За многа имена на уличним таблама ни најстарији Брчаци не знају чиме су заслужила такву почаст. Неки од назива, попут улица Узуновића, Мехмедагића, Кантарџића, упућују на помисао да је реч о некаквим локалним династијама. Занимљиво је да називи улица који се не односе на конкретне личности, нити на географски и историјски верификоване појмове, припадају Србима, па су добили привилегију да на горњем делу табле буду уписани ћириличним писмом. У новој номинацији ћирилица доминира у називима улица Осмог марта, Шеталиште, Студентска, Жељезничка...
Неки од назива збуњују, па и засмејавају. Пример су табле на зградама поред магистралног пута Бијељина–Бањалука који пролази посред Брчког. Саобраћајница на улазу у град прво је улица Узуновића, а онда, од првог семафора до савског моста, где је и гранични прелаз између БиХ и Хрватске, бива унапређена у булевар. На Булевар мира, који није дужи од триста метара, надовезује се деоница магистралног пута преименована у Савску улицу, па следе редом: улица Пере Марјана, реиса Џемалудина Чаушевића, а онда од кривине у непосредној близини болнице почињу први метри Бањалучке улице.
Ако је преименовањем назива улица у Брчком пре него што је постао дистрикт игде учињена неправда, то је замена табле на којој је писало: Улица дванаест беба. Она се сада зове – Бањалучка. Некоме је сметало да остане, макар у путоказном значењу, белег срамном и бездушном чину, када у једном дану ратног зловремена бебама није допремљен кисеоник у инкубаторима у бањалучком породилишту (тринаеста, Слађана Кобаш, једина тада преживела, умрла је пре нешто више од пола године).
Српски песник Лаза Костић је, судећи по делу града који је обележен његовим именом, био довољно велико име да му се „додели” улица у самом центру. Међутим, то је и најкраћа улица у Брчком. Њен путни правац пресечен је улицом Босне Сребрне, а следи улица десетоструко дужа – Мехмедагића. Улице Данила Киша и Кантарџића чине један путни правац. Кишу је припало стотинак метара до деонице магистралног пута Бијељина–Бањалука. Кантарџићима – 63 кућна броја.
Улица Иве Андрића, последњих месеци велико градилиште, троструко је краћа од бочне некад Козарачке, преименоване у Бранислава Нушића. Ту је и део града звани Колобара, настањен претежно Бошњацима, чија је улица названа по сликару Ризаху Штетићу. Бочне улице се „окитише“ таблама на којима пише: С. С. Крањчевић и Милош Црњански. У истом том кварту града је и стрмо сокаче повише речице Брке, са десетак кућа, под називом Улица Светозара Ћоровића. Име доктора Абдулаха Буквице „понела“ је улица која са 62 кућне нумере опасује престижни део у самом центру Брчког. А најзнаменитија личност из прошлости овог града – Васо Пелагић добио је једну споредну улицу, „слепу“ и прашњаву (док се гимназија која је задржала име тог чувеног народног учитеља није преселила на друго место, тај назив је имао смисла и није је чинио безначајном).
На слици: Песник Лаза Костић добио је најкраћу улицу у Брчком
(Фото М. Ђоковић)
Бранислав Рибар