Прилози

Људи су као вино, неки се намах претворе у сирће, а они племенити што су старији то су бољи. Већина људи прижељкује славу, а не живот пун врлина, заборављајући да у вечитој борби потока и стена увек потоци побеђују, не због велике снаге воденог струјања већ због упорности. Кинеска пословица каже да бунар треба копати много пре него што ожеднимо. Али ко је мудар? Тај који уме из сваког догађаја да извуче поуку која ће му користити. Ко је снажан? Онај ко је кадар самог себе да обузда, а ко се може сматрати богатим, само онај који је задовољан собом.
На хитрим ногама време промиче! Док земљом влада Техничка Влада, у цркви Технички Синод, грађани ишчекују час националног помирења, ја замишљам да ће се догодити чудо и да ће упркос свему владајућу коалицију створити две партије које су добиле највише наших гласова на минулим изборима. То би било национално помирење!
Кад би због националног интереса две највеће странке, дијаметрално различитих схватања, нашле начин да се уједине и да искључе мање партије као битне за судбину земље. Нећу да учествујем у склапању политичке математике. Нећу да сабирам ко с ким и како, кад је још пре наше ере Ксенофонт у Хелади писао да се од ни од чега не прави нешто, а српска пословица је то поједноставила рекавши од чега се не прави пита!

Делегација Светог архијерејског сабора коју је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије посетила је јуче на ВМА патријарха српског Павла и упознала Његову светост са одлукама које донело највише црквено законодавно тело, јавља информативна служба СПЦ.
Пошто је саслушао извештај митрополита Амфилохија, патријарх Павле је рекао: „Хвала Богу великоме за мир и јединство наше свете цркве”.
Митрополит је патријарху предао и први примерак управо објављене монографије о свештеноисповеднику Доситеју загребачком и ваведењском коју су објавиле Архиепископија београдско-карловачка и Митрополија црногорско-приморска.

Поглавар СПЦ је исказао задовољство објављеном књигом и присетио се својих успомена на митрополита Доситеја, кога је лично познавао. У делегацији су били и епископи аустралијско-новозеландски Иринеј и диоклијски Јован.
М. С. П.

После драстичног повећања броја изгубљених и украдених пасоша у последње две године, 37.650 у 2007. години у поређењу са 24.792 у 2005. години, надлежна Пасошка служба увела је додатну проверу пријава за добијање пасоша у читавој земљи.
Ова мера је уведена зато што пасоши спадају у документа која могу бити изузетно интересантна припадницима криминалних организација, за најразличитије криминалне активности. Ипак, како се потенцира, најчешће до злоупотреба долази за трговину људима, кријумчарење, прање новца и тероризам.
Примећено је да се поклопило повећање броја несталих и украдених пасоша са повећање броја издатих пасоша. у последњих пет година, готово да је удвостручен број пасоша издатих канадским држављанима.
Експерти за безбедност упозоравају да за спречавање злоупотреба путних исправа није довољно само повећавање безбедности самих докумената, нити боља комуникација између различитих ресорних министарстава. Управо због тога, свим путницима упућена је препорука и упозорење да поведу више рачуна о путним исправама. Како се напомиње, у појединим земљама то је посебно важно, као на пример у Шпанији, где је прошле године украдено скоро 500 канадских пасоша.
Новине

Музеји у суботу увече, 17. маја, нису освојили само Београд, већ и целу Србију. Од града до града, слике су биле исте и несвакидашње - људи у неколико колона  стрпљиво чекају да уђу и погледају занимљиве изложбе и експонате, од којих су неки били изложени први пут. Тргови и улице у 23 града Србије били су препуни људи са малим, плавим књижицама са музејским "понудама" за ноћ која ће се дуго памтити. Ноћ у којој је "освојено" 150 музејских и галеријских локација широм Србије. Пету, већ традиционална "Ноћ музеја", посетило је само у Београду више од 300 хиљада љубитеља уметности и културе али и велики број знатижељника. Они су током осам сати трајања манифестације, обишли 63 изложбена простора у главном граду.
Најпосећенија је била изложба „Убиство владара“, у Историјском музеју Србије где су приказана убиства три српска и једног југословенског владара, која су се одиграла током 19. и почетком 20. века. Представљени су аутентични предмети, филмови и пратећи материјал који је везан за смрт вожда Карађорђа, кнеза Михаила Обреновића, краља Александра, као и краљице Драге Обреновић и краља Александра Карађорђевића. На другом месту по посети био је Етнографски музеј, са изложбом старих инструмената коју је, према прелиминарним подацима, обишло 25.000 гостију.

Статистичари наглашавају да се прави све већа разлика између богатих и сиромашних. Богатство првих се увећава, исто као и сиромаштво оних који немају, а средња класа стагнира. Радници данас, у просеку, зарађују свега 53 долара више него 1980. године, наравно уз прерачунату инфлацију, али зато су највише зараде порасле за 16,4 одсто, а најмање се смањиле за петину.
Подаци са последњег пописа говоре да скоро 900 хиљада деце живи у сиромаштву, од чега око једне трећине живи само са мајком. Стручњаци наглашавају да се, нажалост, ова слика готово није променила у последњих четврт века.
Број старијих особа које живе у сиромаштву, пак, драстично је опао у последњих 25 година, пошто су се примања особа преко 65 година старости више него удвостручила.
Млади који тек почињу да раде образованији су од својих родитеља, али зарађују мање него они на свом почетку, показују најновији анализирани подаци са прошлогодишњег пописа.
Делимично се ово може објаснити дужим образовањем, односно каснијим запошљавањем. Испоставља се да се образовање исплати тек на дуже стазе. Изузетак су новодошли имигранти, чија примања и даље заостају за онима која имају Канађани са истим образовним профилом, пошто они веома тешко добијају посао у складу са својим квалификацијама.

Онтарио намерава да пружи помоћ како би три хиљаде квалификованих имиграната добило посао у складу са својим искуством и образовањем.
Нови проширени провинцијски програм за обуку понуђен је регионима Торонто, Кичинер-Вотерлу, Хамилтон, Лондон, Нијагара и Отава. Као део онтаријског економског програма у пет тачака, влада премијера Далтона Мекгвинтија наставља да инвестира у образовање и обуку грађана провинције.
Елементи различитих програма укључују пројекте који се нуде секторима образовања, технике, финансија, здравства, истраживања и иновација, социјалној служби и занатима, за обезбеђивање различитих обука у специфичном знању језика и техничким областима, за менторски рад, процену способности, као и радног искуства потребног за различита занимања.
Провинцијска влада издваја за то 27,4 милиона долара, од чега су 8,1 милион средства добијена од федералне владе, кроз споразум о имиграцији који постоји између две владе

У БиХ је за време последњег рата убијено око 10 200 деце, изјавио је генерални секретар Дечије амбасаде "Међаши" Душко Томић. Он је, учествујући на округлом столу у Броду о теми "Ко је 1992. године у Сијековцу убијао децу и продавао њихове органе", рекао да Дечија амбасада поседује списак од 1 602 деце, до 17 година, која се воде као нестала, преноси Срна.
Према његовим речима, за злочине над децом, почињеним током рата, још нико није одговарао. Томић је рекао да су убице деце злочинци, али су још већи злочинци они који данас крију те злочине.
"Многа деца која су убијена за време рата нису евидентирана, што је случај и са децом убијеном код Брода у мају 1992. године", рекао је Томић.
Шеф тима Републике Српске (РС) за документовање ратног злочина Симо Тушевљак изјавио је да МУП Српске поседује документацију о убиствима деце на подручју општине Брод, као и да, на основу изјава сведока, учесника злочина у Сијековцу, постоје индиције да су дјеци пре ликвидације вађени органи и продавани.

Мада не штеди ни Србе ни међународну заједницу, Ибран Мустафић је редак сведок. Овај сребренички лидер и оснивач Странке демократске акције је јединствен инсајдер, учесник неких од кључних догађаја везаних за најсрамотнију страницу балканског ратовања деведесетих. Без Мустафића, који је већ неколико пута за длаку избегао убилачки бес својих бивших сабораца, истина о Сребреници није могућа. Мустафић већ годинама покушава да свима који желе да слушају објасни како то да је 1995. године „комплетна сребреничка мафија жива и здрава изашла из Сребренице, а све поштене главе су нестале”. Ово питање може деловати тривијално читаоцима хашких пресуда од којих су неке обликоване неисцрпним ревизијама значења речи геноцид. Али, одговор који нуди Мустафић баца ново светло на злочине и открива мрачне тајне из опседнуте енклаве.
ЊЕГОВА НЕДАВНО ОБЈАВЉЕНА КЊИГА, „Планирани хаос 1990- 1996”, натерала је неке Бошњаке да се суоче са непријатним истинама и постала је повод за нов напад – аутор је брутално претучен у Сребреници од стране бошњачких повратника. Неуморног борца за истину, који не штеди ни себе, интервјуисала је уредница бошњачког магазина „Дани”. Мустафић је, како „Дани” пишу у уводу интервјуа из кога преносимо шире изводе, „указао на одговорност за геноцид и злочине многих кључних бошњачких политичких и војних актера – од Алије Изетбеговића до Насера Орића”.

Генерални секретар Амнести интернешенела Ирена Кан боравила је недавно у Хрватској где је проверавала сазнања овесветскеорганизацијеза људска права о ратним злочинима, после чега се у Бриселу сусрела с повереником за проширење ЕУ ОлијемРеном и генералним секретаром Већа ЕУ Хавијером Соланом. Шта им је том приликом предочила изнела је детаљније у разговору за новинску агенцију ИПС.
„Улазак Хрватске је велики изазов за Европску унију која се први пут сусреће са случајем да је кандидат повезан са ратним злочинима. ЕУ мора да реши случај Хрватске на најбољи могући начин, јер иза ње имате Босну и Херцеговину и Србију којеће у будућности такође бити кандидати. С Хрватском зато треба поступати на прави начин”,рекла је Кан и додала да је „Хрватска показала напредак у сарадњи с Хагом, али још постоји низ ратних злочина који се морају процесуирати”.
Према оцени Амнести интернешенела, како је навела, владајућа политичка странка у Хрватској „није уврстила решавање ратних злочина уполитички приоритет, али ЕУ кроз преговоре о уласку Хрватске може и мора то условљавати”.

Похара српских светиња на подручју Бихаћко-петровачке епархије, започета погромом у Другом светском рату, настављена је, на овим просторима, и за време протеклог рата. За четири ратне, али и неколико поратних година, у епархији је уништено двадесет и шест, а оштећено 68 православних храмова, тридесетак парохијских домова и других црквених објеката. Рушено је све што је дошло под руку хрватско-муслиманских војника, каже владика бихаћко-петровачки Хризостом.
У некима од њих чињени су злочини попут оног у, после рата обновљеној, Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту на чијим је зидовима, уз олтар, пронађена крв.
– Форензичари су, ДНК анализом, утврдили да је реч о људској крви што потврђује приче у мучењима српских заробљеника након уласка у Сански Мост војника муслиманског Петог корпуса којим је командовао Атиф Дудаковић – каже протонамесник Слободан Вишекруна.
Црква у Радићу почела је да се гради далеке 1878. године, али верници и народ овог дела Подгрмеча никада нису дочекали да се у њој окупљају и Богу моле. Њена изградња, до пре две године, није макла даље од темеља.