Прилози

Колико Дејан Бодирога значи Херцеговини видело се и на отварању треће сезоне кошаркашког кампа у Требињу који носи његово име. Док је дванаестогодишња Милица Радић, мала певачка звезда у овом месту, певала „Боже правде”, над пуним трибинама Спортског центра вијориле су се 22 заставе, а симпатични тамнопути Енглези су стајали мирно с три прста положена преко својих срца. За кратко време овде су многи прихватили српске обичаје, а један од енглеских дечака Денг Џолс (15) каже да је поред традиционалног српског поздрава научио и неке речи. Омиљена му је „ајде”! Кад смо га питали шта то значи, рекао је: „Камон”!
Џолс је дошао у Требиње, као и већина деце, с намером да напредује у кошарци и да стекне нове пријатеље. Каже да му и једно и друго за сада иду врло добро. А његово виђење овог кампа уклапа се у крилатицу Дејана Бодироге – Кошарка и пријатељство – под којом се развија ова мала „фабрика доброг расположења”.

Хашки трибунал данас је правоснажно ослободио ратног заповедника муслиманских снага у Сребреници Насера Орића кривице за злочине над Србима у том граду 1992-93.
Апелационо веће Трибунала тиме је преиначило првостепену пресуду, изречену у лето 2006, којом је Орић био проглашен кривим што није спречио злочине над Србима и осуђен на две године затвора.
Усвојивши делимично Орићеву жалбу и одбацивши жалбу Тужилаштва, апелационо веће је закључило да су првостепене судије погрешиле када су Орића прогласили кривим, а претходно нису утврдили ко је тачно починио злочине, да ли су починиоци били потчињени Орићу и да ли је он знао за злочине.
Саопштавајући пресуду, председавајући судија Волфганг Шомбург рекао је да је утврђено да су тешки злочини над Србима у Сребреници несумњиво почињени, али да није било доказа на основу којих би Орић могао да се осудити. Адвокат из Бањалуке Мирослав Микеш сматра да је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, која је данас изречена у Хагу, "крах смисла Хашког трибунала онако како су предвиђеле УН када су га основале".

Филм "Отето Косово" крајем јула коначно ће видети и чешка публика. Чешка телевизија је месецима оклевала да га емитује јер је оценила да је сувише пристрасан и то у корист Срба.
Емитовање овог документарца Вацлава Дворжака, који је чешка телевизија суфинансирала, одлагало се месецима јер, како је објашњено, филм изазива негативне емоције према косовским Албанцима.
Чешка телевизија је до сада емитовала документарац - "Косово - црна рупа Европе", а после тога на програму је била и дискусија стручњака на тему Косова.
"Отето Косово" је, са жељом да се чује и српска страна косовске приче, овој телевизији понудила независна група аутора на челу са режисером Вацлавом Дворжаком.
Филм користи и архивске материјале РТС-а, која је заузврат добила права да га уврсти у свој програм.
У "Отетом Косову" Дворжак је снимио испосвести косовских Срба који су били жртве насиља,   о етничким чишћењима и сведочења о томе како ни Кфор за њих није гаранција безбедности.

Иницијатива троје конгресмена из Њујорка да се од Србије затражи изручење Миладина Ковачевића, оптуженог за наношење тешких повреда овдашњем студенту Брајану Стајнхауеру, и да се испита одговорност запослених њеног конзулата у том граду – добила је, очигледно, убрзање у Стејт департменту. Београду је хитро прослеђен захтев исте садржине и сада се овде показује нестрпљење да се „цела ствар доведе до краја”.
Нема, међутим, засад потврда да би могла да буде усвојена препорука, од пре неки дан, новинара њујоршког „Њуз деја” да се Србији, ако не изручи Ковачевића, ускрати предвиђена помоћ у износу од 53 милиона долара. Како сазнајемо из обавештених извора, нема засад назнака да би се Конгрес, или неки његов комитет, определио за изгласавање резолуције којом би инсистирао да се „случај Ковачевић” убаци у позната условљавања помоћи, каква важе за изручивање оптуженика Хашком трибуналу.
Али, могу да се очекују даља заоштравања по овом питању. Подносиоци захтева Кондолизи Рајс да се „притисне” Београд су сенатори из Њујорка (где се догодио тежак инцидент) Хилари Клинтон и Чарлс Шумер. Њих двоје важе за врло утицајне политичаре, што је потврдила и брза реакција америчке дипломатије на њихов захтев... Прочитајте цео текст, ДАЉЕ

Када су чули да је стотинак Срба најавило свој долазак на збор за Духове код манастира Комоговина, петрињски пчелари су, уз манастирску цркву Светог Преображења Господњег, довезли пет камиона натоварених кошницама. Иако су локални Хрвати тврдили да су пчеле довезли на испашу, њихово допремање код православног храма, ипак је требало да спречи одржавање збора код манастира старог више од три века.
– Са дедовине су нас прво отерали „Олујом”. После рата су измишљали ратне злочине и доносили неке неразумљиве административне мере само да се не би могли враћати, а данас, ево, на нас пуштају и пчеле не дајући нам да се вратимо. Зар је то демокрација којом „лијепа њихова” жели пут Европе, пита се Драгослав Петрић који је, давно пре рата, напустио родни крај.
И свештеник Славко Шарац, јереј петрињски, разочаран је овим, али и другим стварима чији је циљ „не дозволити Србима да буду ништа више од најбројније националне мањине”.

У Загребу је представљена књига „Magnissimus crimen – пола века ревизионизма у Хрвата“ јавности непознатог аутора Соломона Јазбеца. На 800 страница, на примеру Јасеновца аутор тврди да у Хрватској влада историјски ревизионизам, односно негирање чињеница из Другог светског рата.
Прве реакције из Јасеновачког спомен-подручја кажу да су његови ставови нетачни и да нису добронамерни.
Јасеновцем се нико у Хрватској не бави на примерен начин, па сам као унук жртве јасеновачког логора смрти морао сам да напишем ову књигу, каже Соломон Јазбец, чија је књига „Magnissimus crimen“ представљена у Загребу.
„Та је књига у првом реду елаборирана студија о новом поставу Меморијалног музеја Јавне установе 'Спомен-подручје Јасеновац'. Ја дајем једну свеобухватну критику тог – хајдемо рећи – свеобухватно ревизионистичког  постава, који кроз један постмодернистички приступ искривљава, умањује, па чак у неким сегментима и негира холокауст  и геноцид над Србима на месту највећег страдања  српског, јеврејског и ромског народа у историји ових простора.  И затим кроз ту критику се види да је Јасеновац постао данас једна прононсирано политичка тема којом се сви заправо неадекватно баве.“...
ДАЉЕ - ЦЕО ТЕКСТ, КОМЕНТАРИ

Неопходно саставити нови Правопис и друго издање Једнотомног речника српског језика, закључено је на седници Одбора за стандардизацију српског језика. Министарство недовољно помаже рад овог одбора.
Иван Клајн, председник Одбора за стандардизацију српског језика, је на седници овог тела, упозорио да је нопходно што пре објавити ново, допуњено издање Правописа српског језика , а посао стоји јер се комисија за праћење и истраживање правописа није састала годину дана.
На седници је критикован рад Министарства просвете и указано је да не подржавају довољно рад овог тела.
Клајн је истакао и  да је ново издање правописа требало да буде завршено до Београдског сајма књига.
Чланови одбора су закључили да је потребно припремити друго, допуњено издање Једнотомног речника српског језика Матице српске, јер су изнели бројне примедбе на прво издање које је објављено прошлог децембра.

Председник Хрватске Стјепан Месић, у интервјуу бечком дневнику „Пресе”, оценио је да су Срби који су протерани током операције „Олуја” 1995. године жртве политике Слободана Милошевића, а не Хрватске. „Често се тврди да након рата историју пишу победници. Слободан Милошевић је све преварио. На једној страни свет тиме што је тврдио да се бори за Југославију. Потом је преварио српско становништво тиме што им је подстакао наду да ће једног дана живети у заједничкој држави. Он је отворено позивао на борбу за велику Србију”, објаснио је он. „Срби, који су после рата у нашој земљи, односно након операције за ослобађање земље „Олуја” побегли у Србију, у ствари су жртве политике Милошевића, а не жртве хрватске политике”, подвукао је Месић у поводом критика које је премијер РС Милорад Додик у вези „Олује” изнео на рачун Хрватске. „Не желим да полемишем са Додиком, али поруке које он упућује су неприхватљиве. Једна од његових порука Србима у Хрватској гласи да ако су незадовољни треба да дођу у РС. То је наставак политике Милошевића. Од озбиљних политичара у Босни би се очекивала порука Хрватима и Бошњацима да се врате у своје градове и села. Зна се да су у једном великом делу РС некада живели претежно Хрвати и Бошњаци”, истакао је председник Хрватске.
Према његовим речима Додик није проблем Хрватске, већ међународни проблем.

Oнeмoгућaвaњe пoврaткa српскoг стaнoвништвa кoje je 1995. избeглo у 'Oлуjи' билa je хрвaтскa држaвнa пoлитикa, изjaвиo je бивши aмeрички aмбaсaдoр у Хрвaтскoj Питeр Гaлбрajт нa суђeњу прeд Хaшким судoм трojици хрвaтских гeнeрaлa Aнти Гoтoвини, Ивaну Чeрмaку и Млaдeну Мaркaчу кoje сe тeрeти зa рaтнe злoчинe зa врeмe и нaкoн хрвaтскe aкциje 'Oлуje'.
Рaдилo сe o зaкoнимa и прoписимa кojи су oтeжaвaли дoбивaњe хрвaтскoг држaвљaнствa и пoврaтaк имoвинe и нaрeђивaњeм или дoзвoлoм мaсoвнe пљaчкe и пaљeњa српскe имoвинe нa прoстoримa Крajинe нaкoн 'Oлуje', рeкao je Гaлaбрajт.
Aмeрицки диплoмaтa je пoсвeдoчиo дa je систeмaтскo рaзaрaњe Крajинe билo нeштo штo je плaнирaнo или дoзвoљeнo и штo су тaдaшњи хрвaтски прeдсeдник Фрaњo Тудjмaн и други хтeли дa сe дeси, oцeнивши мaсoвнe злoчинe питaњeм хрвaтскe држaвнe пoлитикe.
Рeкaвши дa je Хрвaтскa билa урeђeнa држaвa, a Хрвaтскa вojскa дисциплинoвaнa, Гaлбрajт je oцeниo дa je билo нeсхвaтљивo дa су сe пљaчкa и пaљeвинe нaкoн Oлуje 'спoнтaнo' дeсили, дoдaвши дa сe тo дeсилo сaмo зaтo штo су хрвaтскe држaвнe влaсти, Туђмaн и људи oкo њeгa, хтeли дa сe тo дeси.

Обимна студија Школског савета региона Торонто, највећег у земљи, објављена у Торонто Стару ових дана, даје врло детаљну слику о успеху ученика из појединих предмета у зависности од културе, расе, економског статуса и породице из које потичу. У студији су коришћени подаци о 105 хиљада ученика од седмог до 12. разреда, прикупљени 2006/07 године.
Прва овако обимна анализа доказала је оно што наставници већ годинама знају - у којој мери је успех у учењу условљен породичним окружењем, приходом, местом и вредношћу формалног образовања у том културном окружењу, окружењем из којег је породица дошла и личним проблемима ученика. Како се напомиње, разлике које постоје требало би да представљају изазов за образовне институције које желе сваком ученику да пруже подједнаку шансу.