Најчешће је у питању плава светлост мобилних телефона и сличних уређаја, а управо та светлост ремети лучење хормона мелатонина који је неопходан за добар квалитет спавања - каже др Драган Хрнчић, професор Медицинског факултета, специјалиста интерне медицине и неурофизиолог.

Бројна стручна удружења, међу којима и Америчка академија за медицину спавања, заузела су став да би са променама на часовницима требало престати. Методе здравствене економије указују на значајне директне и индиректне трошкове у здравственом систему повезане са овом праксом. Међутим, у обзир се морају узети друштвено-економске и географске карактеристике сваке земље. Централноевропска временска зона, у којој се налази и Србија, поприлично је велика и управо источне и западне границе ове зоне имају понајвише тешкоћа, указују стручњаци.

Када је реч о радном учинку, некада је важило правило „ко рано рани, две среће граби”. Да ли то важи за баш све раднике, нарочито данас у време нових технологија?

- Када је у питању радни учинак, морамо имати у виду да постоје два такозвана хронотипа људи, ранојутарњи и касновечерњи. Први имају такав биолошки ритам који им диктира боље функционисање у јутарњим часовима, док други много боље функционишу у поподневним и у вечерњим часовима. У делатностима у којима је то могуће, добро је радно време прилагодити биоритму сваког радника, а не обрнуто. Послодавци који су то препознали и имплементирали ова научна сазнања, од својих радника добијају максимум. Многе стране компаније, нарочито у ИТ сектору, имају флексибилно радно време које стимулише креативност и повећава продуктивност јер се радно време прилагођава човеку – наглашава проф. др Драган Хрнчић.

Са померањем часовника, објашњава наш саговорник, долази до наглог померања наших друштвених обавеза, али наш биолошки часовник и даље ради по претходно устаљеном ритму смене светлости и таме и потребно му је време да се помери. Због тога долази до неусклађености нашег биолошког и друштвеног ритма. Европска унија је, да подсетимо, још пре неколико година најављивала да ће укинути летње и зимско рачунање времена и усвојити јединствено, али то се још није догодило.

Извештај експерата, предат Европском парламенту, показао је да померање казаљки односи више хиљада људских живота због недостатка сна, поремећаја биоритма, саобраћајних удеса, срчаних удара, депресија, самоубистава. Због тога је и одлука о престанку ове праксе 2019. године била пред усвајањем у Европском парламенту непосредно пред ковид пандемију.

Савети за посебно осетљиве

Особама које знају да су посебно осетљиве на ова померања казаљки на часовнику саветује се да са адаптацијом на промену започну недељу дана раније. То подразумева да постепено, на сваких два дана, померају своје време одласка на спавање и устајања за по 15 минута. На тај начин њихов организам дочекаће померање часовника спремнији и транзиција на ново рачунање времена биће са много мање тегоба које би иначе осетили, каже проф. др Драган Хрнчић.

Политика, Драгољуб Стевановић