Исто тако није пожељно ни да иста маркетиншка агенција ради кампање за две фирме из истог сектора, на пример, за две банке истовремено, или два мобилна оператера.
Наши маркетиншки професионалци су то мало изокренули, јер је реч о великом новцу. Тако иста особа може да рекламира неколико производа, уколико производи нису у директној конкуренцији, на пример, компјутере и кафу, али не и две врсте кафе, а једна маркетинг агенција може да међу својом клијентелом има две банке, уколико за једну креира кампању о новим кредитима, а за другу о картици.
– Многи познати глумци, спортисти и друге звезде промотори су домаћих и иностраних компанија. С мање или више успеха, они се диве теписима, лижу сладолед, узимају полисе осигурања. Неки су већ легенде – каже дизајнер Мирослав Мушић и подсећа на Радмилу Савићевић: – С толико топлине је изговарала реченицу „Бакин колач, мек као душа” да је било тешко не поверовати јој.
Нешто слично дешава се и данас. Новак Ђоковић, уз осмех и у плавој спортској опреми, окружен водом, у карактеристичном положају замахује рекетом и поручује: „Упознај своју природу”. То је више од обичног ударца, то је лансирање новог производа на тржиште. Мушић каже да је после турнира у Монтреалу Ђоковић освојио свет. Воле га и подржавају у Америци, Јапану, Француској. За њега из свег срца навијају Роберт де Ниро, Кирк и Мајкл Даглас, Алек Болдвин и друге познате звезде спорта и филма.
– Зато није нимало чудно што је првачић на питање учитељице шта ће бити кад порасте, као из топа одговорио: „Кад порастем бићу Ноле” – каже наш саговорник.
Професор др Иван Штајнбергер истиче да је Ђоковић изазвао позитивно, слављеничко осећање код широке популације. То се сада преноси како на тенис, тако и на ствари које рекламира, па тенис постаје омиљени спорт, а производи које Ноле рекламира занимљиви су и за оне потрошаче, који су за њих били незаинтересовани.
Наш саговорник истиче да је Ђоковићева популарност, и уопште наших тенисера, дошла после дугогодишњег нереда у држави, без грба, химне...
– И сад у тој негативности, пасивности и песимизму проналазимо супериорну особу која нас врло успешно представља у свету и може да буде наш амбасадор – закључује Штајнбергер.

Рекламе популарније без популарних
– У бизнису је одлука ризик, јер је најчешће ваља донети брзо. У нашем бизнису, па и у маркетингу, много тога се ради неплански и несистематично, од данас до сутра и без тактике. Разне производе рекламирају исте „фаце” и на исти начин, па тако они губе на значају, а потрошачи мешају компаније. Уколико се исти глумци или спортисти појављују у неколико различитих спотова њихова персуазиона (лат. persuadere – наговарати, уверавати, саветовати) функција се смањује. Можда ће познатих у једном тренутку бити доста, тако да запаженије постају кампање где их нема – каже Штајнбергер и објашњава да ни претерано хваљење није добро те да га ваља дозирати:– под утицајем бројних хвалоспева неко може остати без мотивације, а неко, попут кошаркаша, чак одбија ангажовање у државној репрезентацији.

Уговори о промоцији земље
– Изјавом да намерава да склопи уговор са најбољим српским тенисерима о њиховом ангажовању у промоцији земље ова држава је признала пораз у тој области, односно подручју где нема своје стручњаке и сектору у коме не зна да ради свој посао – изјавио је за „Политику” Жозеф Лончар, доајен српског маркетинга.
Наиме, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић је недавно најавио да републичка влада планира да са најбољим српским тенисерима склопи уговор о промоцији наше државе да би побољшала имиџ Србије у свету. То значи да би Новак Ђоковић, Ана Ивановић и Јелена Јанковић снимали рекламне спотове који би се приказивали на светским телевизијама и посредством којих би пропагирали туристичку понуду Србије и организовали разне промоције, а за узврат би им држава обезбедила одговарајућу подршку.
– Поред толико маркетинг агенција и стручњака, уосталом, задатак државних функционера и чиновника није да креирају кампање о бољем имиџу земље – рекао је Лончар. Такве амбиције државе Лончар је још овако прокоментарисао:
– То су популистичке изјаве. Уз све поштовање резултата које постижу, они играју искључиво за новац, али су и суперпрофесионалци. Несмислено је обећавати им државне пензије када су они млади, готово деца, и када поштено сами стичу свој новац. Ова држава није уложила ниједан динар у њихову каријеру, а сада жели да присвоји њихове успехе. Србија може да их хвали, али и да нађе други начин како би им се одужила.
Д. С. – С. Б.

Трио фантастико
Познати лик је само завршни корак у походу на страна тржишта, за која ваља испунити мноштво предуслова и бити свестан конкуренције
Може ли „трио фантастико”, Новак, Ана и Јелена, ако су им већ бројне фирме спонзори, да помогне српским производима на иностраном тржишту? Наравно да може, зато се и узимају позната лица, јер она, како кажу стручњаци, подижу уверљивост поруке и, напросто, њима се верује.
– Зато се за њих и даје силан новац. Шта мислите зашто је у Београдској арени онолико директора и других јавних личности седело у току дводневног надметања српских и аустралијских тенисера? Свакако не зато што воле тенис већ зато што је тенис врло успешан промотор њихове робе – каже Мирослав Мушић.
Он се слаже са чињеницом да је својевремено Синиша Михајловић могао да рекламира српско пиво у Италији, а Бата Живојиновић неки наш производ у Кини, кад је његов Валтер био на врхунцу славе, али је питање да ли би то овдашње фирме могле да пропрате. Иста је ситуација и данас. Готово да је најлакше направити добар ТВ спот, али је питање да ли би наше фирме могле да одговоре захтевима страног тржишта, издрже конкуренцију и задовоље све тржишне потребе.
На америчком или кинеском тржишту можда не бисмо успели, јер су превелика, али на околним тржиштима, у земљама источне и западне Европе, прича је другачија. Са њима смо уосталом више и шире сарађивали, оне познају нашу робу, наш менталитет, наше звезде. Близу смо им. А и оне нама. То треба искористити.
– Наши врхунски спортисти испуњавају све услове да буду одлични промотори домаћих компанија у иностранству, али избор заштитног лица, ма колико значајан, само је завршни корак, и неопходан, да би се успело у огромној конкуренцији на страним тржиштима. Потребно је испунити много разних предуслова – објашњава Светлана Ћопић, креативни директор агенције „Њу момент ајдијас компани” и додаје: – за почетак ваља имати врхунски производ, одличан дизајн, веома велики буџет и испуњавати строге и високе прописе западног тржишта. Тек онда би на ред дошла комуникација. Имамо успешне и препознатљиве спортисте, али је засад мало компанија које могу или желе да уђу у глобалну утакмицу. До даљег, они су на страним тржиштима заштитна лица великих, глобалних брендова, који су их на време ангажовали.
Снежана Богдановић