Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

„Застава оружје” једна је од четири српске фирме које се налазе на листи овлашћених снабдевача војном опремом Уједињених нација. Поред крагујевачке фабрике, ову бенефицију имају још „ Производња Миле Драгић” из Зрењанина, „Југоимпорт СДПР” и ЈАТ. „Застава”, међутим, своје производе не извози самостално, већ преко посредничких трговачких фирми, које се, углавном, налазе на територији САД или су у власништву компанија из те земље.
Према подацима саме фабрике, „Застава” чак 95 извозних аранжмана остварује преко америчких фирми. Тако је и са војним наоружањем, али и са ловачким и спортским. Извоз ловачких карабина за „Ремингтон” се, на пример, одвија уз посредништво компаније „УС спортинг гудс”, која „Заставино” оружје на тржишта САД, Средње и Јужне Америке пласира под називом „Застава бај Ремингтон”.
Министри одбране и регионалног развоја Драган Шутановац и Млађан Динкић су пре неколико дана, приликом посете крагујевачкој фабрици оружја, изјавили да српска наменска индустрија зависи од извоза својих производа, те да је зато потребно очувати везу са иностраним партнерима. Посебно, како је речено, у тренутку када српска наменска индустрија има закључен посао са ирачком владом у вредности од 235 милиона долара.

На питање да ли је посао са Ираком добио и америчку сагласност, Стеван Никчевић, директор СДПР-а, недавно је кратко рекао: „Природно!”.
Иначе, највећи део извозних послова српске наменске индустрије одвија се преко ове државне фирме. У овом контексту не треба занемарити ни вест из „Заставе” да је у „Ремингтон” однедавно ушао и капитал породице Буш, преко фирме „Целебрус груп”.
На извоз оружја утиче и политичка ситуација. Тако из „Заставе” сазнајемо да би уговори које је ова фабрика склопила могли бити „замрзнути” док се не рашчисте ствари на српској политичкој сцени. Наставак сарадње са „Ремингтоном” је договорен, али би, како сазнајемо, будућност извоза за ту америчку компанију могла бити доведена у питање, уколико у Србији не победе „проевропске снаге”.
Иако је најављено, у „Заставу” још није стигла ниједна уплата од посла са Ираком, а вредност производа крагујевачке фабрике износи око пет милиона долара. То је за око два милиона долара више од уносног посла са „Ремингтоном”, који је, бар до сада, подразумевао испоруку око 24.000 карабина на годишњем нивоу. Реч је о пиштољима ЦЗ 99, од којих би 3.000 требало да буду изгравирани, пошто су намењени ирачким функционерима.
У посао са Ираком су ушле и остале српске фирме из области наменске индустрије: ваљевски „Крушик'', „Слобода” из Чачка, „Први партизан” из Ужица, „Милан Благојевић” из Лучана, „Прва искра” из Барича. У оквиру повезане производње, у овој причи су и „Прва петолетка” из Трстеника, као и панчевачка „Утва”. Из овог посла, према доступним подацима, највише би требало да профитира „Крушик”, коме је намењено око 32 милиона долара.
Б. Карталовић
Стижу долари
Министар одбране Драган Шутановац изјавио је да је на рачун једне домаће банке стигао новац који ће бити прослеђен свим фабрикама националне наменске индустрије ангажованим у послу са Ираком, међу домаћим оружарима већ названим „послом века”. Међутим, он није прецизирао колико новца је до сада уплаћено и када ће почети извоз оружја у Ирак. Како је објављено у штампи, први доларски аванс „легао” је рачун ваљевског „Крушика” који је покренуо производњу свог дела „посла века”.