„Створена је устаничка српска држава која је касније, после слома Устанка 1813. обновљена као аутономна у Другом устанку 1815. године и од тог времена до 1878. Србија је постала скоро потпуно независна да би онда у рату са Турцима независност и стекла. Та држава је касније ујединила српски народ и ујединила југословене у једну државу, највећу националну државу на Балкану у 19. и 20. веку - Југославију“, објашњава Чедомир Антић.
Када је реч о другом догађају који такође пада на Сретење, то је датум када је донесен  први српски устав - Сретењски устав 1835. године.  Те године је, почетком маја, укинут и феудализам. Србија тог времена била је под влашћу Кнеза Милоша. Антић подсећа да је током десет тешких година до 1830. Србија успела да стекне аутономију коју су признали Порта и Санкт Петерсбург, да би онда 1833. добила проширење на оне области, односно нахије, које су Србији отргнути после Првог српског устанка. Ту се пре свега мисли на област Тимочке крајине и југоисточних крајева Србије. Опозиција кнезу Милошу 1835. подигла је Милетину буну, коју је водио државни саветник Милета Радојковић и та буна није завршила гушењем као десетак ранијих против кнеза Милоша, већ компромисом пошто су и војска и део власти стали уз побуњенике. „Кнез Милош је прихватио устав - тај устав је писао учени Димитрије Давидовић - кнежев секретар, уредник првих новина у Србији - Новина српских, и једно време министар просвете. Тај устав је био изузетно слободоуман, био је и први устав једне балканске државе. Дешавало се пре да у Грчкој током устанка устаници донесу уставе, десило се и да је Србија у доба Првог устанка 1808. донесе један уставни закон, али ово је први устав једне слободне државе и он је писан по узору на Устав Француске јулске монархије из 1830“, каже Антић.
Сретењски устав је трајао јако кратко. По Чедомиру Антићу, имао је велике противнике нарочито у иностранству, пре свега у Руској царевини и Хабзбуршкој монархији које су саме биле неуставне (нису имале устав). Сретењски устав је брзо оборен, поништен, да би четири године касније уставобранитељска опозиција у споразуму са Турцима успела да издејствује устав који је вероватно најдуговекији српски устав до данас- тзв. Турски устав који је био на снази до 1869.
„Сретење је уз Светог Саву и Видовдан свакако најважнији, несумњиво темељан и најмање споран празник српског народа“, закључује у резговору за Међународни радио Србија историчар др Чедомир Антић.
Слађана Павић, МРС