Прилози

KOSOVO: SERBIA’S TROUBLESOME PROVINCE
Lecture by Dr. Dušan T. Bataković
Ambassador of Serbia to Canada
University of Ottawa
March 6, 2008
Summary

Opposing Historic Views 
The very word Kosovo (kos in the Serbian language means “blackbird”) has opposite meanings to the rival ethnic communities. To the Serbs, Kosovo with Metohija represents an area considered to be the ‘Serb Jerusalem’, whose dazzling cultural and economic rise in medieval times was brought to a halt by the Ottoman conquerors. The battle of Kosovo Polje – the Field of the Blackbirds – in 1389 between Serb and Ottoman armies came to symbolize, for the Serbs, their struggle for liberty against oppression and their plight under the yoke of a foreign conqueror. After centuries of Ottoman rule, the suffering of Kosovo had grown to legendary proportions owing to Serb epic ballads. Kosovo developed into a central pillar of modern Serbian identity, being a sacred land, the heartland of Serbian culture, art, and both spiritual and political traditions. Kosovo is perceived as a holy land from which Serbs have been driven out for centuries and continue to be expelled by rival ethnic groups even today. This was, as witnessed by Serbian sources, the result of an orchestrated and systematic effort perpetrated primarily by the Muslim Albanians, legal and illegal immigrants into the region settled for social, religious and political reasons in various periods during the rule of the Ottomans, the Italian fascists, and Tito's communists.

Негде сам прочитала како је Наполеон Бонапарта прошао једном приликом крај синагоге баш кад се постио TishaB'Av и чуо отуда плач и кукњаву... Послао је свога емисара да сазна о чему се ради, зашто у синагоги народ плаче и рида. Вративши се, емисар га је обавестио да Јевреји плачу, јер им је храм срушен. „Зашто ја о томе нисам обавештен”, нервирао се Наполеон. „Кад се то догодило, који храм је био њихов?” „Господару”, одговорио је емисар, „на данашњи дан пре више од 1.700 година у Јерусалиму су Римљани срушили њихов храм”. Наполеон је мало поћутао, замислио се а затим рекао: „Народ који толико дуго оплакује свој срушени храм и опстаје кроз све дуге векове, сигурно ће га поново изградити”.
Мислим да је сваки грађанин Србије од 17. фебруара 2008. године дужан да се понаша тако као да је њему лично отет део имовине... Никада ниједан једини грађанин Србије не би смео то да заборави док је Косово туђе, јер ако бисмо клицали самопрокламованој држави испало би да су стране велесиле у праву.

Чак не само у политици. У менталитету и животном ставу. Код нас се види та амбивалентност. Релативност. Јесмо ли за Европу или нисмо. Не верујемо ми Европи, а за то имамо историјске разлоге. Не верујемо ни Русима, али мање него Европи. Та биполарност, раздељеност је и наша предност и наша мана.
Никада ни себи ни другима нисмо били јасни. А можда је само у питању понос. Елементарно достојанство. Волимо да смо неко и нешто, а то сами не можемо, или још нисмо схватили како можемо, те нам остаје да инатом потврђујемо самосвојност и аутентичност. Али инат је фанатизам. Помиреност са лошим исходом. Пристанак на смрт. Свеједно ми је, толико је живот ништа да бар смрт буде нешто. Ако је тај тренутак ината нешто онда сам и ја нешто. А не ништа. Пуцајте ја и сада држим час. Херојство као изразпомањкања рационалног духа. Духа живота. А народ има мудрости. Преко прече, наоколо ближе. Али ми волимо преко. Што пре у екстрем, у крајњи исход. У победу са великим „п”. По цену живота. Има нечег поетског у томе. Има поезије у нашој увек Пировој победи. Не осећамо да смо живели, ако нисмо патили. Велика херојства подразумевају и велике жртве и наравно ситан ћар. Али од нечег се мора живети. Хајдучија? Данас су велике патриоте велики лопови? Али тако је било и јуче. Да ли ће тако бити и сутра? Велико самоуништење нације која је имала шансу. Треба ли да нас толико остане колико за под једну шљиву, па онда Јово нанаво. Све испочетка.

Како је Косово једногласно прогласило независност и како мноштво „желим да будем” држава следе његов пример, човек би могао да помисли да је време да створи сопствену земљу.

Изабрали сте заставу, написали националну химну, чак сте и новац одштампали са својим ликом на њему. Али, шта је следећи корак? Стварање нове државе није тако лако као што мислите.
Први корак: Постарајте се да будете погодни
Ма како било примамљиво да своју собу прогласите сувереном државом, обичајно међународно право, у ствари, тачно наводи минимум услова за државност.
1. Морате имати одређену територију.
2. Морате имати стално насељено становништво.
3. Морате имати владу.
4. Ваша влада мора бити способна да комуницира са осталим државама. (Овај услов је контроверзан. Укључен је као део Конвенције из Монтевидеа 1933. која је установила америчку „добросуседску” политику којом су искључене интервенције у Латинској Америци, али генерално није призната као међународно право.)
Други корак: Прогласите независност

Црногорски председник Филип Вујановић одбио је јуче да се извини Босни и Херцеговини због учешћа грађана Црне Горе у ратним дешавањима током деведесетих година прошлог века и казао да је свој став о томе саопштио још 2004. године у Сарајеву.
„Тада сам исказао жаљење због трагедије која се десила у БиХ, рата који је однео много живота, изазвао огромна материјална разарања и оставио ужасне последице. Исказао сам и однос према жртвама, осудио злочине и злочинце и саопштио да они треба да се казне”, рекао је Вујановић улцињској телевизији Теута.
Вујановић је подсетио да је тада казао и да је нужна међународна судска надлежност због злочина, „како би се на тај начин скинула колективна одговорност народа и држава”.„Мој став је наишао на пуно разумевање Бошњака у БиХ и Црној Гори и доживљен је као пример”, појаснио је он.Члан трочланог Председништва БиХ Харис Силајџић казао је пре два дана у разговору за подгоричке „Вијести” да „грађани те државе очекују извињење од председника Филипа Вујановића или некога ко представља званичну Подгорицу поводом неодговарајућег поступања црногорских власти у прошлости”.

„Мислим да грађани БиХ то очекују и да би то било добро за односе између две земље”, поручио је Силајџић.

Секретаријат Владе Републике Српске за сарадњу са Хашким судом и истраживање ратних злочина сачинио је радну верзију документа у којем се наводи да је Хрватска војска септембра 1995. године током агресије на општине западног дела Српске убила 104 цивила и војника, и починила вишемилионску материјалну штету.
Начелник Одјељења за истраживање ратних злочина у овом секретаријату Јанко Велимировић изјавио је Срни да ће најкасније до половине септембра бити публикован овај документ који садржи документарну грађу и материјалне доказе бруталних злочина које је Хрватска војска 18. и 19. септембра 1995. године починила на подручју пограничних општина Козарска Дубица, Нови Град и Костајница.
"Секретаријат је у последњих неколико година прикупио и анализирао сву документарну грађу и материјалне доказе из различитих извора, до којих је било могуће доћи, и сачинио радну верзију докумета у којем су наведени ови брутални злочини Хрватске војске почињени 18. и 19. септембра 1995. године", рекао је Велимировић.

Кoсoвo je 'jeдинствeн случaj' кojи нe ствaрa прeсeдaн зa другe кoнфликтe и стoгa Eврoпскa униja нeћe пoдржaти прoглaшeњe нeзaвиснoсти нeпризнaтих рeпубликa нa пoстсoвjeтскoм прoстoру, изjaвиo je висoки прeдстaвник EУ зa спoљну пoлитику и бeзбeднoст Хaвиjeр Сoлaнa.
Oдгoвaрajући нa питaњe зaштo Кoсoвo мoжe дa пoстaнe нeзaвиснo, a Aбхaзиja, Jужнa Oсeтиja, Придњeстрoвљe и Нaгoрнo-Кaрaбaх нe мoгу, Сoлaнa сe у интeрвjуу зa 'Нeзaвисимajу гaзeту' пoзвao нa рeзoлуциjу 1244 Сaвeтa бeзбeднoсти УН кoja je 'успoстaвилa приврeмeну aдминистрaциjу УН и устaнoвилa пoлитички прoцeс кojи трeбa дa oдрeди будућнoст Кoсoвa', и 'ни зa jeдaн други кoнфликт СБ УН ниje дoнoсиo сличнe oдлукe'.
Сoлaнa je дoдao дa 'ситуaциjу oкo Кoсoвa трeбa пoсмaтрaти и кao дeo истoриjски изузeтнoг рaспaдa Jугoслaвиje', и oбa тa aспeктa, прeмa њeгoвим рeчимa, 'чинe Кoсoвo случajeм суи гeнeрис, jeдинствeним, кojи нe ствaрa прeсeдaн зa другe кoнфликтe'.
Гoвoрeћи o вeрoвaтнoћи дa и другe сeпaрaтистичкe нeпризнaтe твoрeвинe слeдe примeр jeднoстрaнoг прoглaшeњa нeзaвиснoсти Кoсoвa, Сoлaнa je рeкao дa je вeћинa рeгиoнa нa пoстсoвjeтскoм прoстoру прoглaсилa нeзaвиснoст, кojу други нису признaли.

Одлука Косова да прогласи независност била је лоша замисао. Одлука Сједињених Држава да га признају била је још гора – и то не само због тога што је подстакла масу разљућених Срба да запале америчку амбасаду у Београду, пише у данашњем издању „Вашингтон поста“ Марк Крамер, директор Пројекта о хладном рату Универзитета Харвард и виши предавач на харвардском Дејвис центру за руске и евроазијске студије.
Чак и ако се мали део Балкана не изроди у пропале државе, као што су Судан или Сомалија, готово да је сигурно да ће остати у садашњем стању несигурности и постати европски бастион криминала и трговине људима. Признавање Косова такође шаље бизарну поруку сепаратистичким покретима широм света: ако се одлучите за насиље, Запад би могао да вас подржи; ако сте мирни, немате шансе.
То је свакако била порука Ибрахиму Ругови и његовој Демократској лиги Косова.
Ругова, бивши професор књижевности, који је имао обичај да значајним личностима које му долазе у посету поклања камење из своје збирке (што сте му симпатичнији, то је камен бољи), основао је свој покрет крајем 1989. у циљу мирног отпора српском председнику Слободану Милошевићу. Милошевић је укинуо аутономију Косова ограничио је и постао строжи према већинском албанском становништву, а све то у оквиру свог мрачног плана за стварање „Велике Србије“ из пепела бивше Југославије. Међутим, готово читаву деценију, Ругова није добијао никакву подршку западних земаља, које су у великој мери игнорисале овај регион. У Дејтонском споразуму из 1995, којим је окончан крвави рат у Босни и Херцеговини, Косово се не помиње

Дејан Бодирога, један од најтрофејнијих играча у историји европске кошарке, недавно је увршћен у „35 величанствених” у Европи, поводом 50. рођендана Купа шампиона. О њему се такорећи све зна, речено је и написано много тога, али оно што га одваја од већине јесте то да никада није добио ниједну „лошу оцену” у јавности. Због своје скромности и васпитања никада није био занимљив за жуту штампу, а највише је волео да прича о кошарци – и то на терену...
Данас, као генерални менеџер римске Лотоматике, у којој је прошлог лета завршио богату каријеру (поред осталог, седам медаља с репрезентацијом), као да се за тренутак вратио у 1999. када је, играјући за грчки Панатинаикос, покушавао да промени слику света о нама. Његова реч је у сваком делу Европе на цени, поготово када је реч о неким стварима које су важније од кошарке, као што је то данас питање Косова. Пре него што поразговарамо о томе, ипак ћемо почети с кошарком...
Да ли знате шта се важно догодило на јучерашњи дан пре 15 година?
Ово је баш лепо подсећање... ДАЉЕ

У Бечу је јуче формирана Међународна управљачка група за Косово (ИСГ), састављена од представника 15 земаља, који су на првом састанку одлучили да Питер Фејт буде међународни цивилни представник на Косову (ИЦР). Фејт је на конференцији за новинаре у здању Министарства иностраних послова Аустрије рекао да је ИСГ „значајна коалиција земаља, пријатеља независне државе Косово” и да је чини пет земаља Контакт групе – САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија, као и Аустрија, Чешка, Шведска, Турска, Финска, Белгија, Данска, Мађарска, Словенија и Швајцарска.
Фејт је изјавио је да су чланице ИСГ-а наложиле спровођене плана Мартија Ахтисарија на Косову и Метохији. Холандски дипломата, иначе специјални изасланик ЕУ на Косову, рекао је да је „период транзиције већ почео”, нагласивши да ће међународно присуство бити на читавој територији Косова. „Нећемо прихватити никакво насиље, тражимо слободу кретања, и нећемо прихватити никакве паралелне безбедносне институције на Косову”, истакао је Фејт, који је рекао да је предвиђено да постоје привилеговане везе Београда и српске заједнице на Косову, али да „нема поделе Косова”. „То је реалан приступ који рефлектује постојеће услове. Ова веза, међутим, мора бити транспарентна и мора поштовати ауторитет власти у Приштини”, навео је Фејт.
Холандски дипломата је оценио да је Ахтисаријев план добар „јер има за циљ да помогне Косову да се развије као стабилна, мултиетничка, демократска држава на југоистоку Европе”. „Одредбе тог плана помажу и социјално-економском развоју становништва на Косову, посебно мањина, а специјално Срба. Ахтисаријев план користи становништву Косова”, поручио је Фејт.