Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У којем граду се без прекида, од фебруара до данас, одржавају демонстрације против независности Косова? У Београду? Знамо да не. У Москви? Или можда Србима у дијаспори најнасељенијем Чикагу? Не, ни тамо. Противници цепања Србије редовно се, истрајно, једном недељно, окупљају хиљаду километара североисточно од наше престонице, испод споменика светом Вацлаву, на централном месту централне улице Прага, на Вацлавским намјестима.
И прошлог петка, тачно у пет по подне, окупило се њих стотињак (Срба, којих у Прагу живи на хиљаде, било је тек за прсте једне руке), са чешким и нашим заставама и огромним транспарентом "Косово је српско". Иако далеко од микрофона, и без транспарената у рукама, два човека су била у центру пажње скупа - Вацлав Дворжак и Алеш Беднарж. Окупљени су им прилазили, "само да стисну руку", честитају, пожеле да истрају...
Дворжак и Беднарж су ових дана, без своје воље, усковитлали медијску буру у Чешкој. Њихов документарни филм "Отето Косово" ("Улоупене Косово"), који Чешка телевизија (јавни сервис) одбија да емитује, нашао се на интернет-серверу YOUTUBE, где је за само неколико дана имао 22.000 посета. У чешкој штампи пише се о "филму у бункеру", што подсећа на времена пре "плишане револуције", она којима је владала комунистичка цензура.

Укратко, "Отето Косово" је аутентично сведочанство о страдању Срба на Косову. Сниман у српским енклавама, и проткан архивским материјалима, у својих 57 минута он показује и генезу отимања Косова од Србије.
- Почели смо да га снимамо одмах после мартовског погрома 2004. Обишли смо скоро све српске средине, разговарали са људима, бележили сведочења о убиствима, силовањима, етничком чишћењу Срба и неалбанаца са Косова... - говори за "Новости" продуцент филма Алеш Беднарж.
После 17. марта доноси одлуку да о свом трошку сними филм заснован на истини, а не пропаганди. Договара са са својим зетом, професионалним документаристом Вацлавом Дворжаком (завршио чувени прашки ФАМУ, филмску академију, у генерацији Емира Кустурице), који преузима на себе посао сценаристе, режисера и камермана. У пролеће 2004. крећу пут Србије.
- Први шок за мене били су избеглички кампови у Београду. Разговор са прогнаницима са Косова био је нешто што никада нећу да заборавим. Одмах сам видео шта ме чека на самом Косову - овако режисер Дворжак сажима свој почетни сусрет "са косовском збиљом". До тада у Србији није био.
Одлазе на Косово и Метохију месец дана по мартовском погрому. На сваком кораку виде се последице. Снимају.
- У Бијелом Пољу карабињери нас притварају, не дају нам да снимимо шта је остало од мултиетничког живота. Два сата смо били затворени. Ослобађају нас тек после интервенције пакистанског полицајца.
Од 2004. сваке годинебораве на КиМ по неколико недеља, бележе сурову свакодневицу, приче о етничком чишћењу, убиствима, паљевинама, силовањима. Ту је и признање једног Албанца који је, по наређењу, силовао 15-годишњу девојчицу, Српкињу, а онда јој одсекао уши, да би је његов командант после тога убио.
Дворжак и Беднарж у филм уграђују и шири историјски контекст, показују како је Косово, силом, албанизовано.
Не коментаришу, приказују чињенице. Разговарају и са Албанцима.
- Они сви причају исто, фразе, очито научене - Срби могу да се врате ако имају чисте руке. Али, нису знали да нам одговоре ко то процењује, како... Гурали су децу пред нашу камеру, практично их користили као по неком сценарију. Тако сам забележио и за мене један од најпотреснијих, најречитијих кадрова - како група албанске деце из Превалца, под Шар-планином, прети свом вршњаку да ће му пререзати грло јер је католик - сећа се Вацлав Дворжак.
Продуцент Беднарж износи:
- Нисмо хтели да изводимо никакве политичке закључке.
Филм се завршава речима исписаним на екрану: "Отимање Косова и Метохије од Србије су, као прве, уз САД, потписале Немачка, Италија, Француска и Велика Британија, државе које су 1938. потписале и Минхенски споразум". Који је, да подсетимо, отимањем дела чешке територије, био увертира у Други светски рат.
После неколико година снимања Дворжак и Беднарж су забележили много сати потресног материјала. Требало га је монтирати. Нуде га Чешкој телевизији. Потписује се уговор. По договору, филм је требало да се прикаже 17. марта ове године, на годишњицу погрома над Србима. Без објашњења, емитовање се одлаже за 17. април. Није приказан ни тада. Почетком маја неко га ставља на Интернет, где бележи огромну гледаност, постаје прави хит.
Чешка влада 21. маја признаје независност Косова, и поред противљења председника државе и бар две трећине парламента, па цела прича о "Отетом Косову" добија и политички оквир. Медији у Прагу пишу о "заробљеном, неподобном филму", којем је Интернет отворио пут до публике. Портпарол Чешке телевизије Ладислав Штиха мора да објашњава зашто се филм крије од публике:
- Није избалансиран, приказује став само једне стране.
Продуцент Беднарж одговара:
- Објективност и истинитост филма просудиће стручњаци. Ја тврдим да су све информације у њему истините.
Из Чешке телевизије прете да ће тужити ауторе зато што је филм "премијерно приказан" на Интернету, а не у њиховом програму.
Спор траје, јавност је узбуркана... Аутори се надају да цензура неће победити. Продуцент филма Беднарж, међутим, жели да поручи преко "Новости":
- Срби на Косову и Метохији примали су нас као најдраже госте. Али, и одмах питали: шта радите? Снимамо филм, одговарали смо. Хоћете ли рећи истину, питали су. Наравно. Онда вам то неће емитовати, кратко су пренели своје искуство. Ја им нисам веровао. Зато сада желим преко "Новости" да им поручим: извините, изгледа да сте били у праву. И хвала вам што сте нам помогли да направимо овај филм. А ми не одустајемо. Чешка јавност је иза нас. Истина о отетом Косову не може остати скривена.
ПЕТИЦИЈА
НА протестном скупу прошлог петка у центру Прага прочитана је, а потом потписивана петиција, у којој се тражи од чешког парламента да од владе захтева да се придржава норми међународног права и да промени одлуку о признавању независности Косова. Ако то не учини, предложиће се изгласавање неповерења влади.
У парламенту Чешке Републике, значајна већина посланика је против признавања независности, али одлуку о томе доноси Влада, која је по том питању била такође веома подељена.
Чешка јавност је, показују истраживања, била против признавања независности.
Зоран Миљатовић