Прилози

Онтарио намерава да пружи помоћ како би три хиљаде квалификованих имиграната добило посао у складу са својим искуством и образовањем.
Нови проширени провинцијски програм за обуку понуђен је регионима Торонто, Кичинер-Вотерлу, Хамилтон, Лондон, Нијагара и Отава. Као део онтаријског економског програма у пет тачака, влада премијера Далтона Мекгвинтија наставља да инвестира у образовање и обуку грађана провинције.
Елементи различитих програма укључују пројекте који се нуде секторима образовања, технике, финансија, здравства, истраживања и иновација, социјалној служби и занатима, за обезбеђивање различитих обука у специфичном знању језика и техничким областима, за менторски рад, процену способности, као и радног искуства потребног за различита занимања.
Провинцијска влада издваја за то 27,4 милиона долара, од чега су 8,1 милион средства добијена од федералне владе, кроз споразум о имиграцији који постоји између две владе

У БиХ је за време последњег рата убијено око 10 200 деце, изјавио је генерални секретар Дечије амбасаде "Међаши" Душко Томић. Он је, учествујући на округлом столу у Броду о теми "Ко је 1992. године у Сијековцу убијао децу и продавао њихове органе", рекао да Дечија амбасада поседује списак од 1 602 деце, до 17 година, која се воде као нестала, преноси Срна.
Према његовим речима, за злочине над децом, почињеним током рата, још нико није одговарао. Томић је рекао да су убице деце злочинци, али су још већи злочинци они који данас крију те злочине.
"Многа деца која су убијена за време рата нису евидентирана, што је случај и са децом убијеном код Брода у мају 1992. године", рекао је Томић.
Шеф тима Републике Српске (РС) за документовање ратног злочина Симо Тушевљак изјавио је да МУП Српске поседује документацију о убиствима деце на подручју општине Брод, као и да, на основу изјава сведока, учесника злочина у Сијековцу, постоје индиције да су дјеци пре ликвидације вађени органи и продавани.

Мада не штеди ни Србе ни међународну заједницу, Ибран Мустафић је редак сведок. Овај сребренички лидер и оснивач Странке демократске акције је јединствен инсајдер, учесник неких од кључних догађаја везаних за најсрамотнију страницу балканског ратовања деведесетих. Без Мустафића, који је већ неколико пута за длаку избегао убилачки бес својих бивших сабораца, истина о Сребреници није могућа. Мустафић већ годинама покушава да свима који желе да слушају објасни како то да је 1995. године „комплетна сребреничка мафија жива и здрава изашла из Сребренице, а све поштене главе су нестале”. Ово питање може деловати тривијално читаоцима хашких пресуда од којих су неке обликоване неисцрпним ревизијама значења речи геноцид. Али, одговор који нуди Мустафић баца ново светло на злочине и открива мрачне тајне из опседнуте енклаве.
ЊЕГОВА НЕДАВНО ОБЈАВЉЕНА КЊИГА, „Планирани хаос 1990- 1996”, натерала је неке Бошњаке да се суоче са непријатним истинама и постала је повод за нов напад – аутор је брутално претучен у Сребреници од стране бошњачких повратника. Неуморног борца за истину, који не штеди ни себе, интервјуисала је уредница бошњачког магазина „Дани”. Мустафић је, како „Дани” пишу у уводу интервјуа из кога преносимо шире изводе, „указао на одговорност за геноцид и злочине многих кључних бошњачких политичких и војних актера – од Алије Изетбеговића до Насера Орића”.

Генерални секретар Амнести интернешенела Ирена Кан боравила је недавно у Хрватској где је проверавала сазнања овесветскеорганизацијеза људска права о ратним злочинима, после чега се у Бриселу сусрела с повереником за проширење ЕУ ОлијемРеном и генералним секретаром Већа ЕУ Хавијером Соланом. Шта им је том приликом предочила изнела је детаљније у разговору за новинску агенцију ИПС.
„Улазак Хрватске је велики изазов за Европску унију која се први пут сусреће са случајем да је кандидат повезан са ратним злочинима. ЕУ мора да реши случај Хрватске на најбољи могући начин, јер иза ње имате Босну и Херцеговину и Србију којеће у будућности такође бити кандидати. С Хрватском зато треба поступати на прави начин”,рекла је Кан и додала да је „Хрватска показала напредак у сарадњи с Хагом, али још постоји низ ратних злочина који се морају процесуирати”.
Према оцени Амнести интернешенела, како је навела, владајућа политичка странка у Хрватској „није уврстила решавање ратних злочина уполитички приоритет, али ЕУ кроз преговоре о уласку Хрватске може и мора то условљавати”.

Похара српских светиња на подручју Бихаћко-петровачке епархије, започета погромом у Другом светском рату, настављена је, на овим просторима, и за време протеклог рата. За четири ратне, али и неколико поратних година, у епархији је уништено двадесет и шест, а оштећено 68 православних храмова, тридесетак парохијских домова и других црквених објеката. Рушено је све што је дошло под руку хрватско-муслиманских војника, каже владика бихаћко-петровачки Хризостом.
У некима од њих чињени су злочини попут оног у, после рата обновљеној, Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту на чијим је зидовима, уз олтар, пронађена крв.
– Форензичари су, ДНК анализом, утврдили да је реч о људској крви што потврђује приче у мучењима српских заробљеника након уласка у Сански Мост војника муслиманског Петог корпуса којим је командовао Атиф Дудаковић – каже протонамесник Слободан Вишекруна.
Црква у Радићу почела је да се гради далеке 1878. године, али верници и народ овог дела Подгрмеча никада нису дочекали да се у њој окупљају и Богу моле. Њена изградња, до пре две године, није макла даље од темеља.

Познати амерички филозоф Ноам Чомски оценио је да је предлог српског писца Добрице Ћосића о подели Космета имао много смисла, али да је сада немогућ.
"САД је превише инвестирала у Косово како геостратешки, тако и идеолошки (а по питању идеологије, Европа је још луђа од САД у вези са Косовом)", навео је Чомски у преписци са Ћосићем, коју објављују "Вечерње новости".
Чомски додаје да геостратешки дио приче укључује не само камп "Бондстил", него и потребу да се учврсти контрола Вашингтона над Европом. Према његовој оцени, идеолошки део приче има везе са "начином на који су западњачки интелектуалци направили потпуне имбециле од себе у својој оргији самохвалисања и свом невероватном лагању у вези са ратом".
"Никада неће дозволити да се те лажи разоткрију, а позирање о независности Косова је неопходни закључак бајке о њиховој величанственој улози", закључује Чомски.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске до сада је надлежним тужилаштвима поднело 217 извештаја о кривичном делу ратних злочина који су почињени над Србима од 1992. до 1995. године у делу Сарајева под муслиманском контролом. Симо Тушевљак, координатор Тима МУП-а РС за истраживање и документовање кривичних дела ратног злочина напомиње да је, заправо, поднесено „више од 700 извештаја о злочинима почињеним над Србима широм БиХ”, за које „још нико није одговарао, чак шта више, није подигнута ниједна оптужница”.
На основу прикупљених доказа и сведочења неколико десетина хиљада људи, који су били директне жртве злочина, само у Сарајеву је осумњичено око 2.000 особа, међу којима има и неколико највиших званичника бивше Републике БиХ. Неки од њих су и тренутно високопозиционирани.
„На основу сведочења и других материјалних доказа, које смо до сада прикупили, у овом граду је злочин извршен над више од 8.000 Срба. Имамо комплетиране досије на који начин је убијено 3.299 српских цивила. Више од 3.000 Срба, цивила, прошло је тортуре кроз 126 логора, колико их је укупно било на подручју Сарајева”, каже Тушевљак и додаје да „Тим поседује и потресне изјаве силованих Српкиња, као и сведочења о томе како се и на који начин у Сарајеву под муслиманском контролом трговало српским главама”. Евентуални излазак из Сарајева „Срби су морали да плате, минимално 5.000 марака, или да оставе стан, да би, кад су дали што су имали, били убијени”

КАО да јој је судбина наменила да и сама носи терет одрастања српске, косметске деце. Али, и тугу мајки са Косова за отетим синовима.
Радмилу Мићић, рођењу Мачванку, данас библиотекара у Торонту, сва српска невоља у Покрајини покренула је као мало кога. Од почетка драме нашег народа на Косову она помаже малишанима у гету, несрећним породицама које су остале без хранилаца, а њену доброту не заборављају ни у Удружењу киднапованих и убијених Срба. Због ове племенитости, која враћа осмех српском детињству у гету, а која се не може измерити новчаним даровима, које је сама издвојила од личне зараде и које су јој поверили сународници у Канади, Радмила Мићић је почаствована једним од првих, нових пасоша државе Србије.
- Дирнута сам пажњом и незаборавом - каже Радмила Мићић. - Али, мени је највеће признање топао загрљај деце на Косову и мајки у Удружењу несталих и отетих Срба. Сваке године сам са њима. А, ове, можда већ у мају, када допутујем по мој нови пасош, поново ће мо се срести.

Министар културе Србије Војислав Брајовић посетио је јуче манастир Високи Дечани и Пећку патријаршију, после чега је примио свету тајну крштења коју су обавили епископ Теодосије и јеромонаси манастира Дечани.
Владика Теодосије је казао да је за њега и братство манастира долазак министра културе Републике Србије од изузетног значаја, подсетивши да су Високи Дечани део светске културне баштине, која опстаје и живи од 14. века у континуитету.

Епископ рашко-призренски је из медија сазнао за долазак Брајовића, после чега је саопштио да га је „запрепастило то што господин министар не зна ко је надлежни епископ за Косово и Метохију”. Владика Артемије је ову посету министра културе назвао приватним разговором, која нема никакво правно и функционално дејство.
„Изненадило нас је и запрепастило да господин министар не зна ко је надлежни епископ за Косово и Метохију, коме припадају споменици културе и с ким треба разговарати. Сматрам да је овакав гест недопустив за једног министра, да заобиђе надлежног епископа и да о тако важним питањима разговара с његовим викаром, који је, такође, прихватио ту посету и тај разговор о културној баштини СПЦ, а да нас, као свог надлежног епископа, није ни обавестио о томе”, изјавио је јуче владика Артемије.

Ослобађајућа пресуда бившем премијеру Косова и бившем лидеру албанских сепаратиста Рамушу Харадинају коју је изрекао Међународни трибунал за бившу Југославију ставља под сумњу његову објективност, сматра Министарство иностраних послова Русије. „Међународни трибунал за бившу Југославију прогласио је невиним једног од бивших командира ’Ослободилачке армије Косова’ Р. Харадинаја, оптуженог за многобројне злочине против човечности и ратне злочине против Срба на Косову. Доношењу такве одлуке допринело је суштинско слабљење доказне базе оптужнице због немогућности да се она поткрепи неопходним доказима сведока. При томе, део материјала, изгледа, није прихваћен онако како је требало“, каже се у саопштењу Министарства и подсећа да је руска страна више пута скретала пажњу на скандалозан ток процеса Харадинају. „Дошло је до невероватног притиска на сведоке, забележени су случајеви њихове физичке ликвидације. Штавише, Трибунал је не једном пуштао оптуженог да одлази на Косово ’из личних разлога’. Донета одлука поново ставља под сумњу декларисану непристрасност и објективност Трибунала. Све су очигледнији двоструки стандарди у његовом односу према странама у конфликту на територији бивше Југославије, посебно кад се имају у виду шокантни делови из мемоара бившег тужиоца Карле дел Понте, који су доспели у медије“, закључује се у саопштењу.