Јуче и данас

Православни верници и Српска православна црква прослављају Богојављење, један од петнаест највећих верских празника.
По верском учењу, у првој години свог јавног деловања, Исус Христос је отишао код Јована да га крсти. После крштења, Јован, назван Крститељ, видео је како се небо отвара и Дух свети као голуб силази на Исуса. Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију, а слави се као Богојављење.
Богојављење се традиционално обележава пливањем за Часни крст у многим местима широм Србије.
Победник у пливању за Часни крст на Ади Циганлији је припадник Војске Србије Бранислав Јанковић, који је први од око 56 такмичара стигао до Часног крста. Јанковић је први препливао стазу дугу 33 метра, чија дужина симболизује број година живота Исуса Христа. Богојављенски крст од леда, тежак 15 килограма, сачињен је од прошлогодишње Свете водице из Храма Светог Ђорђа, а Јанковићу је Часни крст уручио епископ ренезијански Андреј, изасланик патријарха Иринеја.
Такмичењу је претходила Богојављенска литургија у Храму Светог Ђорђа на Бановом Брду, долазак свечане Богојављенске литије и Богојављенска беседа епископа ренезијанског Андреја, као и свечана Богојављенска молитва на језеру.

Ото Скорцини, Хитлеров комадант јединица за посебне намене у својој аутобиографији тврди да је јастуком угушио великог генија у његовој хотелској соби на Божић 1943. године
У ноћи 15. јула 1903. године, Тесла је својим изумима „запалио“ небо над Њујорком, а сјај се разливао и над непрегледним пространствима Атланског океана. То је био само увод у оно што би вероватно уследило да Тесла није прекинуо са огледима.
Ради се о овоме. Напонска разлика између јоносфере и земљине површине износи око два милиона волти. Теслина замисао је била да се та разлика употреби за добијање електричне енергије и искористи у практичне сврхе. Наиме, одашиљањем различитих усклађених (хармонијских) титраја, Теслина кула би могла да уђе у међудејство са дуготалсаним учесталостима јоносфере и тако је испразни, као што се празне обични електрични кондензатори. Срећа је што је Тесла први дошао до тих сазнања и припремио људе да се заштите. Наиме, ако би се то пражњење извршило стихијски могло би доћи до стравичних последица које је сликовито описао др Велимир Абрамовић:
- Из јоносфере одједном би се сручио високоенергетски стуб плазме великог пречника, можда и неколико стотина километара и све на том простору било би уништено, спаљено на начин како се у библијским легендама описује пропаст Содоме и Гоморе.

Верници који време рачунају по Јулијанском календару вечерас дочекују Нову годину, а због тога што тај календар користи већина православних цркава, тај дан се назива и православна Нова Година. Срби га зову српска Нова година, и као и претходних година, многи ће је дочекати у кафанама, клубовима, на трговима, или код кућа.
Тачно у поноћ, Српска, Руска и Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и Руска загранична црква, дочекаће Нову годину. Поред тога, ове верске заједнице обележиће и два велика празника - Обрезање Исуса Христа и помен Светог Василија Великог. Дан Обрезања Господа Исуса Христа један је од највећих хришћанских празника, јер се сматра да је тиме Исус преузео на себе грехе људског рода, због чега се обрезање сматра очишћењем од прародитељског греха.
Иначе, 14. јануар, односно 1. јануар по Јулијанском календару, назива се још и Васиљевдан и Мали Божић, јер се сматра да се са њиме завршавају божићне светковине. Поред Србије, Нову годину дочекују и Црна Гора, Република Српска, Македонија, православни делови Хрватске, а занимљиво је да традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској и у деловима Галске заједнице у Шкотској.

Република Српска обележава две деценије постојања и крсну славу Светог Стефана. Обележавање почело литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци коју је служио патријарх Иринеј, сатим доделом одликовања и свечаном академијом "Република Српска – глас који се чује" у дворани "Борик".
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је на академији да је опредељен за политику самосталне Републике Српске у дејтонској БиХ, али и поручио да ће српски народ своја права и интересе упорно бранити свим правним и политичким средствима.
"Нама БиХ није тесна и ми желимо да она профункционише у складу са Дејтонским споразумом као сервис својих ентитета, кантона и народа", рекао је председник РС. Он је истакао да је РС данас "незаобилазан фактор у одлучивању у БиХ" и да се њен став "поштује на регионалном и ширем плану".
"Желимо да наставимо да развијамо добре односе са братском Србијом, Русијом, Израелом, ЕУ, САД, државама у региону и широм света. И данас не можемо а да се не сетимо наших сународника на Косову и још једном поновимо нашу подршку Србији и њеним настојањима да сачува суверенитет у околностима када су интереси моћних изнад међународног права и правде", нагласио је председник Српске Милорад Додик.

Православна црква и њени верници данас славе трећи дан Божића, Стефандан.
Стефан је био Јеврејин, припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још није спознао истину Христовог учења.
Страдање Светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано на страницама Светог писма Новог завета.
Први од седам ђакона
Свети Стефан се назива архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу у помагању сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета.

Први месец у години, јануар, пун је весеља, празника, слава, свадби. Православна црква после Божића, следећи дан слави Сабор Пресвете Богородице, а дан касније светог Стефана. Троструки празник је 14. јануара. Крстовдан је први постан дан после Рођења Христовог. Богојављење је 19, свети Јован Крститељ 20, а Часне вериге св.апостола Петра 29. јануара.
Јануар је први месец године, има 31 дан. Име је добио по богу Јанусу, који по легенди има два лица. За старе Римљане ово је био једанаести месец, јер је година, до 153. пре Христа, почињала 1. марта. На истоку Европе радо је некада назван „вучјим месецом", а на западу континента зимским, леденим или снежним.
Стара словенска имена су му ледник, свечен, зимец, мали божичник, првник, новолетник, средозимен. Хрвати данас користе име сијечањ, Чеси леден, пољаци стyцзен, Украјинци сичен, Белоруси студзен, Кашупи стецзник, народни израз у Македонији је био колежег, горњолужички - вулки рожк. Остали Словени користе јануар.
За Србе у ранијим вековима ово је био сечењ, коложег или богојављенски месец.
Пун је весеља, празника, слава, свадби, после предбожићне дуже паузе због поста, настају месојеђе. Сматра се да је добро да је јануара јако хладно и снежно, а не благо и мокро.

Српски писац и бивши председник Југославије, академик Добрица Ћосић јуче је напунио 90 година. Ћосић је рођен у Великој Дренови код Трстеника 29. децембра 1921. године, а деведесети рођендан му је честитао и председник Србије Борис Тадић.
Ћосић је током Другог светског рата био политички комесар у Расинском партизанском одреду, члан Покрајинског комитета СКОЈ-а и уредник листа "Млади борац".
За народног посланика први пут је изабран 1945. године.
Пажњу књижевне критике привукао је 1951. године својим првим делом "Далеко је сунце" у коме је евоцирао своје искуство из Другог светског рата.
Аутор је романа "Корени" у коме се бави Србијом сa краја 19. века, "Деобе" о дeоби народа на партизане и четнике и посlедицама те поделе, "Време смрти" у четири књиге, трилогије "Време зла", "Време власти" у коме наставља повест започету романом "Корени".
Почетком новог миленијума, Ћосић у шест књига објављује "Пишчеве записе".
Био је један од најпознатијих опозиционара Јосипу Брозу Титу, после размимоилажења са њим.
Члан САНУ постао је 1970. године, а први председник СРЈ постао је 15. јуна 1992. године. Смењен је годину дана касније због сукоба са Слободаном Милошевићем.

"Да се Свети Сава 1219. регистровао полицији ништа од овог не би било"
Владика будимљанско-никшићки Јоаникије каже да су се према Митрополији црногорско-приморској и Турци односили боље него садашње црногорске власти. Владика Јоаникије реаговао је на одлуку да се неколико десетина свештеника Српске православне цркве с породицама протера из Црне Горе пошто нису добили тражену привремену дозволу боравка.
"Ми смо у Црној Гори опстали осам векова у свим правним системима, а сада од нас траже да се региструјемо у МУП- Црне Горе као нова верска заједница. То је оправдање државе за прогон нашег свештенства. Митрополија је била призната и уважена у свим правним системима, па чак и у доба вишевековног турског ропства и ми сада не смемо поништавати и брисати свој правни континуитет", рекао је за "Ало" владика Јоаникије.
Он каже да се овакав полицијски третман свештенства "не може оквалификовати никако другачије, осим као насиље над црквом и животима свештеника што није добро ни за СПЦ ни за Црну Гору".
Захтеви свештеника и монаха СПЦ за привремени боравак у Црној Гори су одбијени, јер нису имали потребну документацију, рекао је министар унутрашњих послова Иван Брајовић. Министар унутрашњих послова Црне Горе је у државном парламенту изјавио да је до сада одбијено 35 захтева свештеника и монаха СПЦ за привремени боравак зато што је ова црква регистрована у Србији.

Српска православна црква данас прославља великог хришћанског светитеља Светог Николу. Срби га веома поштују што се види по црквама које су му подигнуте, по породицама које га прослављају као крсну славу. То је једна од најбројних слава а поред породица прослављају је и бројна удружења, фирме јер је Свети Никола, поред осталог, заштитник путника, морепловаца.
Зашто се неки људи, после своје смрти, прослављају као хришћански светитељи, питање је које се понекад чује. Одговор је увек исти, мада су људи различити, због свог побожног живота који подразумева труд, помоћ ближњима, веру у Бога, наду на живот вечни и пре свега и изнад свега, због љубави према Богу и људима. Могло би се то рећи и овако, светитељи светле људима, показују им пут какав би и они требало да следе у својим животима. Види се то и из живота Светог Николе.
Рођен је у граду Патара у Малој Азији у веома богатој породици. Још као дечачић волео је да одлази у цркву, слуша проповеди и као што се могло и претпоставити постаде свештеник. Познат је био по милосрђу, помагао је сиромашне, тешио уцвељене. Родитељи су му оставили велико наследство, али га је он мало користио за себе, делио је сиротињи, помагао сиромашним девојкама да се удају, мирио завађене. Волео је да проповеда реч Божију, говорио је свуда и на сваком месту, обилазио људе, помагао им и што је врло занимљиво, није желео да се то види јавно, већ је помагао тајно не желећи славу од људи.

Скромном, отменом и надасве радосном свечаности, Музеј Николе Тесле је у петак обележио 59 година од оснивања. Када ова установа, јединствена у свету, буде обележавала шест деценија постојања, коначно ће и целокупна заоставштина Николе Тесле у депоима овог музеја бити чувана и заштићена на најбољи могући начин, а богата грађа биће доступна истраживачима из целог света.
Зато је у петак и званично покренута шира акција да целокупна Теслина заоставштина буде дефинисана као културно добро од изузетног значаја, а не само његова лична архива која тај статус ужива од 2005. године. Она је, иначе, 2003. увршћена у Унесков регистар ,,Памћење света”, што подразумева двоструку обавезу –да се Теслина архива чува на најбољи могући начин и да се што већем броју корисника омогући увид у Теслина документа.
Малобројна екипа запослених у овој установи, чијим радом од 2005. руководи Владимир Јеленковић, с разлогом је поносна на оно што је учинила током протеклих година.
Документи из Теслине заоставштине су дигитализовани, развијена је разграната издавачка делатност, постављено је, рачунајући и две овогодишње, чак дванаест изложбених поставки. С њима је музеј обишао многе земље на четири континента, градове у Србији и у региону, и привукао пажњу стотина хиљада посетилаца.