Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Многи од нас осећају да током година у свакодневном животу имамо потешкоћа да пронађемо праву реч.

Током година, нажалост, овај проблем постаје све израженији.

Честе потешкоће у проналажењу праве речи могу сигнализирати промене у мозгу које су у складу са раним („преклиничким“) стадијумима Алцхајмерове болести, пре него што се појаве очигледнији симптоми, а недавна истраживања указују на то да је нешто друго рани показатељ проблема.

Недавна студија Универзитета у Торонту указују на то, у ствари, да је брзина говора, а не тешкоћа у проналажењу речи, тачнији показатељ здравља мозга код старијих особа.

Истраживачи су питали 125 здравих одраслих, старости од 18 до 90 година, да детаљно опишу сцену. Снимци ових описа су накнадно анализирани коришћењем софтвера вештачке интелигенције (АI) да би се издвојиле карактеристике као што су брзина говора, дужина пауза између речи и разноврсност коришћених речи.

Учесници су такође завршили стандардни сет тестова који мере концентрацију, брзину размишљања и способност планирања и извршавања задатака.

Смањење „извршних способности“ повезано са годинама било је уско повезано са темпом свакодневног говора особе, што указују на то да је проблем шири од потешкоћа у проналажењу праве речи, пише Science Alert.

Учесницима су показане фотографије предмета из свакодневне употребе и пуштен је аудио снимак речи која је или сродна по значењу или звучи слично.

Студија је открила да је природна стопа говора старијих одраслих повезана са њиховом стопом исправног именовања фотографије.

Овај закључак указују на то да опште успоравање обраде може бити у основи ширих когнитивних и лингвистичких промена које се дешавају са годинама, а не специфичног изазова у проналажењу меморије речи.

Научници су најавили будућа додатна истраживања, показујући да се когнитивна промена дешава не само у ономе што кажемо, већ и у томе колико брзо то кажемо.

Н1