Јуче и данас

За бомбардовање Србије 1999. године одговоран је министар одбране Немачке Рудолф Сарпинг, тврди Хенинг Хенш, посматрач ОЕБС-а. Према његовим речима, Сарпинг је лажно представио УЧК побуњенике као цивилне жртве. Погледајте снимак!
- Србија је бомбардована 1999. године због лажи тадашњег министра одбране Немачке Рудолфа Сарпинга - тврди Хенинг Хенш, члан мисије ОЕБС-а, који је био сведок договора после ког је уследила НАТО агресија на тадашњу Савезну републику Југославију.
У исповести пред камерама, члан мисије ОЕБС-а испричао је како је Сарпинг из само њему знаних разлога лансирао лажну вест да су УЧК побуњеници заправо цивилне жртве. Сведок посматрач ОЕБС-а лично је присуствовао увиђају у Ругову, где се десила борба између српских полицијских јединица и УЧК побуњеника. Међутим, Сарпингова прича послужила је челницима НАТО-а да започну ваздушне ударе на СРЈ који су трајали пуних 78 дана, а окончани су у првој половини јуна, потписивањем Кумановоског споразума.
Вести
Погледајте видео

Турци су, после 559 година, поново освојили Константинопољ, овог пута не огњем и мачем него филмским спектаклом, који је одмах изазвао супротна реаговања.
У 850 биоскопа широм земље, стигао је дуго очекивани филм „Фетих 1453” (у преводу „Освајање”), у коме се на спектакуларан, холивудски начин приказује како је султан Мехмед Други својевремено освојио Константинопољ. За Турке, судећи по првим реаговањима, то је епопеја о славној прошлости, а за хришћане је 29. мај 1453. године датум који је означио почетак вековног страдања, отварање рана, које, негде у дну душе, и дан-данас тињају и крваре.
Познати режисер Фарук Аксој снимао је филм више од две године. Коштао је баснословних 13 милиона евра, што је рекорд у турској филмској продукцији. На старту је забележио рекорд: за само четири дана гледало га је милион грађана.
Филм почиње речима које је наводно изговорио пророк Мухамед. „Једног дана Константинопољ ће бити освојен. То ће учинити велики војсковођа, то ће бити једна моћна војска.” Тај аманет, уколико је уопште и постојао, испунио је султан Мехмед Други, који је после погрома Константинопоља добио надимак Освајач, који га и данас прати.
Локални медији већ преносе прва реаговања. Међу муслиманима приказивање филма је дочекано бираним речима:

Први основни суд у Београду покренуо је поступак за утврђивање смрти команданта Краљевске војске у отаџбини Драгољуба-Драже Михаиловића, изјавила је данас портпарол суда Гордана Вуковић. Поступак је покренут на предлог удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима и Српске либералне странке који су предлагачи и његове рехабилитације, за коју се поступак води пред Вишим судом у Београду, јер нема писаних трагова и доказа да је Михаиловић мртав, односно стрељан. Без тог доказа, Виши суд не може да одлучи о захтеву за његову рехабилитацију, односно да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, пошто нема званичних података о томе где је и када погубљен и сахрањен.
Вуковићева је указала да је, у складу са Законом о ванпарничном поступку, надлежни судија затражио од Центра за социјални рад да Михаиловићу постави стараоца, од Министарства одбране његов лични досије, као и извод из књига рођених. Од удружења која су поднела предлог суд је затражио да уплате новац за објављивање огласа са позивом да се јаве суду сви који знају нешто о његовој смрти, додала је Вуковићева.

Новости истражују: Уписано само 17 верских заједница од око 60 колико постоји. Легални окупљају око 20.000 верника, а неуписаних је десетине хиљада
Црква Христова љубав, Црква Божија, Слободна црква, Јеховини сведоци, Заветна црква Сион - само су неке од верских заједница уписаних у Регистар цркава и верских заједница које води Министартво вера Србије.
На овом списку налази се укупно 17 заједница, од којих је последња - Христова Јеванђеоска црква - регистрована прошле године. Све заједно, оне окупљају више од 20.000 верника. Највећи су адвентисти, којих има десетак хиљада.
Реч је о малим верским заједницама које ”праве друштво” традиционалним црквама којима је статус признат на основу трајања и постојећих прописа. Поред Српске православне цркве, то су и Римокатоличка, Словачка евангелистичка, Реформаторска и Евангелистичка хришћанска црква, као и Јеврејска и Исламска заједница. Овом кругу припада и Епархија Румунске православне цркве ”Дакија Феликс”, чије је средиште у Вршцу.
- Закон из 2006. предвидео је обавезу верских заједница да се упишу у регистар - објашњавају у Министарству вера. - Прва је то почетком 2007. године учинила Адвентистичка црква. Да би имала статус правног лица, потребно је да верска група поднесе потписе најмање 100 грађана.

Раде Алексић, чији је син Срђан постхумно одликован златном медаљом „Милош Обилић“ за храброст, јер је 1993. године, као Србин из Требиња устао у заштиту комшије Бошњака кога су напала четири припадника Војске Републике Српске, рекао је да орден дарује грађанима Србије и српском народу.
Новинарима окупљеним у Скупштини Србије Раде је, пошто је примио медаљу, изјавио да орден није додељен његовом сину, већ српском народу и свим грађанима Србије који прихватају да је жртва за друге величанствен чин.
У јануару ове године навршило се 19 година од убиства Радетовог сина Срђана Алексића, кога су на смрт претукли припадници поменуте војске док је од батињања бранио свог суграђанина Алена Главовића. Срђан је успео да одбрани Главовића, кога су четворица наоружаних и униформисаних људи на силу извели из кафића и почели да ударају кундацима. Срђан је кренуо ка њима и повикао да пусте Алена, након чега су се нападачи усмерили ка њему и кундацима га претукли. Од повреда је умро шест дана касније, 27. јануара 1993. Срђанов отац у читуљи је написао „Умро је вршећи своју људску дужност“.
Један од четворице нападача погинуо је на ратишту, док су остала тројица осуђени на две године и четири месеца затвора. Спасени Ален је преживео рат и данас са супругом и двоје деце живи у Шведској, а сваке године када дође у Требиње оде на Срђанов гроб и у сталном је контакту са његовим оцем Радетом.

Приштина слави четири године од једностраног проглашења независности Косова. Уганда 88. држава која је признала Косово. Честитке Обаме и Хилари Клинтон.
На данашњи дан, 17. фебруара пре четири године, власти у Приштини прогласиле су независност Косова. Тамошњи званичници кажу да је независност неповратна међународна реалност и да је Косово недељива држава.
"Република Косово, у четвртој годишњици њене независности, призната од 87 земаља света, јесте фактор мира и стабилности са јасним циљем чланства у Организацији Уједињених нација, НАТО-у и ЕУ које би учинило нашу земљу равноправним делом велике породице нација", рекла је косовска председница Атифете Јахјага. Према њеним речима, Косово је држава изграђена на грађанским начелима која поштује права и слободу човека. "Грађани Републике Косово су свуда равноправни грађани, у сваком крају Косова, грађани са правима, али и са обавезама, са грађанском одговорношћу за изградњу наше државе", рекла је Јахјага.
Косово је у медијску промоцију четврте годишњице независности уложило милион евра, али је цела кампања имало прилично неславан почетак, јер су током снимања телевизијског спота за мрежу Си-Ен-Ен заказале сијалице на великим жутим словима у центру Приштине, па је реч "Newborn" добила сасвим друго значење. Грешка је исправљена у последњи час.

Србија је изабрала Сретење за државни празник 2001. године и то је вероватно једини закон који је у то време Народна Скупштина Републике Србије донела са само једним гласом против. „То је централни државни празник, он обележава обнову Србије, њену убрзану модернизацију, њено слободоумље по коме је у то време била позната широм Балкана. Словени су звали Србију - Србија слободија тог времена. У њу се размерно досељавало највише људи у Европи, само се у САД у 13. веку размерно досељавало више становника- каже у разговору за Међународни радио Србија др Чедомир Антић, историчар на Балканолошком институт САНУ.
Празник који славимо и називамо Сретењем слави дан када је избио Први српски устанак, највећи народни устанак у историји Османлијског царства и један од највећих устанака у историји српског народа. Антић сматра да је устанак означио и почетак процеса стварања националних држава и грађанске револуције на Балкану. Са тим устанком почеле су да се развијају државе и установе које су обликоване и моделиране по узору на установе слободних европских држава какве су почеле да буду грађене још у доба Француске револуције.
Тог дана, 2. фебруара по старом календару, односно 14. по новом, 1804. године као одговор на дахијску страховладу која је трајала годинама, на Сечу кнезова, дошло је до спонтаног народног устанка који је већ 1806. после ослобађања Београда постао истинска револуција.

У Србији се 15. фебруара обележава Дан државности а Српска православна црква тога дана прославља празник Сретење. Дан државности Србије се прославља као спомен на дан када је 1804. године дигнут Први српски устанак у Орашцу и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Те давне 1804. године, на црквени празник Сретење, Срби су се договорили да подигну устанак против вековне турске владавине.
Први српски устанак угледни Срби тог доба су дуго припремали, на тајним састанцима, далеко од очију Турака а за вођу су одабрали Ђорђа Петровића, од Турака прозваног Карађорђе, односно Црни Ђорђе. Карађорђе је био трговац, али и велики борац против Турака. Учествовао је као добровољац у аутријско турском рату (1788. – 1791.) на страни Аустрије, прикључивао се хајдуцима (одметницима) који су из шума нападали Турке. У месту Орашцу, седамдесетак километара од Београда, у знак сећања на овај важан догађај из српске историје, подигнут је споменички комплекс. Поводом празника у Орашцу се одржавају Академије, књижевни сусрети, на гробље се полажу венци.
Данас се обележава и дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први Устав Књажевства Србије, назван „Сретењски устав“. Кнез Милош Обреновић је, тога дана у беседи, поводом усвајања Устава рекао: „Општенародна права која ће сваки Србин уживати пространо су и онако описана како само човечанство одређује. У њима ћете наћи да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.“ Сретењски устав је био потпуно у складу са уставима најразвијених европских земаља. Имао је 142 члана и озаконио поделу власти на законодавну, извршну и судску.

Сви хришћани данас славе заштитнике искрене љубави. Православни верници обележавају Светог Трифуна, а западна традиција Светог Валентина.
Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди. Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у Охридском прологу владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.
Сахрањен је скромно, на сопствени захтев, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.

Поводом дана државности, председник Републике Србије Борис Тадић одликовао је 17 заслужних појединаца и институција, међу којима и тенисера, најбољег спортисту на планети Новака Ђоковића који је одликован Орденом Карађорђеве звезде првог степена, саопштила је Прес-служба председника Републике.
1. Новак Ђоковић одликује се Орденом Карађорђеве звезде првог степена за нарочите заслуге и успехе у представљању Републике Србије. Ђоковић је први тенисер света и носилац титуле најбољег спортисте на планети у 2011. години, као и најбољи амбасадор Србије у свету.
2. Георгиј Сергејевич Полтавченко одликован је Орденом српске заставе првог степена за нарочите заслуге у развијању међународних односа и пријатељства народа Србије и Русије.
Полтавченко, губернатор Санкт Петербурга и специјални председнички изасланик, својим професионалним залагањем дао је изузетан допринос унапређењу укупних билатералних односа Републике Србије и Руске Федерације и лично допринео напорима да се заштити српски народ, нарочито на Косову и Метохији.
3. Акциони тим за лоцирање и хапшење хашких бегунаца одликован је Сретењским орденом првог степена за нарочите заслуге на заштити и унапређењу правне државе.
4. Српско лекарско друштво одликује се Сретењским орденом другог степена за нарочите заслуге у области медицинских наука и унапређењу здравства, а поводом 140 година постојања.