Турци су, после 559 година, поново освојили Константинопољ, овог пута не огњем и мачем него филмским спектаклом, који је одмах изазвао супротна реаговања.
У 850 биоскопа широм земље, стигао је дуго очекивани филм „Фетих 1453” (у преводу „Освајање”), у коме се на спектакуларан, холивудски начин приказује како је султан Мехмед Други својевремено освојио Константинопољ. За Турке, судећи по првим реаговањима, то је епопеја о славној прошлости, а за хришћане је 29. мај 1453. године датум који је означио почетак вековног страдања, отварање рана, које, негде у дну душе, и дан-данас тињају и крваре.
Познати режисер Фарук Аксој снимао је филм више од две године. Коштао је баснословних 13 милиона евра, што је рекорд у турској филмској продукцији. На старту је забележио рекорд: за само четири дана гледало га је милион грађана.
Филм почиње речима које је наводно изговорио пророк Мухамед. „Једног дана Константинопољ ће бити освојен. То ће учинити велики војсковођа, то ће бити једна моћна војска.” Тај аманет, уколико је уопште и постојао, испунио је султан Мехмед Други, који је после погрома Константинопоља добио надимак Освајач, који га и данас прати.
Локални медији већ преносе прва реаговања. Међу муслиманима приказивање филма је дочекано бираним речима:
„Тај датум је означио почетак новог доба у историји света”, или „’Фатих 1453‘ је прича о величанственој победи која је имала велике импликације по муслимански свет”, или „Имамо величанствену прошлост, још једном сам се осетио поносним на своје претке”, истичу гледаоци филма.
У Турској су ретки они који не деле хвалоспеве, али ипак постоје.
„Филм нема уметничку вредност. Он је урађен тако да би само гледаоце учинио срећним”, каже Фазил Сај, у свету познати пијаниста, који се огласио како би демантовао да је за филм компоновао музику, како то пише на шпици. Он је упозорио да ће „Фетих 1453” изазвати „проблеме међу гледаоцима који имају различиту историјску и културну прошлост”, преноси тиражни лист „Милијет”.
Аутори као да су то имали на уму па на крају филма султан Мехмед Освајач тобоже обећава Грцима да ће „Турци бити толерантни према хришћанским верницима”. Они као да су заборавили на историјске чињенице: султан је после покоља, чим је на ату славодобитно ујахао у Константинопољ, како би показао своју моћ, Аја Софију претворио у џамију, да би баш у тој светињи клањао Алаху.
Историја се горко поиграла са малобројним хришћанима, који су после погрома опстали у Истанбулу. Готово истог дана када је „Фетих 1453” почео да се приказује, васељенски патријарх Вартоломеј Први је у турском парламенту затражио да се коначно исправе многобројне неправде према припадницима верских мањина, како се више не би осећали као грађани другог реда.
Филмски спектакл одмах је, како се могло и очекивати, изазвао оштре критике у хришћанском свету.
„Ово је освајачка пропаганда Турске, провокација... Отомански освајачи се представљају као господари света. У филму се не приказују масовна погубљења Грка и пљачкање њихове имовине које су тада извршили Турци”, написао је атински недељник „Прото тема”.
Хришћани који живе у Немачкој такође су са звиждуцима дочекали ново освајање Константинопоља и позвали на бојкот филма.
„Турци треба да се стиде због онога шта су све учинили хришћанима, уместо што сада славе и величају освајање Константинопоља”, истичу у удружењу хришћана у Келну и кажу да ће испред биоскопа делити брошуре са објашњењем зашто не треба да гледају тај филм.
Војислав Лалић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026