С обзиром да је једна колегица из Србије после конференције интервјуирала Кустурицу, молио сам је да га пита на кога је мислио. Управо сам добио ту информацију, не ради се о једној већ о три особе, а то су редатељ Крсто Папић, бивша филмска критичарка Бранка Шомен и њезин супруг Бранко Шомен. Ипак, према неким информацијама филм „Maradona by Kusturica“ ће бити приказан у Хрватској.
Тада ће се видети колики је его Емира Кустурице који је овај документарац искористио за промоцију себе и Марадоне подједнако. Филм не почиње са Марадомом, већ са Кустурицом, он свира гитару са групом No Smoking Orchestra на концерту у Буенос Аиресу, а певач Неле Карајлић га најављује речима: «Ако је Марадона фудбалски Бог онда је Кустурица Бог филмског света».
Кустурица заправо користи Марадону да би преко филма промовирао свој анти-глобалистички став, а када му је то на конференцији за новинаре споменула једна српска новинарка, он је прво подсетио да је његову земљу бомбардирао НАТО па је признао да је данас филм готово једини начин да се изрази своје мишљење. Себе и Марадону описао је као две ирационалне особе, али их та ирационалност држи на животу у данашњем корпоративном свету. Прецизније, рекао је: «Нас двојица нисмо за данашњи свет, већ за античка времена када је хаос одржавао психолошку стабилност».
Успут је додао да земље Балкана и Латинске Америке повезује дуг према Међународном монетарном фонду и уживање у животу. Углавном, филм би био далеко бољи да је Кустурица смањио своју самопромоцију и да је више времена Марадона посветио својој каријери а мање општепознатим политичким ставовима у којима вређа и напада Буша а хвали Чавеза. Најбољи делови филма су они где се не појављују ни један ни други, као сто је опис „Цркве Марадона“ која у Буенос Аиресу има велик број религиозних следбеника који у Марадони виде Бога а Кустурица је на конференцији такође рекао да Марадону сматра Богом..
Национал-Загреб