Прилози

„Застава оружје” једна је од четири српске фирме које се налазе на листи овлашћених снабдевача војном опремом Уједињених нација. Поред крагујевачке фабрике, ову бенефицију имају још „ Производња Миле Драгић” из Зрењанина, „Југоимпорт СДПР” и ЈАТ. „Застава”, међутим, своје производе не извози самостално, већ преко посредничких трговачких фирми, које се, углавном, налазе на територији САД или су у власништву компанија из те земље.
Према подацима саме фабрике, „Застава” чак 95 извозних аранжмана остварује преко америчких фирми. Тако је и са војним наоружањем, али и са ловачким и спортским. Извоз ловачких карабина за „Ремингтон” се, на пример, одвија уз посредништво компаније „УС спортинг гудс”, која „Заставино” оружје на тржишта САД, Средње и Јужне Америке пласира под називом „Застава бај Ремингтон”.
Министри одбране и регионалног развоја Драган Шутановац и Млађан Динкић су пре неколико дана, приликом посете крагујевачкој фабрици оружја, изјавили да српска наменска индустрија зависи од извоза својих производа, те да је зато потребно очувати везу са иностраним партнерима. Посебно, како је речено, у тренутку када српска наменска индустрија има закључен посао са ирачком владом у вредности од 235 милиона долара.

„'Време цигана' је мешавина филма, опере и искуства које нам је пружио бенд 'Секс пистолс'”, изјавио је редитељ Емир Кустурица у интервјуу агенцији АП, говорећи о својој опери која се од 22. до 30. марта изводи у „Le Palais des Congres”у Паризу. Кустурица се осврнуо на стваралаштво италијанског неореалисте Лукина Висконтија и популарног британског панк бенда седамдесетих година, истичући да је током рада на опери имао утисак „прављења великог циркуса”.

У интервјуу агенцији АП, датом 27. марта, којег преносе многи медији, детаљно се описује опера „Време цигана”, истичу акробатика и јединствени стил извођача, њихове вокалне способности и песме које се изводе на ромском, са француским титлом за публику. Музика Кустуричине опере описује се као мешавина традиционалне ромске музике и хард-рок ритмова, уз похвале ауторима музике, бенду „Но смокинг оркестра”, чији су чланови редитељ Кустурица и његов син Стрибор.
У извештају се подсећа да је ова панк-опера настала на основу Кустуричиног филма „Дом за вешање” из 1988. године.

Прeд Вeћeм зa рaтнe злoчинe Oкружнoг судa у Бeoгрaду, пoкрeнут je прeткривични пoступaк пoвoдoм нaвoдa o прoдajи oргaнa кoсoвских Србa нeстaлих тoкoм и пoслe бoмбaрдoвaњa Сaвeзнe Рeпуликe Jугoслaвиje, прe дeвeт гoдинa.
Истрaжни судиja Вeћa зa рaтнe злoчинe Oкружнoг судa у Бeoгрaду сaслушaћe нeкoликo oсoбa и прибaвити eвeнтуaлнo дoступну дoкумeнтaциjу у oквиру прeткривичнoг пoступкa o нaвoдимa o прoдajи oргaнa кoсoвских Србa нeстaлих тoкoм и пoслe бoмбaрдoвaњa Jугoслaвиje 1999. гoдинe, сaoпштeнo je из судa.
Истрaжнoм судиjи дoстaвљeн je зaхтeв Тужилaштвa зa рaтнe злoчинe зa спрoвoђeњe истрaжних рaдњи у циљу прoвeрe нaвoдa изнeтим у пojeдиним мeдиjимa кojи сe oднoсe нa мoгућe рaтнe злoчинe и тргoвину људским oргaнимa 1999. гoдинe, нaвeдeнo je у сaoпштeњу.
Тужилaштвo зa рaтнe злoчинe сaoпштилo je рaниje дa je фoрмирaлo прeдмeт кojи сe oднoси нa прoдajу oргaнa кoсoвских Србa нeстaлих тoкoм и пoслe бoмбaрдoвaњa СРJ.
У Тужилaштву je укaзaнo дa сe прoвeрaвajу нeфoрмaлнa сaзнaњa дo кojих сe дoшлo тoкoм истрaживaњa o злoчинимa кojи су прoтив српских цивилa пoчинили припaдници 'Oслoбoдилaчкe вojскe Кoсoвa', дa су двa кaмиoнa сa зaрoбљeним Србимa сa Кoсмeтa, 1999. гoдинe, прeбaчeнa у Aлбaниjу.

Русија је затражила сазивање хитне седнице Савета Русија-НАТО на којој би се разговарало о одлуци САД о слању наоружања Косову, изјавио је руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин. „Предложио сам генералном секретару НАТО-а да буде одржана хитна неформална седница савета Русија-НАТО на којој бисмо расправљали о плановима САД за слање оружја Косову”, рекао је Рогозин у Бриселу.
„Дати бившим терористима оружје за рат против тероризма у најмању руку је занимљиво, ако не и горе. Добро је познато да су они који су на власти на Косову доспели на положаје као организатори и лидери ОВК, коју многе државе сматрају терористичком организацијом”, рекао је Рогозин агенцији Интерфакс.
Бела кућа је објаснила да је Бушово одобравање испоруке оружја Косову уобичајен процес у оквиру успостављања односа између две земље. У председничком налогу државном секретару Кондолизи Рајс, објављеном на веб-сајту Беле куће, Џорџ Буш наводи да Косово, пошто је стекло независност, може да добија одбрамбену робу и услуге у складу с америчким прописима.

 Милорад Чавић је постао европски првак и то на незабораван начин. У финалу трке на 50 м делфиновим стилом на 29. европском првенству у Ајндховену (Холандија) не само што је био најбржи, него је поправио европски рекорд (23,11 секунди) који је дан раније, у полуфиналу, сам поставио (23,25). За светским рекордом Јужноафриканца Роланда Схумана (22,96) сада заостаје само 15 стотинки.
На победничком постољу се први Србин европски првак у пливању појавио у црвеној мајци на којој је ћирилицом писало „Косово је Србија” и огрнут нашом државном заставом. Док се свирала химна „Боже правде” његово озарено лице је на најбољи начин говорило колико је срећан због овог подвига.Чавићева победа ниједног тренутка није долазила у питање. Од тренутка када је скочио у воду па док није додирнуо циљ незадрживо је одмицао осталим финалистима. Други је био Украјинац Сергеј Бреус, коме је наш пливач прекјуче преотео европски рекорд.
Посебан значај овог изузетног успеха је у томе што је остварен у олимпијској години. Европско злато, а поготово рушење европских рекорда показују да је Чавић на правом путу за Пекинг. Њему је ово први овако велики трофеј у великим базенима. Пре тога је све ово постигао у малим, 25-ометарским... ИМА ЈОШ

Опет крв, батине, сузе, рањеници, ухапшени, један погинули украјински полицајац – то је, у најкраћим цртама, биланс идеје да је признавање Косова једино решење које гарантује леп и миран живот свима на Косову.
Можемо да плачемо, да се љутимо, да критикујемо и снаге Кфора за непримерена ратна дејства, и Србе који су изгубили живце; можемо да се, попут руских званичника, грозимо пред идејом да међународне снаге тенковима, мецима и сузавцем покушавају да натерају Србе да заволе своју тужну судбину у независној држави у којој су малтретирана мањина; можемо да на српској политичкој сцени ламентирамо над великом неправдом, и исто тако да, погледа упртог у светлости Европе, узвикујемо како она, ипак, нема алтернативу. Можемо да одмерено апелујемо да насиље престане, или можемо да верујемо да је у праву онај који тражи да Србија реагује на ово „хитлеровско понашање” међународних војних снага на Косову.
Али управо у овом мрачном инциденту, на површину је испливала још једна болна истина. Лажна држава Косово, додуше уз свесрдну помоћ војне и медијске машинерије НАТО-а, и Америке, понаша се као права држава. Србија, међутим, у овим тренуцима изгледа као лажна држава, као држава која има само оплату државе, заставу и химну, и закрвљене политичаре, смутљиву реторику која стиже са свих страна политичког спектра. Србија изгледа као држава која се пртља у послове „лажне државе Косово” тек да би се пртљала, говори тек да би говорила, иако зна да су све те речи узалудне и да их нико, осим ТВ аудиторијума у Србији, уопште више не слуша... ДАЉЕ

Сам наслов књиге и њена проблематика упућују нас на питање: да ли су Срби државотворан народ и какве су резултате постигли на том пољу? А да би се одговорило на ово компликовано и суштинско питање у српској модерној повести, неопходно је указати на проблем националне интегрисаности Срба и, сходно томе, одговорити на питање – колико је идеја државности допринела интеграционим процесима српскога народа? Позабавити се озбиљније свим наведеним проблемима могуће је само у посебној монографији, стога се у наредном тексту на њих осврћемо у оној мери у којој можемо да задовољимо потребу читалаца ове књиге.
Данас српски народ нема јединствену државу, већ је расут у две државе – Србији и Црној Гори и једној полудржави – Републици Српској, која има аутономни положај у Републици Босни и Херцеговини, и живи у другим бившим републикама Југославије – Хрватској, Македонији и Словенији. Стога би било пожељно да се у неком будућем истраживачком раду оцене негативне последице “братске слоге” у југословенској државној заједници.
Такво стање није случајно и није искључиво споља наметнуто Србима; велики део одговорности сносе сами.

Министар спољних послова Француске Бернар Кушнер и бивши амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук показали су у петак увече потпуни недостатак личног и дипломатског васпитања у свом опхођењу према шефу Спољнополитичког одбора руске Думе Константину Косачову, у тренутку када се он спремао да одговори на питање о Косову током конференције у Бриселу. Кушнер, Холбрук и Косачов су се обраћали новинарима после дебате у оквиру тродневне конференције „Бриселски форум”. На питање новинара да ли је косовски случај преседан, први је узео реч Холбрук и одговорио да „нема преседана”.
„Русија мора да заузме идентичан став оном који имају САД и Европска унија - а то је да је Косово јединствен случај … нема преседана, а нарочито нема могућности да Република Српска изврши сецесију”, изјавио је Холбрук.
За микрофон је затим стао Кушнер и изјавио да је „Холбрук у потпуности у праву”. „Нисмо имали избора … када две заједнице не могу да разговарају, већ желе да разговарају само преко оружја, онда је боље одвојити их”, изјавио је Кушнер.

 „Ђинђић на мети слободног стрелца – хашки Срби наручили атентат”, наслов је који је доминирао недељником „Идентитет” који се налазио на киосцима 12. марта 2003. године. Пар дана раније, на редакцијском колегијуму водила се расправа да ли на тржиште треба изаћи са насловом извученим из фељтона „Лауфер јавља”, односно књиге Војислава Шешеља. Како је расправа текла, о томе је главни и одговорни уредник Градиша Катић говорио у документарном филму „Атентат на Ђинђића – медијска позадина” (продукција РТС, извршна продукција „Време филм”), синоћ емитованом на националној телевизији.
– Мој заменик, Слободан Јовановић је тражио да променимо наслов. Жика Ракоњац, аутор фељтона, био је упоран да остане баш тај наслов – „Ђинђић на мети слободног стрелца – хашки Срби наручили атентат”. И ја сам онда рекао: „Нађите ми у тексту где то тачно стоји”. Жика Ракоњац је онда показао пасус где заиста то стоји. Ја сам рекао: „Ставите онда тај наслов” – објаснио је Катић.
По његовим речима, уредништво „Идентитета” 12. марта 2003. године, око поднева, окупило се на колегијуму. У једном тренутку, секретарица их је обавестила да градом кружи прича, а неке телевизијске и радио станице су већ прекинуле редовни програм, да је извршен атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића. У том тренутку, сећа се Катић, Жика Ракоњац је рекао: „Коначно смо погодили, отићи ће тираж, хоћу дуплу плату!”
– Осећао сам се грозно, нисмо очекивали атентат, иако је било наговештаја – тврди Катић.

После састанка руско- француског Савета за сарадњу у области безбедности уз учешће шефова дипломатије и министара одбране у Паризу, министри спољних послова Русије и Француске, Сергеј Лавров и Бернар Кушнер ступили су у вербални дуел пред новинарима око Косова, пишу данас руски медији.
Желећи да илуструје тврдњу да постојеће разлике у приступу Русије и Европске уније према статусу Косова - чију ју независност Француска признала, а Русија жели да поништи у УН - не значе да не могу да се заједнички налазе нека решења, Кушнер је на конференцији за новинаре рекао:
„Чињеница да су ЕУ, Уједињене нације и друге међународне структуре одлучиле да изаберу такво решење косовског проблема, које не одговара тачки гледишта наших партнера, не значи да ми при томе треба да окончамо тај дијалог”. „Извињавам се, али нисам чуо да су УН доносиле одлуке о Косову које не одговарају тачки гледишта руских партнера, Француске”, није пропустио да каже шеф руске дипломатије.