Здрав живот

Псоријаза је хронична болест коже која се манифестује у виду црвених мрља прекривених белим љуспицама. Најчешће се појављује на лактовима и коленима, односно спољним странама екстремитета.
– Може да буде праћена сврабом, али код мањег броја оболелих. Код неких особа се појављује у другачијем облику, у виду плоча по читавим површинама тела, лица, поглавине, некада праћене гнојаницама. У најекстремнијим случајевима може да захвати површину читавог тела, када је пацијент животно угрожен – истиче дерматолог Светлана Ђуришић из Центра за кожне и полне болести „Дерматим“.
Настанак
То је имунолошки, упални процес коже који није инфективан, иако га некада могу испровоцирати бактеријска жаришта у организму. Псоријаза је често генетски условљено обољење у чијем формирању учествују различити фактори као што су траума, инфекција или лекови. Фактор наследности је врло је комплексан, а уколико један родитељ има дијагностиковано обољење, могућност да га дете наследи је 15 одсто.
Као најчешћи унутрашњи окидач за настанак псоријазе наводи се стрес. Поред физичке непријатности, псоријаза због свог изгледа често чини да се људи осећају несигурно, а нервоза због тога додатно погоршава стање ове болести.

Захваљујући бета каротену, хлорофилу, витаминима Ц, Б12, К, као и есенцијалним масним киселинама, першун је много више од зачинске биљке предивне ароме. Прави је спас за уморан имуни систем, савезник у борби за здравије крвне судове, бубреге, одличан је против инфекција, анемије...
Најпопуларнија биљка која се користи у кулинарству без икакве сумње је першун.
Професионалне куварице, али и домаћице и запослене мајке које свакодневно смишљају које здраво јело да понуде члановима породице, од свих зачинских биљака најчешће користе листиће који расту захваљујући укусном белом корену, такође редовном састојку многих куваних јела и салата.
Укус зелених листова добро је познат, али оно што многи који першун једу безмало свакодневно не знају је да је ова биљка на листи седам зачина са најмоћнијим лековитим својствима.
У друштву першуна налазе се и ђумбир, оригано, цимет, куркума, жалфија и црвена паприка.
Першун расте у већини климатских услова и може се наћи у свежем стању током целе године. Иако је ова двогодишња биљка веома хранљива и лековита, најчешће се користи у исхрани због укуса.

Рибу треба јести најмање два пута седмично да би се очувало добро здравствено стање, закључили су француски научници. Како је објављено на веб сајту "Top sante", научници су констатовали да је конзумирање те количине рибе неопходно ради подмиривања потребе оргнизма за незасићеним масним киселинама омега-3, чиме се спречава опасност од кардиоваскуларних обољења и подстиче развој мрежњаче ока и нервног система.
Међу рибама које су најбогатије киселинама "омега 3" су лосос, сардина, харинга, скуша и јегуља.
Танјуг

Мало се крећете, једете с ногу, нервозни сте? Није ни чудо што имате проблеме са варењем. Међутим, они могу лако да се реше. Треба да пијете доста течности и једете намирнице богате биљним влакнима.
Да се црева не би улењила, у њима мора да постоји нешто што их дражи. Али недостатак садржаја који подстиче црева на кретање не значи исто што и недостатак хране. За покретање црева потребно је да храна коју уносите у организам садржи несварљиве састојке, који драже мускулатуру црева на кретање и тако изазивају избацивање измета из дебелог црева. Ти несварљиви састојци хране су покожице воћа, поврћа и жита, тј. целулоза. Ако у храни нема довољно целулозе, онда танко црево упије сварљиве састојке хране, и у дебело црево не долази довољно остатака и отпадака који би изазвали његово кретање и пражњење. Тада долази до лењости црева или затвора.
НЕ ОДЛАЖИТЕ ПРАЖЊЕЊЕ ЦРЕВА
Лоше животне навике, недовољна физичка активност, склоност да се одлаже пражњење црева и прекомерна употреба лаксатива могу да проузрокују затвор. Цревима нимало не прија неуравнотежена исхрана сиромашна биљним влакнима и зато је веома важно да обратите пажњу на то шта једете. Довољно је да дневно унесете од 30 до 35 грама биљних влакана, па да обезбедите правилан рад цревне мускулатуре. Ако уз то будете пили довољно воде и не будете јели на брзину, овај проблем ће за вас постати прошлост.

Бела смрт или основно гориво? Откривамо вам 5 чињеница које морате да знате.
Истина о шећеру. Чим изнесете нешто лоше о шећеру, људи ће то да “прогутају”. Шећер је кривац за кризу. Од шећера вам расту брадавице. Шећер вам је изгребао кола. Шећер је луд! Шећер би требало држати иза решетака! Па, можда...
Истина је да је шећер подмукао и лош, ако хоћете. Сакривен је у већини прерађене хране. Сигурно гоји. Чини вас дебелим и може да изазове дијабетес. Ове оптужбе су оправдане, али до неке мере. Али шећер сигурно не држи пиштољ на нашем челу и тера нас на силу да га једемо. Шећер је бабарога, само у оној мери у којој му то дозволимо. Потребна нам је истина о шећеру. То је веома важно да знамо. Шећер у нашем телу, глукоза, представља основно гориво за наше тело и мозак, каже др Давид Левитскy, професор психологије и нутриционистичких наука на Цорнелл Университy у САД. Левитскy тврди како је већина проблема коју људи имају са шећером на психолошком нивоу: “Проблем је што шећер има добар укус. Заслађена храна нас тера да се преједамо. А то угрожава енергетску равнотежу у нашем телу”.
Прочитајте текст који следи и сазнајте пар чињеница о слатким супстанцама које се крију у неком од ваших омиљених оброка и пића. Тако нећете следећи пут сву и једину кривицу за све лоше што се дешава у вашем телу кривити само само и једино шећер. Заправо, схватићете и да сте и ви сами доста одговорни великим делом.

Гојазне жене су током трудноће изложене повећаном ризику од здравствених проблема, упозоравају британски стручњаци. Труднице не треба да једу за двоје, довољно је да током последња три месеца уносе по двеста калорија дневно више него обично.
Британски стручњаци су чврсто решили да сруше мит о томе да труднице треба да једу за двоје и убудуће ће лекари, медицинске сестре и бабице имати обавезу да на то подсећају будуће мајке.
Циљ је да се женама скрена пажња на то да гојазност у трудноћи повећава ризик од низа здравствених проблема, као што су дијабетес, висок крвни притисак и тешкоће приликом порођаја.
Поред тога, опасност од побачаја или превеременог порођаја је знатно већа код гојазних жена.
Наравно, већина жена, упркос вишку килограма, нема озбиљнијих проблема и рађа здраву децу, али уколико им је телесни масени индекс преко 30 ризик од компликација значајно расте.
Нови извештај британског Националног института за здравље и клиничку изузетност (National Institute for Health and Clinical Excellence - NICE) препоручује лекарима опште праксе да гојазним женама у свакој прилици напомињу да би било добро да смршају уколико планирају трудноћу.
Гојазним трудницама препоручује се да једу здраво и да се што више крећу, али им се не саветује да држе дијету, јер би значајан губитак килограма током трудноће могао да нашкоди беби.

Ниједно друго воће (или ипак поврће) не асоцира на лето као лубеница. Утоли жеђ за трен ока, освежи и, према речима нутрициониста и лекара, има бројне благотворне ефекте по организам. Крвни судови, бубрези, вид, кожа, активираће се, а први ефекти видеће се већ после неколико дана интезивнијег заслађивања лубеницом.

Без трачка сумње сочно парче лубенице једно је од најбољих освежења током врелих летњих дана. Сваки залогај сласног воћа препун је ароматичног сока коме не могу да одоле ни стари ни млади.

Упркос томе што је веома слатко, ово воће не садржи онолико шећера колико би могло да се очекује - тек шест одсто. Утисак да је лубеница много слађа последица је тога што је шећер примарни елемент који обезбеђује укус док је остатак углавном вода, објашњавају стручњаци.

Иако се у специјализованим радњама може наћи током целе године, лубеница је најквалитетнија, најслађа и најукуснија током лета.

Према количини шећера у питању је воће, али лубеницу многи класификују као поврће јер је „рођака" бундеве, диње и тиквице, једногодишњих биљака које расту на земљи.

Могу бити лоптастог облика, али и издужене, попут рагби лопте, а у последње време све је више оних у облику коцке, пирамиде и других геометријских тела неуобичајених за лубеницу који се добијају коришћењем специјалних калупа.

Иако нема поузданих показатеља тога која лубеница ће бити зрела, слатка и укусна, људи примењују бројне начине да то утврде.

Тако неки сматрају да је куцкање и лупкање потпуно бескорисно, док ће нежно пљескање отвореном шаком непогрешиво указати на већи садржај воде.

Амерички стручњаци сматрају да су на прагу откривања ефикасне „топилице” масних наслага са струка. Лабораторијска испитивања на животињама показала су да се редовним уносом боровница може смањити количина сала у централном делу тела, које се сматра најопаснијим непријатељем здравља.

Тема једне од последњих студија спроведених на Универзитету у Мичигену била је веза између смањења масних наслага на струку и повећаног уноса боровница.

Стручњаци Истраживачког центра за кардиоваскуларне болести при том универзитету тврде да су боровнице одличан савезник у борби против сала, али и да могу бити веома корисне у превенцији метаболичког синдрома, обољења срца и крвних судова.

„За сада смо сигурни да у лабораторијским условима животиње одлично реагују на исхрану допуњену прахом боровнице", наводе истраживачи.

Након 90 дана „дијете" научници су констатовали да су се наслаге масноћа у абдоминалној регији смањиле, као и да је ниво триглицерида нижи, док је побољшана осетљивост на инсулин.

Група лабораторијских животиња, које су добијале боровнице у праху у оквиру исхране која је била нешто сиромашнија мастима, имала је још боље резултате, а уз то је забележено и смањење телесне масе.

Мања телесна маса, укупна количина масти у организму и регулисана величина јетре, довољан су разлог за додатна истраживања.

Научници су установили да мирис јасмина делује умирујуће и да има готово једнак учинак као неки конвенционални лекови, попут „валијума". За разлику од лекова, мирис јасмина не изазива никакве нежељене ефекте.

Уколико сте узнемирени - помиришите цвет јасмина, саветују научници. Лабораторијским тестовима утврђено је да мирис јасмина или његова хемијски идентична замена имају невероватан умирујући ефекат на мишеве.

Када би истраживачи кавез лабораторијских мишева испунили мирисом тог цвећа, животињице би обуставиле сваку активност и спокојно селе у ћошак.

Молекули мириса се удисањем, преко плућа уносе у крв, и затим преносе даље до мозга.

Скенирањем мозга мишева утврђено је да молекули мириса јасмина појачавају дејство супстанце GABA на нервне ћелије, па тако доприносе смиривању и смањењу напетости.

Професор Ханс Хат, са немачког Универзитета Рур у Бохуму, каже да резултати ових истраживања заправо пружају научну потврду учинка ароматерапије.

Немачки научник и његов тим се надају да ће, изменом хемијске структуре молекула мириса јасмина, успети да произведу и јачи ефекат.

Током истраживања, тим професора Хата тестирао је стотине мириса, како би установио њихов евентуални ефекат на GABA рецепторе у мозгу људи и мишева.

Утврдили су да јасмин појачава дејство GABA чак пет пута и да има једанако снажан учинак као седативи, пилуле за спавање и релаксанти.

Познато је да је броколи једна од намирница које су корисне у превенцији малигних обољења, а сада су научници на прагу открића механизма деловања „магичне супстанце“ коју садржи ово поврће. Откриће би могло да води формулисању ефикасније терапије против рака.

Научници сматрају да су коначно открили на који начин броколи смањује ризик од добијања рака простате.

Више до сада спроведених студија славило је броколи као „суперхрану", али истраживачи нису успевали прецизно да дефинишу шта је то што ово поврће чини тако благотворним за људски организам.

По свој прилици, одговорна је суспатнца названа сулфорафен која делује на ген PTEN, који је у вези са развојем рака простате.

Тај ген, у нормалним околностима, зауставља ширење рака. Међутим, појединим ћелијама недостаје PTEN и тако болест почиње да се развија.

Сада су истраживачи установили да сулфорафен поништава утицај „дефектних" ћелија, којима недостаје заштитни ген, и на тај начин спречава развој болести.

Истраживање је спровео тим са Института за испитивање хране у Норичу, у Великој Британији, а приликом огледа коришћено је ткиво људске простате, као и ћелије рака лабораторијских мишева.