Прилози

Хрватска доставила извештаје Хашком трибуналу о томе шта је све до сада урадила да нађе документе о дејству артиљерије и специјалне полиције за време операције "Олуја" у августу 1995.
Хрватско министарство правде саопштило је,  да је извештај  достављен МКСЈ, а копија тужилаштву, али да се садржај неће објављивати док то не одлучи Трибунал.
На суђењу тројици хрватских генерала, Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, који се терете за ратне злочине у "Олуји" и након ње, расправно веће је 16. септембра затражило од Хрватске да до 20. октобра, достави детаљан извештај у коме ће тачно навести што је све урадила да би прибавила тражене документе и коме ће, као додатке, приложити документе којима ће то потврдити.
Хашко тужилаштво, од јуна тражи да  Хрватска  достави документе везане за дејства артиљерије, уз тврдњу да су хрватске власти ометале тужилаштво. Као пример, тужилаштво наводи недостављање докумената као што су дневници гађања. Дневници су потребни тужилаштву, како би доказали тезу о прекомерној и неселективној артиљеријској паљби по Книну, за време Олује.

Недавно смо обележили 126 година од успостављања дипломатских односа између Сједињених Америчких Држава и Србије. Тим поводом - као особа српског порекла - желим да нагласим да сам поносан на опредељеност Србије за демократију и слободно тржиште, на владавину закона и заштиту људских и мањинских права - истиче у разговору за „Новости“ Џорџ Воинович, сенатор из америчке државе Охајо.
Почео је (1979-89) као градоначелник свог Кливленда, наставио као гувернер државе Охајо (1989-1998), да би, од 1998. године, увелико зашао у други мандат као један од двојице представника своје државе у Сенату на Капитол хилу. И са више него добрим изгледима - а ово је већ прича и из извора српске дијаспоре - да продужи свој сенатски мандат, 2010. године, на још шест година, уколико његови републиканци не схвате колику су грешку направили у овом циклусу председничких избора са времешним, ултра-конзервативним, Мекејном и не почну озбиљније да разматрају варијанту са следећим кандидатом - сенатором из Охаја.
То, међутим, спада у „далеку будућност“ и сенатор Воинович био је једино спреман да каже нешто о времену садашњем, односима САД и Србије и перспективама њиховог унапређења у светлу текућих (турбулентних) кретања на билатералном нивоу.

Црногорски премијер Мило Ђукановић изјавио је синоћ да је његова Влада морала да призна независност Косова, упркос противљењу Србије, како би поспешила свој приступ Европској унији и НАТО.
Црногорски премијер рекао је за агенцију Асошијетед прес (АП) да није било притисака, већ очекивања од САД и неких земаља Европске уније да Црна Гора призна независност Косова.
"Добили смо неколико порука из Вашингтона, Лондона или Париза" да се призна Косово, рекао је Ђукановић и додао је та одлука о признавању била "врло осетљива", јер се Црна Гора одвојила од Србије пре две године.
Према његовим речима, да Црна Гора није признала Косова, то би успорило њен пут ка Европској унији и НАТО-у.
Ђукановић је рекао да је признавање "дошло сада када Црна Гора мора да предузме неке веома важне међународне иницијативе, као што је подношење захтева за чланство у ЕУ и НАТО".
Према његовим речима, Црна Гора ће званично поднети захтев за чланство у ЕУ до краја ове године, очекујући приступ до 2012. године.
Ђукановић је рекао да није изненађен реакцијама из Србије после признавања Косова.

Хрватска има велики проблем, али они које би то требало највише да брине као да не знају о чему је реч. Док хрватска спортска јавност у страху очекује коначну одлуку о казни због расистичких испада хрватских навијача на утакмици у Загребу против енглеске репрезентације и њеног црнопутог играча Хескија (чак се страховало да би Хрватска могла бити дисквалификована из даљих квалификација због понављања таквих дивљања), на најновијој утакмици против Андоре у Загребу поновила се та неугодна прича. Овај пут, већ по устаљеној навици којој нико није покушао озбиљније да стане на пут, стадион се опет орио од повика „За дом спремни” и „Убиј, убиј Србина”, са чиме андорски полуаматери заиста немају никакве везе.
Да ствар буде гора, и овај пут почасна ложа на максимирском стадиону била је пуна политичара, којима током ових проусташких испада није пало на памет да реагују – на пример да напусте утакмицу када је већ судија, који не разуме о чему је реч, није прекинуо – већ су тек после утакмице, на притисак појединих новинара и медија, критички проговорили и згражали се над таквим „некултурним понашањем”.
Председник Хрватског олимпијског комитета и председник владе у време Туђманове власти Златко Матеша у данашњем „Јутарњем листу” чуди се питању „Зашто нисте отишли” (како гласи наслов преко целе стране), па каже: „На утакмици сам био због хрватске репрезентације, а не навијача. Моја је обавеза хрватска репрезентација, а не навијачи.”

Страховања од рецесије вратила су се јуче на главну сцену пошто су хиљаде милијарди долара обећаних за спасавање банка помогле да се сузбије страх од неминовног финансијског краха.
Земље југоисточне Азије, подржане Јапаном, Јужном Корејом, Кином и Светском банком - последње које су се укључиле у светски спасилачки напор - слозиле су се да створе милијарде долара вредан фонд за куповину лоших дугова и помоћ банкама.
Инцијатива, коју је данас објавила председница Филипина Глорија Макапалаг Аројо, уследила је дан након што је Вашингтон изложио свој план спасавања банака.
Такође, азијска иницијатива долази после изјава водећих званичника америчких Федералних Резерви и гувернера Јапанске банке да су светска тржишта и даље под изузетним притиском.
Адиминстрација председника Џорџа Буша гурнула је у страну своју одбојност према уплитању у приватну сектор и објавила план трошења до 250 милијарди долара на куповину имовине у посрнулим америчким банкама.
Потез Вашингтона, који са своје стране следи велики план спасавања банка објављен у Лондону, Паризу, Берлину и другим престоницама и који би могао да подведе банке под државну контролу, помогао је да се одржи дводневни скок цена акција после најгоре берзанске седмице у историји.

- Желим да помогнем. Не интересују ме новац и политика – изјавио је кошаркашки ас Владе Дивац који следеће недеље ступа на дужност саветника Ивице Дачића у његовом потпредседничком кабинету коме је у надлежности и спољна политика.
- Потпредседник владе ме позвао и у разговору пре месец дана изложио идеју да будем саветник задужен за дијаспору, спорт и хуманитарни рад. То је оно што мене интересује. Ако желе да направе нешто позитивно, могу да их посаветујем – каже Владе Дивац.
Новинаре је интересовало много тога па тако и да ли ће Дивац имати канцеларију и примати плату. Он није знао одговор, али је рекао да га новац не интересује. У изјави за „Блиц“ Ивица Дачић каже да ће Дивац имати канцеларију у згради Владе и да је прихватио нову дужност, а да о плати нису ни разговарали. Дивац је у изјави за „Блиц“ раније рекао да ће о акцијама тек разговарати са Дачићем. Додао је да жели да помогне народу и унапреди хуманитарну активност у Србији.
Ж. Ј.

Ватерполисти Александар Шапић и Александар Ћирић саопштили су данас да се повлаче из репрезентације, а у емотивном обраћању јавности као разлоге су навели лош рад Савеза, првенствено Ненада Манојловића.
Истакнути репрезентативци навели су да су од 2000. године освојили много медаља, а да је ситуација у домаћој ватерполо организацији јако лоша и да се нимало не поправља. "Од 2000. године у континуитету освајамо одличја, а нема никакве стратегије за ватерполо. Манојловић је заслужан за медијску промоцију нашег спорта, али је крив што није направио никакву стратегију", рекао је Ћирић на конференцији за новинаре у Београду. Он је навео да је Хрватска после освојеног светског првенства изградила три базена, а Црна Гора после победе на европском почела да гради три базена. "А ми смо за осам година три пута реновирали Бањицу. Имамо два базена, а на Ташу се пре неки дан срушио кров", рекао је Ћирић.
Манојловић је јануара 2000. године постао савезни селектор и на том месту је остао до 2004. после чега је постао директор Савеза. "Киван сам на овог човека... Има у ватерполу уцењивањивања младих играча, а он је нарушио међуљудске односе у репрезентацији. (Селектор Дејан) Удовичић је посебна прича. Он је у ватерполо увео аматеризам какав апсолутно није виђен", рекао је Ћирић.

Владајућа Конзервативна партија и њен лидер Стивен Харпер (48) очекивано су победили на превременим парламентарним изборима у Канади. Конзервативци су остварили циљ да у федералном парламенту у Отави повећају број посланика за 15, али су им за сензационалан исход - освајање апсолутне већине, недостајале победе у 12 изборних јединица.
У новом, 40. сазиву доњег дома парламента конзервативци ће имати 143 посланика, либерали 78, Квебечки блок 48 и Нова демократска партија 37. У парламенту ће бити и два независна посланика. Катастрофалан резултат забележили су либерали који су доскора 13 година били на власти (1993-2006), изгубивши чак 20 посланичких места у односу на изборе пре две и по године. Пошто ниједна странка није освојила више од 154 посланичких места, Канадом ће трећи пут узастопно управљати мањинска влада, али састављена од политичара ојачане победничке, Конзервативне партије која се 2006. године вратила на историјску сцену са које је "нестала" падом владе Брајана Малрунија који је Канадом владао непуну деценију (1984-1993).
По непропорционалном изборном систему више од 38 одсто бирача дало је свој глас конзервативцима, а 26 одсто либералима. За Нову демократску партију гласало је 18, за Квебечки блок 10, а за Зелену странку седа одсто бирача. Од 33 милиона становника Канаде, право гласа имало је 23,5 милиона држављана који су на више од 60.000 изборних места изабрали 308 посланика. Јучерашњи избори ући ће у историју као неславни по одзиву бирача - проценат излазности од 58 одсто најмањи је од оснивања Канаде 1867. године.

Књига аустријског новинара и публицисте Ханеса Хофбауера "Експеримент Косово, повратак неоколонијализму" представљана је на Сајму књига у Франкфурту, баш у време када је Србија добила "зелено светло" да у Међународном суду тражи правду.
За Хофбауера нема дилеме да је оно што се 17. фебруара ове године десило на Косову "веома опасно по будући развој догађаја у Европи".
"Реч је о преседану једностраног померања граница, којим се задаје фаталан ударац послератном поретку у Европи", објаснио је Хофбауер у телефонској изјави Танјугу.
Косово делује већ у самом старту као "пропала држава" и "као таква улази у нову епоху", каже аустријски новинар и публициста, објашњавајући то чињеницом да темељни сектори косовске привреде не функционишу и да се тамо успон у друштву остварује "или успехом на црном тржишту или, пак, у масовној емиграцији".
Оно што Хофбауера посебно забрињава јесте чињеница да је на Косову, како каже, на делу својеврстан неоколонијалан експеримент, нешто што може да представља опасан преседан по будуће прилике у Европи.

Срби су одбили да поштено размотре историју косовског конфликта и због тога треба да сносе последице. Предложено решење за Косово шаље јасну поруку, тврди Марти Ахтисари.
Ахтисари је, у интервјуу немачком листу ''Тагесшпигел'', рекао да је погрешно Слободана Милошевића и Ратка Младића означавати као једине кривце за дешавања на простору бивше Југославије.
"Ако једно друштво поступа као што је српско то учинило, онда оно мора сносити последице. Решење за Косово због тога делује, у најбољем случају, превентивно'', рекао је бивши специјални изасланик УН за решавање косовског проблема.
Предложено решење за Косово, како објашњава, шаље јасну поруку.
''Ако један диктатор у било којој земљи почне да се лоше понаша према својим грађанима, следе консеквенце. Тада међународна заједница има одговорност да интервенише. У овом случају, то значи независност Косова'', рекао је Ахтисари, одговарајући на питање зашто није било могуће компромисно решење, с којим би се могли сложити и Срби.
Наглашавајући да су ''Срби одбили да историју тог конфликта поштено размотре'', Ахтисарији је прецизирао да је то генерални проблем с којим се суочава данашњи свет.