Прилози

У којем граду се без прекида, од фебруара до данас, одржавају демонстрације против независности Косова? У Београду? Знамо да не. У Москви? Или можда Србима у дијаспори најнасељенијем Чикагу? Не, ни тамо. Противници цепања Србије редовно се, истрајно, једном недељно, окупљају хиљаду километара североисточно од наше престонице, испод споменика светом Вацлаву, на централном месту централне улице Прага, на Вацлавским намјестима.
И прошлог петка, тачно у пет по подне, окупило се њих стотињак (Срба, којих у Прагу живи на хиљаде, било је тек за прсте једне руке), са чешким и нашим заставама и огромним транспарентом "Косово је српско". Иако далеко од микрофона, и без транспарената у рукама, два човека су била у центру пажње скупа - Вацлав Дворжак и Алеш Беднарж. Окупљени су им прилазили, "само да стисну руку", честитају, пожеле да истрају...
Дворжак и Беднарж су ових дана, без своје воље, усковитлали медијску буру у Чешкој. Њихов документарни филм "Отето Косово" ("Улоупене Косово"), који Чешка телевизија (јавни сервис) одбија да емитује, нашао се на интернет-серверу YOUTUBE, где је за само неколико дана имао 22.000 посета. У чешкој штампи пише се о "филму у бункеру", што подсећа на времена пре "плишане револуције", она којима је владала комунистичка цензура.

Иако историја распада велике Југославије још није написана, очигледно је да у њој нико не жели улогу „лошег момка”
Да ли време лечи све, па и историјске ране без обзира на то је ли реч о историји, или о повести? Могу ли Срби и Хрвати у будућност као добре комшије, или као суседи, ако су виђења свега онога што се у процесу распада СФРЈ догодило тако различита, па чак и супротна? Загребачки сусрет шефова дипломатије Хрватске и Србије и реаговање највиших државних личности Хрватске на иступ шефа дипломатије Србије показују да историја распада велике Југославије још није написана. И да, заправо, нико не жели у тој историји улогу „лошег момка”. И да пребацивање некима у Србији „да су заборавили да су тенкови из Београда, Новог Сада и из Србије долазили разарати не само Вуковар него и друге градове, те да су испраћени често и цвећем”, јесте истовремено и „заборављање” да су само на Вуковар ишли тенкови који су дошли из Србије, све остало су били тенкови ЈНА који су у Хрватској били у својим гарнизонима још од 1945. године. И који су нападнути 1991. године. Али идемо редом.
Мај 1990. први вишестраначки избори у Хрватској на којима побеђује ХДЗ са програмом независне Хрватске. Сценографија и све остало што је ишло уз те изборе, уз долазак из иностранства емиграције из времена Другог светског рата буди колективно сећање Срба у Хрватској на период 1941–1945. Пре неколико година председник Хрватске Стипе Месић изјавио је „да је ХДЗ својом тадашњом политиком антагонизирао Србе у Хрватској против нове хрватске државе”. Срби у Книну у августу 1990. дижу тзв. „балван-побуну” тражећи културну аутономију унутар Хрватске. Хрватска је саобраћајно пресечена на пола, ЈНА нуди Загребу „да војска на миран начин елиминише тај проблем”, Загреб ту опцију одбија. Следи покушај хеликоптерског десанта хрватског МУП-а на Книн, РВ и ПВО Југославије то заустављају. Побуна Срба у Хрватској се шири, Хрвати у местима са већинским српским становништвом милом или силом одлазе. Такође, одлазе и Срби из већих градова у Хрватској.

Удружења Срба из Хрватске, са боравиштем у Србији, изразила су разочарење због пресуде хрватског суда, којом је првооптужени Рахим Адеми ослобођен, а другооптужени Мирко Норац осуђен на седам година затвора за ратне злочине против Срба у Медачком џепу.
Председник Савеза избјегличких удружења Срба из Хрватске у Србији Милојко Будимир рекао је Срни да је ова пресуда блага и да је показала да хрватско правосуђе није спремно да процесуира најтеже случајеве злочина, које је преузело од Хашког трибунала. Будимир је рекао да оптужница против Адемија и Норца не одговара реалности, јер се у њој говори о 23 убијена, док је убијено најмање 80 српских цивила."То је био најмонстурознији и најокрутнији злочин, што потврђује и изјава самих међународних посматрача, међу којима је француски генерал Жан Кот, који је рекао да је то била `спржена земља на којој ништа није остало, чак ни мачка`", додао је Будимир.
Напомињући да је хрватски суд објаснио да Адеми није имао командну одговорност, Будимир је запитао зашто онда суд није утврдио ко је имао, и навео да у пресуди стоји да је ту одговорност имао Давор Домазет Лоша, који није ни оптужен. "Питамо се да ли ће се онда њему судити. У оптужници је криво постављена командна одговорност"; додао је Будимир.

Хрвaтски прeдсeдник Стjeпaн Мeсић и прeмиjeр Ивo Сaнaдeр oдбaцили су изjaву министрa спoљних пoслoвa Србиje Вукa Jeрeмићa o кривици Хрвaтскe зa eтничкo чишћeњe Србa у 'Oлуjи' 1995. гoдинe.
Мeсић смaтрa дa у Србиjи joш увeк имa мнoгo људи кojи сe нe сeћajу штa сe дeсилo, oднoснo дa су тeнкoви из Бeoгрaдa, Нoвoг Сaдa и Србиje дoлaзили у Хрвaтску дa рaзaрajу, нe сaмo Вукoвaр нeгo и другe грaдoвe, при чeму су чeстo путa испрaћeни с цвeћeм. Билo би дoбрo дa сe тaкви сeтe дa je Хрвaтскa у њихoвим нaпaдимa имaлa жртвe, a дa хрвaтски тeнкoви нису ишли прeмa Нoвoм Сaду ни прeмa Бeoгрaду, дoдao je Мeсић.
Прeмиjeр Сaнaдeр oцeниo je дa je Jeрeмићу рeчeнo штa трeбa дa кaжe и дa тo, кaд сe психoлoшки рaзмaтрa, спaдa у oбрaмбeни стaв.
'Хрвaтскa je билa нaпaднутa, a Милoшeвићeвa пoлитикa спрoвoдилa je вeликoсрпску aгрeсиjу прoтив сусeдних држaвa, пa и прoтив Хрвaтскe, a у тoм рaту je изгубилa', рeкao je Сaнaдeр.
Хрвaтски прeмиjeр пoручиo je дa би Србиjи, укључуjући и њeнe прoeврoпскe снaгe, билo бoљe дa сe суoчe са тoм прoшлoшћу, a нe дa гoвoрe кaкo je Хрвaтскa спрoвeлa eтничкo чишћeњe.

Уторак је био дан када се прочуло за Хрватску у Cannesu. Не, није због филма, већ зато што је Емир Кустурица споменуо Хрватску на конференцији за новинаре у поводу његовог документарног филма „Maradona by Kusturica“.
На конференцији су се појавили Кустурица и Диего Армандо Марадона и негде при крају Ивана Нанут са Нове ТВ, питала је Кустурицу хоће ли коначно допустити да се његови филмови приказују у Хрватској с обзиром да је до сада Кустурица лично забрањивао приказивање његових филмова у Хрватској.
Одговор је био следећи: «Пре 15 година у Хрватској је било расправе треба ли приказивати моје филмове или не. Једна особа блиска десној политичкој опцији тада ме је упоредила са Хитлером али је заборавила да је управо Хитлер био својевремено добродошао у Хрватској. Стога нисам желео да узнемиравам Хрвате својим филмовима. Али, да вас утешим, мој последњи филм није приказан ни у Србији».

Људи су као вино, неки се намах претворе у сирће, а они племенити што су старији то су бољи. Већина људи прижељкује славу, а не живот пун врлина, заборављајући да у вечитој борби потока и стена увек потоци побеђују, не због велике снаге воденог струјања већ због упорности. Кинеска пословица каже да бунар треба копати много пре него што ожеднимо. Али ко је мудар? Тај који уме из сваког догађаја да извуче поуку која ће му користити. Ко је снажан? Онај ко је кадар самог себе да обузда, а ко се може сматрати богатим, само онај који је задовољан собом.
На хитрим ногама време промиче! Док земљом влада Техничка Влада, у цркви Технички Синод, грађани ишчекују час националног помирења, ја замишљам да ће се догодити чудо и да ће упркос свему владајућу коалицију створити две партије које су добиле највише наших гласова на минулим изборима. То би било национално помирење!
Кад би због националног интереса две највеће странке, дијаметрално различитих схватања, нашле начин да се уједине и да искључе мање партије као битне за судбину земље. Нећу да учествујем у склапању политичке математике. Нећу да сабирам ко с ким и како, кад је још пре наше ере Ксенофонт у Хелади писао да се од ни од чега не прави нешто, а српска пословица је то поједноставила рекавши од чега се не прави пита!

Делегација Светог архијерејског сабора коју је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије посетила је јуче на ВМА патријарха српског Павла и упознала Његову светост са одлукама које донело највише црквено законодавно тело, јавља информативна служба СПЦ.
Пошто је саслушао извештај митрополита Амфилохија, патријарх Павле је рекао: „Хвала Богу великоме за мир и јединство наше свете цркве”.
Митрополит је патријарху предао и први примерак управо објављене монографије о свештеноисповеднику Доситеју загребачком и ваведењском коју су објавиле Архиепископија београдско-карловачка и Митрополија црногорско-приморска.

Поглавар СПЦ је исказао задовољство објављеном књигом и присетио се својих успомена на митрополита Доситеја, кога је лично познавао. У делегацији су били и епископи аустралијско-новозеландски Иринеј и диоклијски Јован.
М. С. П.

После драстичног повећања броја изгубљених и украдених пасоша у последње две године, 37.650 у 2007. години у поређењу са 24.792 у 2005. години, надлежна Пасошка служба увела је додатну проверу пријава за добијање пасоша у читавој земљи.
Ова мера је уведена зато што пасоши спадају у документа која могу бити изузетно интересантна припадницима криминалних организација, за најразличитије криминалне активности. Ипак, како се потенцира, најчешће до злоупотреба долази за трговину људима, кријумчарење, прање новца и тероризам.
Примећено је да се поклопило повећање броја несталих и украдених пасоша са повећање броја издатих пасоша. у последњих пет година, готово да је удвостручен број пасоша издатих канадским држављанима.
Експерти за безбедност упозоравају да за спречавање злоупотреба путних исправа није довољно само повећавање безбедности самих докумената, нити боља комуникација између различитих ресорних министарстава. Управо због тога, свим путницима упућена је препорука и упозорење да поведу више рачуна о путним исправама. Како се напомиње, у појединим земљама то је посебно важно, као на пример у Шпанији, где је прошле године украдено скоро 500 канадских пасоша.
Новине

Музеји у суботу увече, 17. маја, нису освојили само Београд, већ и целу Србију. Од града до града, слике су биле исте и несвакидашње - људи у неколико колона  стрпљиво чекају да уђу и погледају занимљиве изложбе и експонате, од којих су неки били изложени први пут. Тргови и улице у 23 града Србије били су препуни људи са малим, плавим књижицама са музејским "понудама" за ноћ која ће се дуго памтити. Ноћ у којој је "освојено" 150 музејских и галеријских локација широм Србије. Пету, већ традиционална "Ноћ музеја", посетило је само у Београду више од 300 хиљада љубитеља уметности и културе али и велики број знатижељника. Они су током осам сати трајања манифестације, обишли 63 изложбена простора у главном граду.
Најпосећенија је била изложба „Убиство владара“, у Историјском музеју Србије где су приказана убиства три српска и једног југословенског владара, која су се одиграла током 19. и почетком 20. века. Представљени су аутентични предмети, филмови и пратећи материјал који је везан за смрт вожда Карађорђа, кнеза Михаила Обреновића, краља Александра, као и краљице Драге Обреновић и краља Александра Карађорђевића. На другом месту по посети био је Етнографски музеј, са изложбом старих инструмената коју је, према прелиминарним подацима, обишло 25.000 гостију.

Статистичари наглашавају да се прави све већа разлика између богатих и сиромашних. Богатство првих се увећава, исто као и сиромаштво оних који немају, а средња класа стагнира. Радници данас, у просеку, зарађују свега 53 долара више него 1980. године, наравно уз прерачунату инфлацију, али зато су највише зараде порасле за 16,4 одсто, а најмање се смањиле за петину.
Подаци са последњег пописа говоре да скоро 900 хиљада деце живи у сиромаштву, од чега око једне трећине живи само са мајком. Стручњаци наглашавају да се, нажалост, ова слика готово није променила у последњих четврт века.
Број старијих особа које живе у сиромаштву, пак, драстично је опао у последњих 25 година, пошто су се примања особа преко 65 година старости више него удвостручила.
Млади који тек почињу да раде образованији су од својих родитеља, али зарађују мање него они на свом почетку, показују најновији анализирани подаци са прошлогодишњег пописа.
Делимично се ово може објаснити дужим образовањем, односно каснијим запошљавањем. Испоставља се да се образовање исплати тек на дуже стазе. Изузетак су новодошли имигранти, чија примања и даље заостају за онима која имају Канађани са истим образовним профилом, пошто они веома тешко добијају посао у складу са својим квалификацијама.