У Србији се 15. фебруара обележава Дан државности а Српска православна црква тога дана прославља празник Сретење. Дан државности Србије се прославља као спомен на дан када је 1804. године дигнут Први српски устанак у Орашцу и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Те давне 1804. године, на црквени празник Сретење, Срби су се договорили да подигну устанак против вековне турске владавине.
Први српски устанак угледни Срби тог доба су дуго припремали, на тајним састанцима, далеко од очију Турака а за вођу су одабрали Ђорђа Петровића, од Турака прозваног Карађорђе, односно Црни Ђорђе. Карађорђе је био трговац, али и велики борац против Турака. Учествовао је као добровољац у аутријско турском рату (1788. – 1791.) на страни Аустрије, прикључивао се хајдуцима (одметницима) који су из шума нападали Турке. У месту Орашцу, седамдесетак километара од Београда, у знак сећања на овај важан догађај из српске историје, подигнут је споменички комплекс. Поводом празника у Орашцу се одржавају Академије, књижевни сусрети, на гробље се полажу венци.
Данас се обележава и дан када је у Крагујевцу 1835. године донет први Устав Књажевства Србије, назван „Сретењски устав“. Кнез Милош Обреновић је, тога дана у беседи, поводом усвајања Устава рекао: „Општенародна права која ће сваки Србин уживати пространо су и онако описана како само човечанство одређује. У њима ћете наћи да је личност сваког Србина слободна и да је сваки Србин господар од свог имања.“ Сретењски устав је био потпуно у складу са уставима најразвијених европских земаља. Имао је 142 члана и озаконио поделу власти на законодавну, извршну и судску.