Прилози

Драган Давид Дабић, односно Радован Караџић према тврдњама власти у Београду, писао је за београдски магазин "Здрав живот", а истовремено, држао је и предавања везана за духовни живот, потврдио је за РТС Онлајн главни уредник тог листа Горан Којић.
Драган Давид Дабић је писао за београдски магазин "Здрав живот", а истовремено, држао је и предавања везана за духовни живот, али Којић ни остали запослени у тој редакцији ни једног тренутка нису посумњали да се ради о једном од најтраженијих хашких бегунаца.
"Упознао сам га у септембру на предавању о духовности. Са њим ме упознао један пријатељ и одавао је утисак јако финог и човека упућеног у духовност. Са дугом брадом и косом не личи на Караџића. Никада не бих посумњао," рекао је Којић.

У кишној паљанској ноћи и јутру шок, ћутање и неверица три су речи које најбоље описују стање у некадашњој ратној престоници РС након вести да је ухапшен Радован Караџић.

Чланови Караџићеве породице, ни јутрос, а ни синоћ нису били расположени за причу с новинарима. За вест о хапшењу Радована чули су из медија. „Сад бар знамо да је жив", рекла је Љиљана Зелен Караџић, супруга до јуче најтраженијег хашког оптуженика, новинарима који су се синоћ окупили пред кућом у којој живи. Ни она, као ни кћерка Соња Караџић - Јовичевић нису хтеле да се појаве пред камерама бројних домаћих и светских медија.
Ретки пролазници на улицама Пала такође су одбијали да дају било какав коментар. Иза поноћи била је отворена само једна кафана у центру општине, у којој се ћутке гледао програм РТС-а.
Мишљења оних који су се јутрос одважили да причају с новинарима су подељена. Једни су склони да поверују да ће Караџићево хапшење допринети да престане стални политички притисак на РС, а други, пак, не мисле тако и хапшење бившег председника РС виде као још једну неправду према Србима док се у Хагу ослобађају оптужени Бошњаци, Албанци и Хрвати.

Амерички председник Џорџ Буш обећао је лидерима косовских Албанаца наставак помоћи САД у придобијању даље међународне подршке независности, коју је Косово једнострано прогласило средином фебруара, оштро се противећи било каквој подели територије између Срба и Албанаца.
„Одлучан сам присталица независности Косова и против сам било какве поделе...Обећао сам да ће САД наставити да раде са државама које још нису признале независно Косово како би то што је пре могуће и учиниле," рекао је Буш после сусрета са председником и премијером Косова Фатмиром Сејдиуом и Хашимом Тачијем.
Посета косовских лидера Вашингтону сматра се за „окудач" нове дипломатске офанзиве усмерене новом таласу признања независности, обзиром са Приштина, али и САД очекују да ће до септембарског заседања Генералне скупштине Уједињених нација сакупити подршку довољну да Косово истакне снажну кандидатуру за чланство у светској организацији.
Косово су, за нешто више од 150 дана, колико је прошло од проглашења независности, признале  43 државе, односно ни половина броја потребног за чланство у светској организацији.

Најновије истраживање међу имигрантима који живе у три највећа канадска града показало је да код њих постоји изразито јак осећај припадности држави у коју су се доселили.
Интересантно је да се та веза показала се јачом од осталих, јер је скоро девет од десет испитаника одговорило да су веома или прилично јако везани за Канаду.
На другом месту је осећај припадности граду у којем живе, подједнако као и језику којим говоре.
По речима Џека Џедвеба, директора Асоцијације за канадске студије која је радила ово истраживање, језик је веома важан, као средство комуникације, али и као ознака идентитета за многе имигранте.
Иза ових најважнијих одредница следе провинција, па земља порекла, која је готово изједначена са етничком или културном групом којој припадају.

Полемике хрватске јавности о све чешћем истицању фашистичких симбола, додатно су оснажена после недавне пресуде суда за људска права у Стразбуру, који је одлучио да је ношење црвене звезде петокраке основно људско право.
Наиме, део јавности у Хрватској пресуду Суда у Стразбуру оцењује као лошу вест за велики део хрватског народа, који је трпео злочине под комунизмом.
Став неких интелектуалаца и политичких странака је, наиме, да је неопходно у свему изједначити комунизам и фашизам.
Историчари, међутим, оцењују да је таква идеја неутемељена.
Условна казна затвора младићу који је носио усташку капу на Томпсоновом концерту у Загребу, у Хрватској би се, судећи по медијским написима, лакше поднела када би се једнако кажњавали и они који у јавности, рецимо, промовишу социјализам или носе нека комунистичка обележја.
Истицање фашистичких симбола у Хрватској је већ забрањено, али има и оних, који се кao саборски заступници и лидери десничарске Хрватске странке права, залажу за потпуно изједначавање комунизма и фашизма.

Промоцијом књиге Душана Ковачевића "20 српских подела (Срба на Србе)", у Звездара театру обележено је 40 година рада познатог драмског писца, сценаристе и редитеља.
Књигу су објавиле "Вечерње новости", а њен садржај чини серија текстова који су излазили у НИН-у с поднасловом "Зашто је тешко, скоро немогуће, остварити минимум националног интереса кад је реч о судбини народа и државе". Промоција је заправо била илустрована ретроспектива Ковачевићевог стваралаштва, који је на почетку изјавио да је је ова "књига прича писана 60 година".
"Писана је сећањима, успоменама, незаборавом на драге људе са којима се више не могу здравити. Моји пријатељи се помињу у књизи која је заправо наша вечита упитаност да ли је могуће, да ли је људски разумљиво да смо као народ подељени по толико основа", рекао је Ковачевић.
Ковачевић је рекао да је наслов могао да буде "сто подела", само да је имао више времена и папира, и изразио наду да ће књига бити "повод за озбиљније размишљање шта ће бити с нама ако наставимо да идемо двосмерним путем, свађајући се и делећи по свим основама".

Може ли Сребреница, у којој су према пресуди Међународног суда правде војска и полиција Републике Српске починиле геноцид над Бошњацима, постати вишеструки симбол – страдања, правде, помирења, мира и напретка? Жељу да Сребреница постане симбол добра, а не зла, исказао је начелник ове општине Абдурахман Малкић.
Он је, говорећи на данашњем комеморативном скупу у Меморијалном центру „Поточарима” и сахрани 308 страдалих Бошњака, поред осталог, рекао да одговорни за ратни злочин морају бити кажњени, да се истина мора сазнати и тиме „отворити врата за помирење”. Малкић је казао да од Сребренице треба направити „истинску мултиетничку заједницу, која ће, поред симбола патње и страдања бити и симбол мира, напретка, сигурне и лепе будућности”.
Да се, између прошлости и будућности Босне и Херцеговине „налази правда од које се никада неће одустати” нагласио је и високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак. Сличне поруке упутили су и други међународни званичници – амерички амбасадор у Сарајеву Чарлс Иглиш и потпредседница Европског парламента Дијана Валис.

Од 28 јуна 2008 фудбалски терен у парку Буреау у граду Шербруку носи име по једном нашем човеку. Градске власти у Шербруку су прихватиле захтев Удружења Срба да се тај фудбалски терен назове по Велибору Лалићу.
Велибор Лалић је рођен у Задру 1975. године, као и многи наши морао је напустити Хрватску за време рата. Своју срећу је дошао потражити у Канади, тачније у провинцији Квебек 1998.
Велибор Лалић, наш сународник, млада особа, спортиста и волонтер, тек дипломирао на Универзитету Бишопс (Бисхопс) веома укључен у различите културне, спортске и пословне активности, изненадно је преминуо током фудбалског меча одиграног у оквиру Фудбалске сениорске лиге Естрија, тачно прије пет година, 28 јуна 2003 на Видовдан.
Откривању комеморативне плоче у парку Буре у Шербруку присуствовали су званичници града, родбина, пријатељи, отац, мајка и два Велиборова сина.
Старији Алекса стар 7 година и млађи Лука рођен те исте 2003 године, 5 месеци након смрти свога оца. Све присутне поздравили су Лоуида Броцху испред града, Бранка Гргуревић испред Удружења Срба "Вук Караџић" и пријатељ Велиборов, Неђо Куљић који је овом приликом рекао:

Недавна медијска натезања око Томпсоновог концерта на загребачком главном тргу и усташке симболе која се и овај пут несметано показивала, што је завршило суспензијом полицијског инспектора који је због тога поднео кривичну пријаву против Марка Перковића и прекршајног кажњавања једног младића због усташке капе на глави, подстакла је сплитску „Слободну Далмацију” на краће истраживање о својеврсној „ренесанси” истицања симбола из времена усташке НДХ видљиве широм Хрватске.
Резултати су били поражавајући, а лист у тексту под насловом „’У’ и Павелићеве слике преплавиле целу Хрватску” напомиње:
„Иако влада РХ и МУП сматрају да су усташки инциденти и истицања обележја из времена НДХ дело неколико појединаца, на жалост то није истина. Десетине веб страница, златаре и продавнице поклона, препуни су усташких симбола, а однедавно и разни мајстори за тетовирање у својој понуди имају тетоваже с ликом Анте Павелића, а стилизовано У се појављује у десетак облика.“

Председник Демократске заједнице војвођанских Мађара (ДЗВМ) Шанор Пал упутио је честитку новоиздраном поглавару Католичке цркве за Банат надбискупу Ласлу Немету и затражио његову помоћ у остаривању концепта мађарске аутономије.
„Честитам Вам на новом звању и желим успешан рад у корист војвођанских, а посебно банатских Мађара, јер нас у наступајућа тешка времена чекају сложени задаци”, навео је Пал у поруци упућеној у седиште надбискупије у Зрењенину.
Лидер ДЗВМ, једне од три чланице Мађарске коалиције, навео је да се управо та странка најдоследније залаже за аутономију војвођанских Мађара на етничкој основи.
„Од тог светог циља не желимо да одступимо ни по коју цену. За нас власт као прихватање одговорности не значи спремност да будемо српске слуге, јер то користи само елити појединих мађарских странака, али не и мађарском народу”, додао је Пал.
Он је рекао да „лажне месије” поново говоре о сарадњи с другим мађарским партијама, али се боре само за личне интересе.
„Надам се да ћу у борби за опстанак о останак на овим просторима, као и за остваривање наших угрожених интереса у Вама имати истинског саборца и партнера”, закључио је Пал.