Прилози

Јуче је, девети пут заредом у Алексинцу на трен застао живот. Ћутке и у тишини велики број становника овог градића на ушћу Моравице (Сокобањске) у Јужну Мораву окупио се на платоу испред новосаграђених објеката у улицама Вука Караџића и Душана Тривунца и обележио још једну годишњицу страдања у бомбардовању НАТО у ноћи између 5. и 6.априла 1999.године.

Стигло је ново пролеће у Алексинац, град је обновљен, одавно се у њему нормално ради и живи, али патње и жртве се не заборављају.
У Алексинцу се званично не заказују априлске комеморације. Није потребно. Спонтано, ово је година девета, преживели страдалници из двеју централних градских улица на које су бомбардери НАТО у злочиначком налету за трен избацили на стотине килограма смртоносног товара, окупе се поред спомен-обележја, положе цвеће, запале свеће и у сузама евоцирају сећања на невино страдале цивиле и погром. У „српској Хирошими”, како је цео свет назвао Алексинац после катастрофе коју је доживео априла 1999.године, само те кобне ноћи погинуло је дванаесторо, а тешко повређено четрдесетак грађана. Под бомбама и ракетама НАТО-а у прах и пепео претворено је 35 породичних кућа и 125 станова, уништени су Конфекција „Морава”, „Бетоњерка”, Угоститељско-туристичко предузеће, аутобуска станица... Седам разорних пројектила бачено је на град, где није било војних објеката и донело је ноћ смрти и ужаса.

Чешки и пољски дневници у данашњим коментарима траже одговор зашто пољска и чешка влада против воље Пољака и Чеха пристају на сценарио моћних понуђен Србији.
У ауторском коментару "Косово - суи дегенерис" у данашњем "Праву" чешки публициста Петр Шнур пише да међународна заједница тражи од Србије да пристане на сценарио "прво силовање па онда свадба" када нуди Београду да ће се са Приштином срести поново једном у ЕУ.
"Мораћемо да изађемо на крај са чињеницом да ЕУ не презире право и морал ништа мање од САД", пише Шнур.
Он додаје да је управо Косово излог те мешавине политичко-економске сарадње и конкуренције између "Европе" и САД са лобирањем међународних концерна и приватизационих конзорцијума који вуку стратешке потезе на глобалном шаховском пољу у борби за тржишта.
По оцени Шнура Косово је гора издаја од Минхена 1938. године јер су тада велике силе само дале благослов "вуку, Хитлеровој Немачкој, да поједе козу, Чехословачку", а када је у питању Србија сада су сами у вучјој кожи.
"Када би чешка влада поштовала право и морал и наше историјско памћење, већ и из обзира према чешкој историји не би могла никада Косово да призна", закључио је Петр Шнур

„Убијао сам српске полицајце, убијао сам српске цивиле, ликвидирао сам непослушне Албанце”, написао је Рамуш Харадинај у предговору своје књиге „Приче о рату и слободи”. „Још као дете постао сам свестан да је решење албанског и косовског питања могуће само силом. Од малих ногу спремао сам се за обрачун са Србима, а у ОВК сам ступио 1994. године, када сам, до зуба наоружан, са својим истомишљеницима, преко Албаније, стигао на Косово и Метохију, из Швајцарске”, написао је Харадинај.
Харадинај је рођен у селу Глођане, општина Дечани 3. јула 1968. године. Завршио је средњу школу, а војни рок је 1989. године служио у ЈНА у Пироту и Димитровграду. Лети је радио у Швајцарској, зими боравио на Косову, где је 1991. оптужен, због наводног учешћа у демонстрацијама. Након суђења отишао је у Швајцарску, где је приступио Народном покрету Косова, организацији из које је настала ОВК. У Швајцарској је радио као избацивач у ноћним клубовима и, по његовим наводима, тренирао кунг-фу. У књизи је демантовао да је икада био у Легији странаца, како су се тумачили његови „тренинзи у Француској”.

Можда и постоји неки Албанац на Косову који је против независности Косова, можда постоје људи који се грозе свих злочина, а поготово оних о којима се ових дана говори због постфестум „дојаве” Карле дел Понте да је знала да су ухапшеним српским цивилима вађени бубрези, који су потом продавани европским клиникама. Можда постоје Албанци којима се гади идеја да се главна улица у Приштини зове Улица Била Клинтона; можда има оних који жале за некадашњим братским загрљајем Боре и Рамиза, и можда има оних који се стиде чињенице да је Хашим Тачи, са својом мрачном биографијом, данас симбол независног Косова, и целокупног албанског народа. Могуће је да има оних који су одувек били против етничког чишћења, протеривања неалбанског становништва са Косова, против паљења српских светиња, против једноумља и високооктанских националистичких постулата који Косово данас чине политички и морално најкомпактнијом државом у Европи. Можда их и има, али ми за њих нисмо чули, и они се налазе у занемарљивој и тихој мањини.

Призрен је био царски, српски град. У 10. веку је сазидана црква Љевишка, храм несрећно изабраног или наметнутог хришћанства. Тада Албанаца није било, не само овде, него ни у целој Европи. А, чујемо од Шиптара: Ово је наша црква, џамија, шта већ.
Метохија, 2008. година, толики векови прошли, а ништа паметније нису донели. Ти векови. Присуствујемо молебну у оскрнављеној цркви, међу спаљеним лицима светаца, дошло 60 Срба, прогнаника, да се - моле.
Немци су припадници међународних снага (КФОР), они „допуштају“ да се молимо. Они нас - чувају. Срби су чували целу ту представу звану хришћанство, овде. Па, који је то преокрет историјског точка? Зашто је нама, Србима, дато то хришћанство, па смо га онда бранили? Могли смо без свега тога.
Овде, испред Богородице Љевишке је капија пала, решетке нестале, бачени су котурови жице као симбол нове окупације. И маске су пале.Чекамо да се деси звук звона, као позив, наш. Нема звона. Нема ни српских домова около, ни светиња, а све што вреди је похарано. У време Османлија, било је Турака који нису хтели ни смели да оскрнаве лица и очи светаца на фрескама. Записано је да један Турчин није то урадио, рекао је да је све „лепота, као што је и зеница ока мог“. Турци су, ипак, стар народ. Шиптари су, види се, хтели баш поглед са зидова да спале на ломачи, 1999. и 2004. године. Каква је то стража која не може ништа да сачува? Говори Вукица Грујић, жена која нема где да се врати:

„Застава оружје” једна је од четири српске фирме које се налазе на листи овлашћених снабдевача војном опремом Уједињених нација. Поред крагујевачке фабрике, ову бенефицију имају још „ Производња Миле Драгић” из Зрењанина, „Југоимпорт СДПР” и ЈАТ. „Застава”, међутим, своје производе не извози самостално, већ преко посредничких трговачких фирми, које се, углавном, налазе на територији САД или су у власништву компанија из те земље.
Према подацима саме фабрике, „Застава” чак 95 извозних аранжмана остварује преко америчких фирми. Тако је и са војним наоружањем, али и са ловачким и спортским. Извоз ловачких карабина за „Ремингтон” се, на пример, одвија уз посредништво компаније „УС спортинг гудс”, која „Заставино” оружје на тржишта САД, Средње и Јужне Америке пласира под називом „Застава бај Ремингтон”.
Министри одбране и регионалног развоја Драган Шутановац и Млађан Динкић су пре неколико дана, приликом посете крагујевачкој фабрици оружја, изјавили да српска наменска индустрија зависи од извоза својих производа, те да је зато потребно очувати везу са иностраним партнерима. Посебно, како је речено, у тренутку када српска наменска индустрија има закључен посао са ирачком владом у вредности од 235 милиона долара.

„'Време цигана' је мешавина филма, опере и искуства које нам је пружио бенд 'Секс пистолс'”, изјавио је редитељ Емир Кустурица у интервјуу агенцији АП, говорећи о својој опери која се од 22. до 30. марта изводи у „Le Palais des Congres”у Паризу. Кустурица се осврнуо на стваралаштво италијанског неореалисте Лукина Висконтија и популарног британског панк бенда седамдесетих година, истичући да је током рада на опери имао утисак „прављења великог циркуса”.

У интервјуу агенцији АП, датом 27. марта, којег преносе многи медији, детаљно се описује опера „Време цигана”, истичу акробатика и јединствени стил извођача, њихове вокалне способности и песме које се изводе на ромском, са француским титлом за публику. Музика Кустуричине опере описује се као мешавина традиционалне ромске музике и хард-рок ритмова, уз похвале ауторима музике, бенду „Но смокинг оркестра”, чији су чланови редитељ Кустурица и његов син Стрибор.
У извештају се подсећа да је ова панк-опера настала на основу Кустуричиног филма „Дом за вешање” из 1988. године.

Прeд Вeћeм зa рaтнe злoчинe Oкружнoг судa у Бeoгрaду, пoкрeнут je прeткривични пoступaк пoвoдoм нaвoдa o прoдajи oргaнa кoсoвских Србa нeстaлих тoкoм и пoслe бoмбaрдoвaњa Сaвeзнe Рeпуликe Jугoслaвиje, прe дeвeт гoдинa.
Истрaжни судиja Вeћa зa рaтнe злoчинe Oкружнoг судa у Бeoгрaду сaслушaћe нeкoликo oсoбa и прибaвити eвeнтуaлнo дoступну дoкумeнтaциjу у oквиру прeткривичнoг пoступкa o нaвoдимa o прoдajи oргaнa кoсoвских Србa нeстaлих тoкoм и пoслe бoмбaрдoвaњa Jугoслaвиje 1999. гoдинe, сaoпштeнo je из судa.
Истрaжнoм судиjи дoстaвљeн je зaхтeв Тужилaштвa зa рaтнe злoчинe зa спрoвoђeњe истрaжних рaдњи у циљу прoвeрe нaвoдa изнeтим у пojeдиним мeдиjимa кojи сe oднoсe нa мoгућe рaтнe злoчинe и тргoвину људским oргaнимa 1999. гoдинe, нaвeдeнo je у сaoпштeњу.
Тужилaштвo зa рaтнe злoчинe сaoпштилo je рaниje дa je фoрмирaлo прeдмeт кojи сe oднoси нa прoдajу oргaнa кoсoвских Србa нeстaлих тoкoм и пoслe бoмбaрдoвaњa СРJ.
У Тужилaштву je укaзaнo дa сe прoвeрaвajу нeфoрмaлнa сaзнaњa дo кojих сe дoшлo тoкoм истрaживaњa o злoчинимa кojи су прoтив српских цивилa пoчинили припaдници 'Oслoбoдилaчкe вojскe Кoсoвa', дa су двa кaмиoнa сa зaрoбљeним Србимa сa Кoсмeтa, 1999. гoдинe, прeбaчeнa у Aлбaниjу.

Русија је затражила сазивање хитне седнице Савета Русија-НАТО на којој би се разговарало о одлуци САД о слању наоружања Косову, изјавио је руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин. „Предложио сам генералном секретару НАТО-а да буде одржана хитна неформална седница савета Русија-НАТО на којој бисмо расправљали о плановима САД за слање оружја Косову”, рекао је Рогозин у Бриселу.
„Дати бившим терористима оружје за рат против тероризма у најмању руку је занимљиво, ако не и горе. Добро је познато да су они који су на власти на Косову доспели на положаје као организатори и лидери ОВК, коју многе државе сматрају терористичком организацијом”, рекао је Рогозин агенцији Интерфакс.
Бела кућа је објаснила да је Бушово одобравање испоруке оружја Косову уобичајен процес у оквиру успостављања односа између две земље. У председничком налогу државном секретару Кондолизи Рајс, објављеном на веб-сајту Беле куће, Џорџ Буш наводи да Косово, пошто је стекло независност, може да добија одбрамбену робу и услуге у складу с америчким прописима.

 Милорад Чавић је постао европски првак и то на незабораван начин. У финалу трке на 50 м делфиновим стилом на 29. европском првенству у Ајндховену (Холандија) не само што је био најбржи, него је поправио европски рекорд (23,11 секунди) који је дан раније, у полуфиналу, сам поставио (23,25). За светским рекордом Јужноафриканца Роланда Схумана (22,96) сада заостаје само 15 стотинки.
На победничком постољу се први Србин европски првак у пливању појавио у црвеној мајци на којој је ћирилицом писало „Косово је Србија” и огрнут нашом државном заставом. Док се свирала химна „Боже правде” његово озарено лице је на најбољи начин говорило колико је срећан због овог подвига.Чавићева победа ниједног тренутка није долазила у питање. Од тренутка када је скочио у воду па док није додирнуо циљ незадрживо је одмицао осталим финалистима. Други је био Украјинац Сергеј Бреус, коме је наш пливач прекјуче преотео европски рекорд.
Посебан значај овог изузетног успеха је у томе што је остварен у олимпијској години. Европско злато, а поготово рушење европских рекорда показују да је Чавић на правом путу за Пекинг. Њему је ово први овако велики трофеј у великим базенима. Пре тога је све ово постигао у малим, 25-ометарским... ИМА ЈОШ