Русија је затражила сазивање хитне седнице Савета Русија-НАТО на којој би се разговарало о одлуци САД о слању наоружања Косову, изјавио је руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин. „Предложио сам генералном секретару НАТО-а да буде одржана хитна неформална седница савета Русија-НАТО на којој бисмо расправљали о плановима САД за слање оружја Косову”, рекао је Рогозин у Бриселу.
„Дати бившим терористима оружје за рат против тероризма у најмању руку је занимљиво, ако не и горе. Добро је познато да су они који су на власти на Косову доспели на положаје као организатори и лидери ОВК, коју многе државе сматрају терористичком организацијом”, рекао је Рогозин агенцији Интерфакс.
Бела кућа је објаснила да је Бушово одобравање испоруке оружја Косову уобичајен процес у оквиру успостављања односа између две земље. У председничком налогу државном секретару Кондолизи Рајс, објављеном на веб-сајту Беле куће, Џорџ Буш наводи да Косово, пошто је стекло независност, може да добија одбрамбену робу и услуге у складу с америчким прописима.
Док у званичном саопштењу америчка администрација наводи само да се испорука оружја одобрава како би се „ојачала безбедност САД и подржао светски мир”, неименовани високи амерички званичник у изјави за АФП појаснио је да ће ова одлука бити поштована у складу са војним ограничењима, која за Косово важе на основу плана Мартија Ахтисарија. Ово објашњење, према тумачењима, има за циљ да умири бојазни Србије и Русије.
Према Анексу осам Ахтисаријевог плана, Косовске безбедносне снаге ће бити лако наоружане и неће поседовати тешко наоружање, као што су тенкови, тешка артиљерија и неће имати „офанзивне ваздухопловне капацитете”. Према овом документу, КБС ће у свом саставу имати највише 2.500 активних и 800 резервних припадника, а Косово ће се повиновати стандардима и пракси УН-а, ОЕБС-а и ЕУ у области безбедности и контроле наоружања, као и другим регионалним споразумима о безбедности који су у делокругу рада ОЕБС-а.
После ове одлуке председника САД, према оцени Бруса Џексона, директора америчке невладине организације Пројекат транзиционих демократија, на Косово ће стићи опрема и наоружање малог калибра намењени разбијању демонстрација и сличним акцијама. „Ако погледате шта ће заправо бити продато или поклоњено, видећете да је то опрема врло ограничених могућности. Она ће Косову омогућити да има мало јачу жандармерију”, рекао је Би-Би-Сију овај познавалац политике САД према Балкану који годинама лобира за НАТО.За председника Владе Србије Војислава Коштуницу најновија Бушова одлука представља „нови, дубоко погрешан корак САД, после противправног признања једностране независности”.„На Косову и Метохији већ има превише оружја и уместо што додатно наоружавају Албанце, било би преко потребно да се Америка врати поштовању међународног права и Повеље УН”, навео је премијер у разговору за данашње „Вечерње новости”.Према његовим речима, Косову није неопходно ново оружје већ нови преговори. Одлука о слању америчког наоружања Косову, рекао је Коштуница, само потврђује да је реч о опасном плану стварања прве НАТО државе на свету, што изазива највећу забринутост.
„Одлука може представљати ново продубљивање проблема, који су изазвани кршењем Резолуције 1244 и одобрењем Вашингтона да се у Приштини противправно прогласи једнострана независност”, рекао је Коштуница и додао да америчке власти морају знати да „српски народ са огорчењем гледа и памти политику силе коју САД спроводе над Србијом”.
Америчка одлука је „доливање уља на ватру”, оценио је Душан Спасојевић, државни секретар Министарства одбране, и додао да би формирање некакве војске на Косову било опасно за безбедност Србије и читавог региона.
„Таква одлука је најмање потребна Косову и Метохији. И у току бечких преговора о статусу, Србија је имала принципијелан став да је формирање војске некаквог независног Косова црвена линија коју нисмо спремни да толеришемо и да преко ње пређемо”, рекао је Спасојевић новинарима у Генералштабу Војске Србије и додао да национална безбедност не почива само на оружју, већ пре свега на доброј дипломатији, доброј економији и образованим људима, а то је оно што недостаје читавом региону, посебно Косову и Метохији.
Космету недостаје демилитаризација, сматра Рада Трајковић, потпредседница Српског националног већа централног Косова, и додаје да су недавна дешавања у Косовској Митровици дала повод Вашингтону да свету прикаже како је Србија, у ствари, фактор нестабилности на Балкану.
„Ја то разумем, као, даћемо Албанцима оружје, па се сада туците са Србима ако не умете да разговарате на други начин, што бисмо страдали ми из међународне заједнице. То ме јако забрињава и подсећа на хрватску ’Олују’”, рекла је Трајковићева, док Небојша Јовић из СНВ-а северног Косова упозорава да ова одлука сигурно ствара ситуацију да „ово буре барута које већ дуго времена стоји над Косметом, у срцу Балкана, експлодира”.
Косовски премијер Хашим Тачи поздравио је јуче одлуку америчког председника Џорџа Буша да одобри испоруку оружја Косову. Тачи је на јучерашњој седници Владе Косова казао да су односи између САД и Косова изузетно добри, односно, како је рекао, „специфични”. „Односи Приштине и Вашингтона су специфични и одлични. Присуство америчких војника Кфора као и свих трупа НАТО-а увек је добродошло и уз посебно поштовање подржано од свих грађана”, рекао је председник Владе Косова.
У Приштини се одлука америчког председника схвата као оцена значаја Косова у регионалној стабилности и чињенице да су, како кажу аналитичари, САД озбиљно схватиле питање сигурности на Косову и у региону.
Н. Радичевић
Скоро пола милиона цеви
Црно тржиште оружја на Косову је у процвату, процењује информативни сајт „Балкан инсајт”, који је недавно објавио истраживање на ту тему. Оружје стиже преко шверцера из Србије, Македоније и Албаније, при чему су ту и гасни пиштољи који се у бројним малим радионицама широм Косова прерађују у ефикасно ватрено оружје и продају на црном тржишту по ценама које нису недостижне чак ни за тинејџере.
Према резултатима истраживања које је спровео Програм УН за развој(УНДП), на територији Косова има око 400.000 комада илегалног ручног оружја, при чему је установљено да више од 23 одсто косовских домаћинстава жели да набави оружје, углавном уз образложење да је то начин да заштите себе и своје породице.Према налазима УНДП-а, раширено је уверење, једнако међу косовским Албанцима и косовским Србима, да су припадници друге етничке групе добро наоружани и да је држање оружја важно да би се одржала равнотежа страха.
Н. Р.
Ауторска права Радио Оаза 2026