и том приликом је поред 68 убијених српских цивила још 165 рањено, а 30 заробљено и одведено у логор у Сребреници. Српско становништво је, тражећи спас, бежало према мосту који спаја Скелане са Бајином Баштом у Србији, који је био под сталном митраљеском и снајперском паљбом. Велики број је рањен и убијен на мосту и у његовој близини, док су неки погођени када су покушавали да препливају реку Дрину.
Од 30 заробљених Срба половина није преживела тортуру у бошњачком затвору и логору у Сребреници, а судбина 10 особа и даље је непозната.
Сва српска села око Скелана, више од 20, муслимани су разорили и попалили током рата, као и четири православне цркве.

Пре 11 година, у Рачку на Косову и Метохији пронађена су тела 45 Албанаца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности.
Тадашњи шеф мисије ОЕБС на Космету Вилијам Вокер оптужио је дан касније српске снаге за масакар.
Касније се испоставило да су страдали били припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да је реч о масакру над цивилима, тај догађај је пресудно утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије од стране НАТО 1999. године.
Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је изјавио: "Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом."
Кључну улогу одиграо је шеф Верификационе мисије ОЕБС-а Вијлијем Вокер, који је на лицу места, пре икакве истраге , изјавио да су у Рачку владине снаге починиле масакр над недужним цивилима.
Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.

Нова година по Јулијанском календару дочекана је на трговима многих градова уз песму, игру и ватромет. Весело је било и у кућама, ресторанима и хотелима.
Око 2.000 Краљевчана дочекало је Српску нову годину на главном градском тргу уз забавни програм у организацији Скупштине града. У програму су учествовали глумци краљевачког позоришта, чланови Културно-уметничког друштва Абрашевић, вокално инструментална група Мисти и дувачки оркестар "27. септембар".
На минус два степена, уз десетоминутни ватромет и уз песме и музику поп и рок група "Неверне бебе" и "Веселе осамдесете", Крагујевчани су на тргу "Код крста" дочекали Нову годину по јулијанском календару.
Велики број грађана Српску нову годину дочекао је у својим домовима, а један део у неким од кафића и ресторана.
Новогодишњи концерт београдске и крагујевачке поп групе почео је у 22 сата и трајао је до сат иза поноћи и, према првим информацијама дежурних у полицији, протекао је без нарушавања јавног реда и мира и без озбиљних инцидената.

Библиотека града Београда, највећа позајмна на Балкану, обележила је данас свој 79. рођендан доделом награде "Марија Илић Агапова" за најбољег библиотекара, коју је директорица мр Јасмина Нинков уручила библиотекару саветнику Радмили Булатовић.
Награде које носе име "Глигорија Возаровића" уручене су "Службеном гласнику" као најбољем издавачу у 2009. години, Емини Бркић руководиоцу књижаре "Лагуна" у Београду као најбољем књижару и Дарку Војновићу из књиговезачке радње "Д&Д" као најбољем књиговесцу.
Награду за најчитанију књигу преведену са страног језика добио је оснивач "Лагуне" Дејан Папић који је објавио роман Халеда Хосеинија "Хиљаду чудесних сунаца".
Ова књига је била најчитанија према подацима из мреже Библиотеке града која обухвата све београдске општине.
Гостима, међу којима су били амбасадори више земаља, представници страних културних центара, издавачи, писци, професори универзитета, обратио се српски министар културе Небојша Брадић који је честитао награђенима и свим запосленима у библиотечкој мрежи града успешан рад у 2009. години.

Православни верници у Србији који поштују празнично рачунање времена Српске православне цркве и Јулијански календар сутра дочекују Нову годину која је према званичном Грегоријанском календару обележена пре 13 дана. За дочек јулијанске Нове године припремају се Јерусалимска патријаршија, Руска, Српска и Грузијска православна црква, Руска загранична православна црква и Света Гора. Већина хришћанских цркава, а међу њима и већина православних, прихватиле су грегоријански као свој богослужбени и званични световни календар због веће тачности.
Јулијански тј. реформисани Римски календар коме је Јулије Цезар 46. године пре нове ере додао два месеца - јануар и фебруар, показао се као математички нетачан и астрономски неоправдан.
Већ је реформа Јулија Цезара отворила многа питања религијске природе јер је према претходном Римском календару година почињала у пролеће са буђењем природе а први месец је био март. Римски император је почетак године померио на зимски месец, а тиме и редослед празничног времена што би био проблем и данашњих календарских реформи јер за већину цркава календар није ни математика ни астрономија већ питање устаљене праксе и празничног времена које није лако променити.

Загонетна личност за нас смртнике
Говоримо данас о људима који су за сва времена, за све људе, а међу њима је и блаженопочивши патријарх српски Павле. Како рече епископ шабачки Лаврентије: „Да би оплеменио и облагородио људску расу, Бог с времена на време шаље на земљу велике, благородне и свете душе. Ко је год имао прилике да посматра живот и рад нашег светог и седог патријарха Павла, уверио се да је он био једна од таквих душа. Бити са патријархом Павлом био је празник за свакога. Био је загонентна личност за све нас смртнике.“ Одабрали смо само део анегдота којима ћемо се насмејати, које ће нас подучити, које нам могу бити путоказ за ход кроз живот.
Упутио се патријарх на вечерњу службу у Саборну цркву у непосредној близини Патријаршије, где је живео. Испред зграде су били паркирани луксузни аутомобили те патријарх упита свог пратиоца: “Чији су ови скупоцени аутомобили?” а кад му овај одговори да су то аутомобили неколико владика Патријарх каза: “О, Бог га видео, шта би тек возили да нису дали завет скромности?”

Република Српска данас прославља Дан Републике и крсну славу Светог првомученика и архиђакона Стефана.
Поводом Дана Републике и крсне славе у Бањалуци ће бити одржане бројне свечаности, којима ће, осим највиших званичика Српске, присуствовати председник Србије Борис Тадић и Његово краљевско височанство принц Александар Други Карађорђевић са породицом.
Света архијерејска литургија и славски обред служени су у 9.00 часова у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци.
Црквеном обреду су, осим председника РС Рајка Кузмановића, представника законодавне, извршне и судске власти РС, као и представника Српске у заједничким институцијама, присуствовали и принц Александар Други Карађорђевић, принцеза Катарина и принц Филип.
У Културном центру Бански двор офржана је Свечана академија, на којој је беседу одржао председник Кузмановић. Свечаној академији су, осим премијерa Републике Српске Милорадa Додикa и званичника Српске, присуствовали председник Србије Борис Тадић и породица Карађорђевић.

У дворској цркви Лазарици, коју је кнез Лазар подигао у свом престоном утврђењу између 1377. и 1380. и посветио првомученику Стефану, заштитнику лозе Немањића, последње две године трајала је велика обнова, а током 2010. биће обављено живописање унутрашњости.
У цркви Лазарици, архитектонском бисеру Моравске школе, причестила се српска војска уочи Косовског боја 1389. године, а о њеној лепоти сведочио је још Константин Филозоф у „Житију деспота Стефана Лазаревића”:
„Велики и славни Лазар, у свом животу сазда тврде градове, сазда и звани Крушевац, у коме подиже најкраснију цркву великоме првомученику архиђакону Стефану...”
Лазарица има статус споменика културе од изузетног значаја. Зато су у великој обнови, уз благослов епископа нишког Иринеја, ангажовани Републички завод за заштиту споменика културе, Народни музеј у Крушевцу и Дирекција за урбанизам и изградњу.
– Током 2009. беловодским каменом пешчаром поплочана је стаза одглавне капије до платоа, као и сам плато испред цркве, па тротоар и две приступне стазе из правца Миличине и Страхињићеве улице, површине око 800 квадратних метара.

Парастосом у цркви и полагањем цвећа на централном спомен-обележју у Кравици код Братунца, јуче је обележена 17. годишњица страдања 49 српских цивила које су 7. јануара, на Божић, 1993. године убили припадници муслиманске Армије БиХ из Сребренице, а 86 ранили, преноси Танјуг.
Јаке муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића напале су у рану зору из више праваца Кравицу и околна српска села и све мештане који нису успели да побегну убили и измасакрирали на кућном прагу. Међу убијенима је било највише жена, деце и стараца. Седморо заробљених је након тортуре и мучења у затвору у Сребреници убијено.
Више од 1.000 мештана Кравице, носећи децу и рањенике, успело је да се кроз велике сметове снега на путу дугом око пет километара преко планинских превоја пробије до реке Дрине, да би чамцима били пребачени у Србију.
После Божића 1993. године пронађено је и сахрањено само девет српских цивила, док су посмртни остаци 40 масакрираних мештана пронађени и идентификовани тек два месеца касније.
У овом највећем српском насељу у средњем Подрињу без једног или оба родитеља остало је 101 дете.