Данас има око 90.000 преживелих ђака из поменутих школа. Они су са Отавом, у мају 2006, после вишегодишњих судских спорова, постигли договор којим је предвиђено и оснивање Комисије за утврђивање истине и помирење. Комисија је почела рад 1. јуна.
Чланови Комисије ће путовати широм Канаде и држати јавна саслушања о злостављањима. Мандат комисије је пет година.
Нико, међутим, не може да каже да ли ће Канађани уопште обратити довољно пажње на саслушања. Домородачки лидери дуго су се жалили да њихове речи наилазе на игнорисање и индиферентност у Канади.
Лидери староседелаца се надају да ће Комисија, којом председава домородачки судија Хари Ла Форм, помоћи у унапређењу односа у великој мери маргинализоване милионске популације Индијанаца и осталих 32 милиона становника Канаде.
"Не кажем да ће ово бити чаробни штапић и да ће се сви, пошто се заврши, осећати добро. Али знамо да овакви процеси имају и исцељујућу компоненту", рекао је Ла Форм за Ројтерс.
Он је додао да ако све буде ишло по плану "моћи ћемо да кажемо да смо погледали звери у очи, да смо се суочили са страшном прошлошћу и да више нећемо бити њени таоци".
Мада Канада годишње троши око 10 милијарди долара на домородачко становништво, многи озбиљни проблеми су и данас присутни.
Индијански лидери кажу да то деструктивно школско наслеђе помаже да се објасне жалосни услови живота, лоше здравље и висока стопа криминала са којима се многи припадници њихове популације данас суочавају.
"Мислим да ће Канађани боље разумети зашто смо постали тако лењи или губитници или пијанице или штагод. То проистиче из веома деструктивне, тиранске колонизације домородачког становништва", рекао је један од индијанских вођа, Роберт Џозеф.
Критичари, који истичу да Комисија неће имати моћ да изводи на суд, сматрају да њен рад неће много тога променити.
Роланд Крисџон са Универзитета Сент Томас у Њу Брансвику сматра да Отава мора прво да призна да одузимање деце од родитеља и давање другима представља акт геноцида.
"Намера интерната је била да униште наш политички и религијски систем, да разоре нашу заједницу, културу и начин живота... и у томе су у великој мери успели", додао је Крисџон.
Цркве се, пак, кају због свега. Поглавар канадске Англиканске цркве Фред Хилц сматра да су верске власти покушале "да социјализују и покрсте" домородачко становништво. "Изневерили смо њих, саме себе, Бога. Изневерили смо због нашег расизма, из уверења да су белци супериорнији од домородаца", рекао је он.
Извршни директор Удружења преживелих из националних интерната Тед Кјувезанс убеђен је, међутим, да ће рад Комисије допринети смиривању тензија и помирењу.
Он је рекао да је током свог седмогодишњег школовања злостављан физички и сексуално. На питање како се носи са успоменама, он је одговорио: "Просто живите са њима, то је све".
Између скандала са интернатима у Канади и оним што се у исто време догађало у Аустралији, где је из разних разлога најмање 100.000 деце Абориџина одвојено од родитеља, може се повући паралела.
Аустралијски премијер Кевин Рад извинио се у фебруару припадницима такозване "Украдене генерације". Очекује се да се и канадски премијер Стивен Харпер формално извини преживелим школарцима на седници парламента заказаној за 11. јуни.
Новине