Поменимо и Милутина Миланковића, који је, према оцени НАСА, један од «петнаест горостаса више научних дисциплина о земљи». Име једног од највећих српских научника често се помиње и чини се да је све актуелније, када се говори о утицају астрономских чинилаца на климу. Његово име носи један кратер на Месецу, један на Марсу и јеадан астероид.
Милутин Миланковић је математички описао и нумерички приказао временски развој температурних услова на површинама планета Сунчевог система. Његов став да орбиталне промене значајно утичу на климу, данас потврђују нова научна открића. Према писању стручњака у разним стручним часописима, Миланковићева теорија геолошки је потврђена на више десетина локалитета на свим континентима и океанима, од Сибира, преко пацифичких острва до Јужне Африке, обе Америке. На тај начин је његова наука заиста добила планетарну димензију. Андре Берже и Федор Месингер кажу да ће Миланковићев канон осунчавања Земље заувек остати камен темељац наука о клими. Подсетимо да је у САД 1982. године одржан симпозијум «Миланковић и клима», на коме је учествовало више од 90 научника из целог света.