Прилози

Секретаријат Владе Републике Српске за сарадњу са Хашким судом и истраживање ратних злочина сачинио је радну верзију документа у којем се наводи да је Хрватска војска септембра 1995. године током агресије на општине западног дела Српске убила 104 цивила и војника, и починила вишемилионску материјалну штету.
Начелник Одјељења за истраживање ратних злочина у овом секретаријату Јанко Велимировић изјавио је Срни да ће најкасније до половине септембра бити публикован овај документ који садржи документарну грађу и материјалне доказе бруталних злочина које је Хрватска војска 18. и 19. септембра 1995. године починила на подручју пограничних општина Козарска Дубица, Нови Град и Костајница.
"Секретаријат је у последњих неколико година прикупио и анализирао сву документарну грађу и материјалне доказе из различитих извора, до којих је било могуће доћи, и сачинио радну верзију докумета у којем су наведени ови брутални злочини Хрватске војске почињени 18. и 19. септембра 1995. године", рекао је Велимировић.

Кoсoвo je 'jeдинствeн случaj' кojи нe ствaрa прeсeдaн зa другe кoнфликтe и стoгa Eврoпскa униja нeћe пoдржaти прoглaшeњe нeзaвиснoсти нeпризнaтих рeпубликa нa пoстсoвjeтскoм прoстoру, изjaвиo je висoки прeдстaвник EУ зa спoљну пoлитику и бeзбeднoст Хaвиjeр Сoлaнa.
Oдгoвaрajући нa питaњe зaштo Кoсoвo мoжe дa пoстaнe нeзaвиснo, a Aбхaзиja, Jужнa Oсeтиja, Придњeстрoвљe и Нaгoрнo-Кaрaбaх нe мoгу, Сoлaнa сe у интeрвjуу зa 'Нeзaвисимajу гaзeту' пoзвao нa рeзoлуциjу 1244 Сaвeтa бeзбeднoсти УН кoja je 'успoстaвилa приврeмeну aдминистрaциjу УН и устaнoвилa пoлитички прoцeс кojи трeбa дa oдрeди будућнoст Кoсoвa', и 'ни зa jeдaн други кoнфликт СБ УН ниje дoнoсиo сличнe oдлукe'.
Сoлaнa je дoдao дa 'ситуaциjу oкo Кoсoвa трeбa пoсмaтрaти и кao дeo истoриjски изузeтнoг рaспaдa Jугoслaвиje', и oбa тa aспeктa, прeмa њeгoвим рeчимa, 'чинe Кoсoвo случajeм суи гeнeрис, jeдинствeним, кojи нe ствaрa прeсeдaн зa другe кoнфликтe'.
Гoвoрeћи o вeрoвaтнoћи дa и другe сeпaрaтистичкe нeпризнaтe твoрeвинe слeдe примeр jeднoстрaнoг прoглaшeњa нeзaвиснoсти Кoсoвa, Сoлaнa je рeкao дa je вeћинa рeгиoнa нa пoстсoвjeтскoм прoстoру прoглaсилa нeзaвиснoст, кojу други нису признaли.

Одлука Косова да прогласи независност била је лоша замисао. Одлука Сједињених Држава да га признају била је још гора – и то не само због тога што је подстакла масу разљућених Срба да запале америчку амбасаду у Београду, пише у данашњем издању „Вашингтон поста“ Марк Крамер, директор Пројекта о хладном рату Универзитета Харвард и виши предавач на харвардском Дејвис центру за руске и евроазијске студије.
Чак и ако се мали део Балкана не изроди у пропале државе, као што су Судан или Сомалија, готово да је сигурно да ће остати у садашњем стању несигурности и постати европски бастион криминала и трговине људима. Признавање Косова такође шаље бизарну поруку сепаратистичким покретима широм света: ако се одлучите за насиље, Запад би могао да вас подржи; ако сте мирни, немате шансе.
То је свакако била порука Ибрахиму Ругови и његовој Демократској лиги Косова.
Ругова, бивши професор књижевности, који је имао обичај да значајним личностима које му долазе у посету поклања камење из своје збирке (што сте му симпатичнији, то је камен бољи), основао је свој покрет крајем 1989. у циљу мирног отпора српском председнику Слободану Милошевићу. Милошевић је укинуо аутономију Косова ограничио је и постао строжи према већинском албанском становништву, а све то у оквиру свог мрачног плана за стварање „Велике Србије“ из пепела бивше Југославије. Међутим, готово читаву деценију, Ругова није добијао никакву подршку западних земаља, које су у великој мери игнорисале овај регион. У Дејтонском споразуму из 1995, којим је окончан крвави рат у Босни и Херцеговини, Косово се не помиње

Дејан Бодирога, један од најтрофејнијих играча у историји европске кошарке, недавно је увршћен у „35 величанствених” у Европи, поводом 50. рођендана Купа шампиона. О њему се такорећи све зна, речено је и написано много тога, али оно што га одваја од већине јесте то да никада није добио ниједну „лошу оцену” у јавности. Због своје скромности и васпитања никада није био занимљив за жуту штампу, а највише је волео да прича о кошарци – и то на терену...
Данас, као генерални менеџер римске Лотоматике, у којој је прошлог лета завршио богату каријеру (поред осталог, седам медаља с репрезентацијом), као да се за тренутак вратио у 1999. када је, играјући за грчки Панатинаикос, покушавао да промени слику света о нама. Његова реч је у сваком делу Европе на цени, поготово када је реч о неким стварима које су важније од кошарке, као што је то данас питање Косова. Пре него што поразговарамо о томе, ипак ћемо почети с кошарком...
Да ли знате шта се важно догодило на јучерашњи дан пре 15 година?
Ово је баш лепо подсећање... ДАЉЕ

У Бечу је јуче формирана Међународна управљачка група за Косово (ИСГ), састављена од представника 15 земаља, који су на првом састанку одлучили да Питер Фејт буде међународни цивилни представник на Косову (ИЦР). Фејт је на конференцији за новинаре у здању Министарства иностраних послова Аустрије рекао да је ИСГ „значајна коалиција земаља, пријатеља независне државе Косово” и да је чини пет земаља Контакт групе – САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија, као и Аустрија, Чешка, Шведска, Турска, Финска, Белгија, Данска, Мађарска, Словенија и Швајцарска.
Фејт је изјавио је да су чланице ИСГ-а наложиле спровођене плана Мартија Ахтисарија на Косову и Метохији. Холандски дипломата, иначе специјални изасланик ЕУ на Косову, рекао је да је „период транзиције већ почео”, нагласивши да ће међународно присуство бити на читавој територији Косова. „Нећемо прихватити никакво насиље, тражимо слободу кретања, и нећемо прихватити никакве паралелне безбедносне институције на Косову”, истакао је Фејт, који је рекао да је предвиђено да постоје привилеговане везе Београда и српске заједнице на Косову, али да „нема поделе Косова”. „То је реалан приступ који рефлектује постојеће услове. Ова веза, међутим, мора бити транспарентна и мора поштовати ауторитет власти у Приштини”, навео је Фејт.
Холандски дипломата је оценио да је Ахтисаријев план добар „јер има за циљ да помогне Косову да се развије као стабилна, мултиетничка, демократска држава на југоистоку Европе”. „Одредбе тог плана помажу и социјално-економском развоју становништва на Косову, посебно мањина, а специјално Срба. Ахтисаријев план користи становништву Косова”, поручио је Фејт.

Отишло је Косово? Кад је отишло? Где је отишло? Да ли је отишло? Зашто је отишло, ако је отишло? Косово неће са нама? Косово неће, а шта ли Метохија хоће? Је л’ то нестала нада или ниче нова. Је л’ ово тај дугоочекивани тренутак где се отварају врата „небеске Србије”. Је л’ то та светлост која нас заслепљује да не видимо ништа, ни себе ни неког поред себе. Само светло видимо и хрлимо ка њему бесни, повређени, али спремни на жртву за свету мисију Србије. Какву мисију? Као и увек лако нам се гине. Као и увек занос нас води против свих и сваког. Све остало је за нас недостојно.
Опет преко Косова за Косово можемо да узлећемо ка небу.
Може ли тежина реалности да се замени небеском надом. Небо је вечно. Нада је свакодневна, реалност мучна. А Косово је капија за вечност. Поново можемо да поднесемо тежак свакодневни живот, оно што зову реалност, а да не радимо ништа. Да не мењамо ништа, јер ми чекамо, ако треба и вечно, да Косово поново буде наше. Вреди живети, вреди надати се, вреди борити се да га осветимо. Да се Богу умилимо и близине његове удостојимо. А где би пре и код кога после, него њему у наручје.
Је л’ то Бог од нас тражи патњу, жртву или ипак тражи нешто друго. Шта друго? Шта би до ђавола Бог тражио него крв и крвну жртву. А да ли је тако? Да ли би млади српски Христ могао пожелети и нешто друго од нас? Зар не рече млади Бог: „Опрости им Оче, јер не знају шта чине, примајући све грехе људског рода на себе. И отвори небеска врата разбојнику који се на њега сажали, и препозна га”.

Last weekend the streets of Kosovo were flooded with citizens celebrating a unilateral declaration of independence by ethnic Albanian Prime Minister Hashim Thaci. This much-anticipated announcement formally severed all official ties between the disputed province and the rest of Serbia, thereby creating Europe's newest state.
The United States was the first to recognize Kosovo's independence, with George Bush sending his congratulations to Thaci from a stop in Tanzania. The United Kingdom, Germany and France were quick to follow suit, and with these big powers on board, the Albanian Kosovars popped the champagne corks and throughout the capital city of Pristina throngs of people waved a sea of red and black flags in celebration... ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ
Која реч о Тејлору

Свесни међународно правне неутемељености  признавања једностраног проглашења независности Косова и Метохије, САД и више водећих западноевропских земаља, алиби за такву одлуку нашле су у формулацији да је Србија изгубила право на своју јужну покрајину због политике етничког чишћења Слободана Милошевића. Притом се сасвим игнорише чињеница да на Космету данас живи несмањен број Албанаца, али је, у међувремену, из покрајине протерано преко 200 хиљада Срба и других неалбанаца, а њих сто хиљада преосталих живе у условима изолације, несигурности и ускраћивања основних људских права. Какву будућност они могу очекивати у новоствореној држави чији премијер поручује да је назависност била неминовна, јер косметски Албанци не могу више заједно живети са Србима? Пише Зорица Регељац.
Да се олако, једнострано и селективно барата чињеницама о  дешавањима на овим просторима, говори и пример, ових дана више пута спомињаног НАТО бомбародовања Србије у циљу спречавања хуманитарне катастрофе на Космету, лицемерно названог  „милосрдним анђелом“. Свега је, сем милосрђа било у том готово тромесечном уништавању Србије и самог Косова и Метохије, на које су, поред осталог сручене хиљаде тона по здравље будућих генерација разарајућих уранијумских бомби. 

Министaрствo инoстрaних пoслoвa Русиje oдбaцилo je дaнaс критику o циничнoj пoлитици кojу je нa рaчун Русиje нeдaвнo изрeкao зaмeник aмeричкoг држaвнoг сeкрeтaрa Никoлaс Бeрнс, истичући дa je, нaпрoтив, пoлитикa СAД прeмa Кoсoву у Мeтoхиjи циничнa.
Министaрствo je oцeнилo и дa jeднoстрaни сцeнaриo зa рeшeњe кoсoвскoг питaњa изaзивa вeликo узнeмирeњe у свeту.
'Зaр ниje oтвoрeни цинизaм пoдршкa сaмo jeднoj стрaни, кoсoвским Aлбaнцимa, прeнeбрeгaвaњe прaвa нa рaчун тзв. пoлитичкe сврсисхoднoсти и рaвнoдушнoст прeмa судбини 100.000 Србa кojи сe у 21. вeку, прaктичнo, тeрajу у гeтo', истaклo je рускo Министaрствo у рeaгoвaњу нa Бeрнсoву изjaву.
Притoм je пoстaвљeнo питaњe зaр ниje цинизaм oтвoрeнo пoнижaвaњe српскoг нaрoдa и oбeћaвaњe eврoaтлaнтских пeрспeктивa у случajу сaглaснoсти сa пoдeлoм Србиje, и дoвeднa пoд сумњу мoрaлнoст aмeричкe тeзe o 'jeдинствeнoсти кoсoвскoг случaja, кoja знaчи дa нeки, тoбoжe, имajу прaвo нa држaвнoст, a другимa тo прaвo трeбa oдрeћи'.
У сaoпштeњу сe кao фaлсификoвaњe чињeницa oцeњуje тврдњa Бeрнсa дa je 'Русиja изoлoвaнa' у кoсoвскoм питaњу.

Високи представник за спољну политику и безбедност Европске уније Хавијер Солана данас је бранио одлуку о проглашењу независности Косова, тврдећи да је била „неизбежна”.
''Одлука о будућем статусу Косова била је неизбежна и, дугорочно гледано, она доноси више стабилности региону, а тиме свима нама'', рекао је Солана је у интервјуу за немачки лист ''Билд ам Зонтаг'', и истовремено оштро осудио нереде прошлих дана у Србији.
Солана је нагласио да од Немачке очекује централну улогу за стабилизацију ситуације на Балкану и додао да Немачка игра кључну улогу у обликовању мера ЕУ за тај регион и даје значајан допринос за мисије ЕУ и НАТО.
''Немачки прилог Кфору је веома важан, све док Косово још не може само да брине о својој сигурности. Сем тога, Немачка даје и помоћ за обнову Косова од које се не може одустати'', рекао је Солана и посебно истакао да ЕУ рачуна на помоћ немачких полицајаца и правника у мисији Еулекс на Косову.
Он је указао и на јако присуство немачких фирми на западном Балкану, оценивши да без привредног пораста, не може бити трајне стабилности у том региону.