Предводио је Чачане, можда најчувенију колону грађана која је 5. октобра стигла у Београд. Био је министар за капиталне инвестиције у Влади Србије од 2004. године, а од маја ове године је министар за инфраструктуру у другој Коштуничиној влади.
Чедомир Јовановић, током кампање 2000. године шеф изборног штаба Демократске странке и ДОС-а. После 5. октобра био је шеф посланичке групе ДОС-а у скупштини Србије, а након убиства Ђинђића потпредседник Владе Србије. Искључен из ДС-а, крајем 2005. године , а његова Либерално-демократска фракција прерасла је у странку, која је након избора у јануару ове године ушла у парламент.
Љубисав Ђокић, Џо Багериста.
Штрајковао је глађу 2003. године испред Владе Србије незадовољан економском ситуацијом и медијском блокадом у земљи. Нудио се да замени Слободана Милошевића у Хагу „јер је овде 5. октобра све било узалуд”. Чувени багер који је учествовао у „освајању” Скупштине и телевизије, сада је у квару, а Ђокић га продаје на интернет аукцији која је почела 1. октобра и трајаће до краја месеца. Почетна цена је 90.000 евра.
Горан Свилановић, председник Грађанског савеза Србије 5. октобра предводио колону Ужичана.
Од новембра 2000. године био је министар иностраних послова Србије и Црне Горе. Био је посланик у Скупштини Србије од јануара 2004. до краја прошле године. Данас је високи функционер Пакта за стабилност југоисточне Европе.
Отпор, један од симбола борбе против режима Слободана Милошевића.
У политичку странку прерастао 2003. године, која на парламентарним изборима исте године није успела да пређе цензус. Крајем 2004. године нестао је са политичке сцене колективним приступањем Демократској странци. „Српска револуционарна тактика” је у годинама након 5. октобра извезена у Грузију, Белорусију, Украјину и Малдиве, где је овај покрет постао модел за борбу против диктаторских режима.
Слободан Милошевић, председник СРЈ.
Признао је изборни пораз 6. октобра 2000. Девет месеци касније је ухапшен, а 28. јуна 2001. године испоручен Хашком трибуналу, где му се судило за геноцид и злочине против човечности. Преминуо је у притворској јединици у Схевенингену 11. марта прошле године од срчаног удара. Председник Социјалистичке партије Србије остао девет месеци после смрти.

Снаге безбедности

Небојша Павковић, начелник генералштаба Војске Југославије.
Петог октобра није извео војску на улице, сутрадан је честитао Војиславу Коштуници на избору за председника СРЈ. На месту начелника Генералштаба остао је до 24. јуна 2002. године. Трибуналу у Хагу предао се 25. априла 2005. године. Суди му се за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања на Косову.
Влајко Стојиљковић, савезни министар унутрашњих послова.
Наредио је да се 5. октобра из хеликоптера баци сузавац на демонстранте око зграде Савезне Скупштине, али тај захтев његови подређени нису послушали. Поднео је оставку 9. октобра. Само неколико сати после усвајања Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, 11. априла 2002. године, убио се на улазу у зграду Савезне скупштине.
Радомир Марковић, шеф Ресора државне безбедности Србије.
Смењен је 25. јануара 2001. године, а месец дана касније ухапшен је због сумње да је учествовао у организацији убиства четворице чланова СПО-а на Ибарској магистрали 1999. године. Правноснажно је осуђен на 15 година затвора због учешћа у убиству Ивана Стамболића и атентату на Вука Драшковића у Будви. Процес за убиство на Ибарској магистрали још траје.
Милорад Улемек Легија, командант Јединице за специјалне операције.
Пред 5. октобар обећао представницима ДОС-а да „црвене беретке” неће интервенисати. Правноснажно је осуђен на 40 година због учешћа у убиству Ивана Стамболића и атентат на Вука Драшковића у Будви. Суди му се за злочин на Ибарској магистрали и атентат на Зорана Ђинђића.
Бошко Буха, командант Полицијске бригаде Београда.
Влајко Стојиљковић га је 6. октобра прогласио издајником, јер није послушао наређење за разбијање демонстрација. Фебруара 2001. године именован је за начелника београдског СУП-а, а крајем исте године за помоћника начелника Ресора јавне безбедности МУП-а Србије. Убијен 10. јуна 2002. године на паркингу испред хотела „Југославија” у Новом Београду.
Политика