Јуче и данас

Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“
Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог века, био је изнад католичко-православних разлика међу тамошњим словенским живљем. Лик Растка Немањића није надахњивао само сењске ускоке који су своју утврду звали кулом Светог Саве већ и значајне католичке прелате и канонике, историописце и књижевнике.
Своје истраживање ове интригантне историографске грађе објавио је, у последњем, светосавском броју „Православља“ Радован Пилиповић, млади теолог и црквени историчар,чији је предмет интересовања одавно скрајнути простор „тромеђе“: Далмације, Лике и западне Босне.
У поменутим, глувим столећима кад је словенски етнички елемент у Далмацији био стешњен и гажен у троуглу укрштених империјалних интереса (османлијског, млетачког и аустријског) Савина величина је била светионик укупне народне самосвести.
Осврти на Савину духовно-историјску фигуру налазе се у делима дубровачког монаха и историчара М. Орбина, Сплићанина Ј. Кавањина који је свој епос „Богатство и убогост“ написао на штокавском наречју, затим код дубровачког књижевника А. Сасина, па код пераштанског писца и барског надбискупа А. Змајевића и других.

У Москви покренута акција помоћи манастирима на Косову. Архимандрит Тихон, настојатељ Сретењског манастира, позвао на очување упаљене свеће православља на Космету.
Сретењски манастир у Москви покренуо је акцију помоћи српским православним манастирима и црквама на Косову и Метохији, саопштила је Епархија рашко-призренска.
У овом московском манастиру постављена је кутија са натписом "За прилоге манастирима и храмовима на Косову и Метохији", а Епархија преноси поруку архимандрита Тихона, настојатеља Сретењског манастира, који позвао на очување упаљене свеће правосlавља на Косову. Архимандрит Тихон један је од најугледнијих московских игумана и духовника млађе генерације који активно раде на духовном препороду у Русији.
Крајем новембра 2011. у Сретењском манастиру боравио је архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, и разговарао са архимандритом Тихоном о видовима помоћи за српски народ. Прелиминарни разговори довели су и до сусрета Тихона и јеромонаха Игнатија са Епископом рашко-призренским у Београду у децембру исте године, када су договорени конкретни предлози за активнију сарадњу и помоћ која би из Руске православне цркве била координисана преко Сретењског манастира.

Сутра се навршава 13 година од преговора у дворцу Рамбује код Париза, кад је почела мировна конференција о Косову на којој су учествовали представници власти у Србији и косовских Албанаца, уз присуство међународних званичника.
Конференција, која је трајала 17 дана, завршена је неуспехом, а међународна Контакт група је одлучила да се преговори делегација Владе Србије и косовских Албанаца о решењу косовске кризе наставе 15. марта у Паризу.
Шеф делегације Владе Србије на преговорима о Косову Ратко Марковић изјавио је тада да састанак у Рамбујеу „није дао резултате јер се није пошло од темеља, већ од крова”.
Он је даље рекао да је састанак у Рамбујеу био састанак на коме се делегације две стране, које је требало да разговарају и постигну споразум, „никада нису састале, да правила за рад састанка никада нису утврђена и да је резултирао у изјави, а не у споразуму, како уобичајено резултирају такви састанци”.
Делегација косовских Албанаца прихватила је у начелу предлог споразума о решењу косовске кризе који је предложила Контакт група.

У оквиру едиције "Немањићки манастири" Издавачко-информативне установе "Светигора" у Београду је представљена књига "Манастир Хиландар". Реч је о енциклопедијској монографији у којој су на свеобухватан начин представљени историјат, значај и духовни живот српске царске лавре од времена Светог Саве до наших дана. Књигу су заједнички објавили "Светигора" и Хиландар.
Монографија доноси свеобухватну грађу о Хиландару као жижи знања, веровања, истрајавања који Србима представља сигурну путеводитељицу још од времена Светог Саве. Постоји осам векова на Светој Гори и једини је наш манастир у коме се служба није никада прекидала.
Манастир Хиландар је осма од 10 планираних књига о Немањићким манастирима, а до сада су објављене књиге Високи Дечани, Грачаница, Бањска, Свети Арханђели код Призрена, Морача, Студеница и Жича. Како је најављено, требало би да буду објављене и књиге о манастиру Милешева и Сопоћанима.
Јеромонах ДОСИТЕЈ, сабрат манастира Хиландара:
"Један Немац у књизи утисака јр написао: О, Хиландаре, који то још народ осим српског народа, има своје срце изван свога тела?"
Многовековни источник литургијског живота и светосавско-симеоновског подвига налази се у фази обнове, после пожара у којем је уништен део манастирског комплекса 2004. године. Део прихода од продаје књиге намењен је обнови, што је и био циљ.
"Подстицај двоструке обнове – и обнове тела манастира Хиландара и у исто време обнове свеукупног духовног и моралног и културног живота нашег народа", каже митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Вршење нужде, јавни писоар, уточиште наркомана и радно место проститутки, алкохоличарско-клошарски апартмани, рај за шверцере, сутра, можда, нови бувљак... Нису ово описи забачених делова града, мрачних места на аутобуској или железничкој станици, скровитих хаустора и степеништа, ово су свакодневни призори у дворишту Народног музеја, у самом центру града, на месту где је кнез Милош Обреновић, проглашавајући Крагујевац за престоницу 1818., подигао свој дворски комплекс.
Наведени описи заправо су коментари фотографија објављених у публикацији Народног музеја Крагујевац „Paraden Platz Милоша Великог“ из 2008. Аутор публикације, директор Народног музеја Александар Стаменковић, уз помоћ фотографа Предрага – Цилета Михајловића, успео је да на сликовит начин предочи у каквом се стању налази читав дворски комплекс оснивача модерне Србије, у чијем се средишту налази зграда Народног музеја.
„У каквом је стању дворски комплекс кнеза Милоша данас, тешко би било, на основу његовог изгледа, закључити да се ради о некадашњем дворском плацу и престоно-резиденцијалном комплексу, од највећег историјског значаја. Немеће се утисак о трећеразредном паркићу, примеренијем периферији какве паланке, него урбаном језгру првопрестоног града, данас регионалног, привредног и универзитетског центра, који са 180.000 становника представља четврти град у Републици Србији.“

Међународни дан сећања на жртве холокауста обележен је данас полагањем венаца на Старом сајмишту, уз поруку председника Србије Бориса Тадића да је Србија отворено, одговорно и демократско друштво, у којем нема места онима који угрожавају било кога само зато што је друге верске, националне, етничке или било које друге припадности.
На централној државној манифестацији код споменика жртвама холокауста на месту некадашњег концентрационог логора, венце су положили председник Србије, министар културе информисања и информационог друштва Предраг Марковић у име Владе Србије, представници Града Београда, Амбасаде Израела и Чешке, и представници СУБНОР-а.
„Неприхватљива нам је нетрпељивост, искључивост и омраза којима сметају ове разлике. Никакаве предрасуде које претендују да их оправдају неће променити наше уверење да је наш заједнички људски идентитет изнад свега тога”, поручио је Тадић.
„Ми никада нећемо, нити би икада ико смео да прихвати да се други угрожавају и поништавају само зато што су различити од нас”, рекао је председник Србије.
Према његовим речима, Србија је отворено и Србија је отворено и демократско друштво које стреми да се придружи европској заједници народа и у таквом друштву нема места ни за оне који су починили злочине против човечности.

Савиндан - 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, Православна Црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског.
Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.
Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.
Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.

Стјуардеса Весна Вуловић, која је пре 40 година преживела пад из авиона са десет хиљада метара, у интервјуу данској телевизији сећа се кобног 26. јануара 1972. године, али и свега што је претходило и уследило.
После 40 година од пада ЈАТ-овог авиона на лету Копенхаген–Загреб, једина која је преживела, стјуардеса Весна Вуловић дала је интервју за једну данску телевизију. Весна Вуловић годинама после несреће била је синоним за "како преживети немогуће" и Гинисов рекордер као особа која је преживела пад са 10.000 метара без падобрана.
Два дана пред годишњицу несреће, Вуловићева се у разговору са данском екипом ТВДР-а сећа кобног 26. јануара 1972. године, али и свега што је претходило и уследило.
Тада 22-годишња девојка, која је тек осам месеци радила као стујардеса у ЈАТ-у, грешком је отишла за Копенхаген, уместо колегинице са истим именом. У интервјуу данској телевизији, присећа се како је била срећна, јер никад до тада није видела Копенхаген. Вуловићева прича и како је на дан повратка све мирисало на несрећу.
"Сећам се за доручком да је Ратко Михић нон-стоп говорио о свом сину и о својој ћерки, као да је он једини отац, као да нико други нема децу. Само је причао о својој деци, као да је осећао да их више неће видети", рекла је Весна Вуловић.

У Новом Саду је обележена 70. годишњица Рације, током које је мађарска војска убила и под лед Дунава бацила најмање 1.300 Новосађана. У име Српске православне цркве помен је пред више стотина грађана служио патријарх Иринеј на Кеју жртава рације. Председник Скупштине Новог Сада Александар Јовановић оптужио је обезбеђење СПЦ да су спречили њега, војвођанске званичнике и поједине амбасадоре да уђу у простор предвиђен за званице током помена жртвама.
"Обузима нас језа и ужас и дан-данас због страдања недужних грађана Новог Сада и Бачке. Диже нам се коса на глави и леди крв у жилама. То су најцрњи и најкрвавији дани у историји Новог Сада и околине, много црњи и крвавији од оних дана када је овим просторима харао Атила Хунски", казао је поглавар СПЦ. Према његовим речима, у Рацији су страдали Срби, Јевреји и Роми, сами зато што су били другачије вере и нације.
"Тада су страдали Срби који су припадали православној вери. И то је била њихова кривица, јер нису припадали вери својих злотвора. То је народ који је вековима живео на овим просторима и својим телима бранио моћну Аустроугарску царевину од Османлијског царства. Страдали су и Јевреји, нама братски народ, страдала су наша браћа Роми, који су вековима живели са нама. И сви они су страдали јер су припадали другом народу и другој вери", рекао је патријарх Иринеј.

Српска православна црква данас, 19. јануара прославља велики хришћански празник Богојављење. Како и само име каже, то је дан када се човеку јавио Бог.
Црквена историја бележи догађај који се збио на реци Јордану, када је Јован крстио Господа Исуса Христа. Свети Јован је савременик Христов и његов рођак а родитељи су га добили у дубокој старости. Када су се упокојили живео је у пустињи, хранио га је анђео док је био беба а касније је сам скупљао бобице, дивљи мед, био одевен врло скромно, у животињско крзно. Народ је долазио да га види и чује а он им је говорио о доброти и о томе да је Господ међу људима. Јован је крстио људе у Јордану а једног дана му је дошао Исус Христос и тражио да и њега крсти а Јован му је одговорио:

„Ти треба мене да крстиш а ти долазуиш мени да ја тебе крстим.“

Исус му одговори:

„Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду.“ После ових речи Христос уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба, заблистао је у облику голуба над главом Исуса Христа. Истовремено са неба се чуо глас Бога Оца који је рекао:

„Ово је син мој љубљени, Он је по мојој вољи.“
Овај догађај је по свему јединствен у људској историји.