Прилози

Централна комеморативна свечаност поводом Дана примирја, завршетка Првог светског рата, први пут сутра неће бити одржана код Тријумфалне капије у Паризу. Француски председник Никола Саркози и бројне делегације савезничких земаља одаће почаст војницима који су дали живот за слободу на Вердену, где је у незапамћеним борбама током Првог светског рата погинуло више од милион војника.
Како је најављено, свечаности у Дуомону присуствоваће енглески принц Чарлс, велики војвода од Луксембурга Жан, Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, Ханс-Герт Петеринг, председник Европског парламента, и Квентин Брус, генерални гувернер Аустралије. На овом истом месту, где су вођене највеће борбе у Првом светском рату, Франсоа Митеран и Хелмут Кол пружили су 1984. године један другом руку као знак француско-немачког помирења.
Делегацију Србије на прослави 90 година од завршетка Првог светског рата предводи министар одбране Драган Шутановац. Он је вече уочи Дана примирја положио венац на гроб Незнаног јунака испод Тријумфалне капије.

Одлука да Париз први пут од 1919. године за 11. новембар остане без војног дефилеа на Јелисејским пољима није наишла на одобравање свих. Тако данашњи „Фигаро” пише да радна група за обележавање празника, коју предводи историчар Андре Каспи, сматра да је Саркози требало да настави традицију Жака Ширака. Овогодишња комеморативна свечаност поводом 90 година од завршетка Великог рата биће организована на три места – Мосу, Вердену и Дуомону.

Конгресмен из Илиноиса Рам Емануел будући шеф кабинета новог америчког председника Барака Обаме. Члан је Српског кокуса у америчком Конгресу од његовог оснивања.
Непуна 24 сата после победе, у јеку припрема за улазак у Белу кућу 20. јануара, Барак Обама је саопштио имена чланова прелазног тима, а Рам Емануел, члан Српског кокуса у америчком Конгресу прихватио је да буде шеф кабинета у Белој кући.
Конгресмен из Чикага Рам Емануел рангиран је као четврти човек по важности у својој странци и сматра се архитектом успеха демократа у предизборној кампањи за Конгрес.

Емануел стари пријатељ Обаме, некада је био банкар, прорачунати је стратег који има искуство и у законодавној и у извршној власти, преносе медији.
Због упорности, чврстине и оданости партији међу колегама је познат и као "Рамбо" или "страначки питбул".
Од 1993. до 1998. године био је саветник председника САД Била Клинтона. У Конгрес је први пут изабран 2003. године, а од јануара 2007. године је председавајући Демократског кокуса у Конгресу САД.
Ране припреме за избор највиших функционера
Обама има 75 дана да састави тим, изабере министре, саветнике и разне званичнике. Реч је о хиљадама положаја не само у Белој кући, него у свим вашингтонским институцијама.

Одлука Владе Србије да Фонду дијаспоре за матицу, након осам година, врати главницу финансијских средстава, значајан је корак за успостављање поверења између државе Србије и њених грађана који живе у расејању, речено је на седници  Управног и Надзорног одбора Фонда у Министарству за дијаспору у Београду.
Фонд дијаспоре за матицу основан је 1999. године, након НАТО бомбардовања Србије. Тада је, на Првом сабору  матице и расејања, донета одлука да се средства из Фонда, пре свег а, прикупљена од Срба који живе у европским државама, уложе у обнову објеката порушених или оштећених у војној агресији.  За непуних годину дана, како је истакао члан Управе Фонда  Милоје Милићевић  из Берлина, прикупљено је око 7,5 милона евра. Због економске блокаде, новац Фонда је депонован у дипломатским представништвима тадашње СР Југославије, одакле  се дипломатском поштом  слао на рачун Београдске банке у Београду.
Средствима из Фонда обновљен је мост код Варварина, саграђен мост преко Западне Мораве у селу Јасика код Крушевца, а обновљена је и дечија болница Драгиша Мишовић и Ортопедска болница на Бањици у Београду. Новцем из Фонда обновљене су порушене војне  касарне  и школе и асфалтирано  више од сто километара пута у Поморављу у Шумадији. Милићевић је рекао да је, до октобарских промена 2000. године, потрошена готово половина сакупљених средстава хуманитарне помоћи.

Уз полицијску пратњу више стотина Срба обишло је јуче, на Митровданске задушнице, гробља у Приштини и јужном делу Косовске Митровице. Да упокојени у јужној српској покрајини не могу у миру да почивају показује слика коју је затекла робина.
Гробље у Приштини , које је зарасло у коров, а већина споменика је поломљена, обишла је и Добрила Цвејић која је после три године дошла из Крагујевца како би обишла гроб свога сина. „Жалосно је све ово данас, порушено, зарасло… Људи се пробијају кроз шибље, многи ни не могу да нађу гробове својих ближњих. Ја сам најпре морала да посечем све ове гране како бих пришла и запалила свећу свом сину”, испричала је она.
Срби су и овог пута приметили нова скрнављења споменика, због чега се све више породица одлучује да пресели посмртне остатке својих ближњих са Косова и Метохије.
Ружица Марковић, која је дошла из Куршумлије, каже да то није добро али сматра и да би у овом тренутку једино то било решење. „Требало би да се организује сеоба гробаља, јер ако ми нисмо овде, ако немамо могућности да редовно долазимо требало би организовати и то да се и гробови преместе одавде, јер овде ни мртви не могу мирно да почивају”, рекла је она КиМ радију.

Филм Горана Марковића освојио је Гран при Фестивала медитеранског филма у Монпељеу.
На јубиларном, 30. издању фестивала, у званичној селекцији нашло се 11 филмова, укључујући и "Three monkeys" Нуди Билж Сејлана, који је у Кану освојио награду за најбољу режију.
Највише признање, "Златну Антигону", Марковићевом филму доделио је жири у саставу - либанска редитељка Данијел Арбид, француски писац Доминик Фернандез, новинар Анри-Жан Серва, редитељ Филип Фокон и редитељка Флоранс Коломбани.
"Турнеја" је, на првом званичном представљању на Фестивалу у Монтреалу, тријумфовала наградом ФИПРЕСЦИ за најбољи филм, а редитељ Марковић добио је признање за најбољи режију.
Филм је рађен у копродукцији српског "Тестамент филмс" и "Балкан филм" из РС, а бројну глумачку екипу чине Тихомир Станић, Драган Николић, Воја Брајовић, Мира Фурлан, Јелена Ђокић...
РТС

Највећи живи амерички интелектуалац, како га је назвао "Њујорк тајмс", сматра да ће не председничким изборима у САД следеће недеље победити кандидат републиканаца Џон Мекејн. Избори у Америци неозбиљни. Исход гласања производ манипулације јавним мнењем маркетиншких агенција.
"Мекејн је рекао да главна тема избора нису проблеми, већ карактер и личности. То, суштински, значи да ти избори нису озбиљни. То је начин на који се у Америци и одржавају избори.
Стварне теме су маргинализоване и медијска пажња је усмерена на изјаве (свештеника цркве којој припада Барак Обама) Џеремаје Рајта или трудноћи ћерке (републиканског кандидата за подпредседника) Саре Пејлин", рекао је Чомски америчком Интернет порталу "Тек".
"Уколико буде изабран Обама, желим да се избегну било какве илузије. Он представља неку средишњу опцију, која ће се највероватније измаћи из ектремних, полуделих елемената Бушовог програма, али ће остати негде у центру", рекао је Чомски.
Чомски је, истовремено, оштро критиковао начин на који се Мекејн представља као експерт за питања безбедности, наглашавајући да се његова стручност објашњава чињеницом да је својевремено, као пилот борбеног авиона, оборен изнад Вијетнама, заробљен и мучен.

Међународни суд правде у Хагу саопштиће 18. новембра одлуку о прелиминарном приговору који је Србија поднела, оспоравајући надлежности Суда, у процесу који је против ње покренула Хрватска.
Пред Међународним судом правде у Хагу  крајем маја ове године одржана  је прелиминарна расправа о тужби коју је Хрватска поднела против Србије.
Главни правни заступник Србије Тибор Варади рекао је тада да Суд нема надлежност за тужбу Хрватске зато што у тренутку њеног подношења, 1999. године, тадашња СР Југославија није била чланица Уједињених нација, нити потписница Конвенције о геноциду, што је нужан услов за надлежност највишег суда Уједињених нација.
"Разматрање догађаја у Хрватској стога није задатак овог суда", нагласио је заступник Србије, уз подсећање да се на тој основи Међународни суд правде 2004. године огласио ненадлежним за тужбу Београда против земаља НАТО због нелегалне употребе силе током бомбардовања 1999. године.
Намера Србије није, по Варадијевим речима, да негира патње Хрвата описане у тужби из Загреба, нити да су те патње нанели Срби, јер су "ти злочини почињени".

Дијаспора је наше најпрофитабилније предузеће у које се деценијама није улагало, али из кога сваке године стижу огромна финансијска средства , рекао је министар за дијапору Срђан Срећковић на Конференцији за новинаре поводом сто дана рада Владе Републике Србије.
Говорећи о раду Министарства за дијаспору у протекла три месеца, министар Срећковић је истакао да су међу приоритетима његовог тима били повратак поверења дијаспоре у матицу, почетак израде првог нацрата закона о дијаспори, интензивирање сарадње са дијапором, рад на повратку наших стручњака и унапређење учења српског језика у расејању. 
За наставак процеса повратка поверења у матицу неопходно је доношење закона о дијаспори, рекао је Срећковић и додао да је нацрт тог закона у припреми и да ће ускоро бити поднет Скупштини.
Срећковић је истакао да је Министарство за дијаспору иницирало  повратак средстава Фонду дијаспора за матицу, уз подршку Министарства за локалну самоуправу и Министарства финасија. Влада је на основу тога донела закључак којим се једнократно и потпуно измирују потраживања државе Србије Фонду у износу од 262 милона и 200 хиљада динара и тако решила проблем који је осам година оптерећивао односе дијаспоре и матице.

Њујоршки Бошњаци и Албанци пореклом из Црне Горе затражили су од шефа црногорске дипломатије Милана Роћена да без одлагња смени конзула Драгана Секуловића због увредљиве изјаве о њима.
Веб портал босњаци.нет објавио је да је Секуловић на састанку грађана пореклом из Црне Горе, делегације црногорског конзулата у Њујорку и министрастава унутрашњих и спољних послова поводом издавања нових пасоша, дошапнуо генералном конзулу Бранку Милићу да су Бошњаци "добри авијатичари-пилоти".
Уредник портала Есад Крцић је у писму Роћену оценио да је Секуловић тиме "на неуљудан и крајње недопустив начин упоредио Бошњаке и Албанце са терористичким групама којима се приписује одговорност за напад на зграде Трговинског центра у Њујорку".
"Овакав крајње непримјеран, непрофесионалан и нецивилизован однос црногорског дипломате према грађанима Црне Горе исламске вероисповјести оставио је ружан траг и дубоко запрапшћење у бошњачкој комуни у Њујорку и шире", навео је Крцић.

Давид Албахари, или Дејвид Албахари, према изговору канадског амбасадора Доналда Мекленана, отворили су Београдски сајам књига. Иако је прес конференција поводом отварања била својим већим делом у знаку почасног гостовања канадских писаца и издавача, највреднија је ипак чињеница да би, да је постојала, још једна хала од три хиљаде квадратних метара била попуњена књигама заинтересованих излагача.
Канадска експедиција
Канадску књижевну експедицију предводи Давид Албахари, још једна Земунка/Канађанка Љубица Милићевић, затим карикатуриста Душан Петричић, Наим Катан, Френк Канингам представиће своју "Теорију демократије", Луси Паже, Морис Лемир, а ту је и директор сектора за издаваштво Министарства за културу Канаде Стивен Квик. У ВИП госте сајма убраја се и Пјер Висон, председник Међународног савета издавача.
Добра књига уз бозу и тулумбе
Уместо једне књиге Албахари се ове године појавио са четири нова наслова које је дан за даном потписивао на штандовима „Архипелага“, Српске књижевне задруге, „Цептера“ и „Стубова културе“'.
Писац Давид Албахари је на овогодишњи сајам књига у Београду дошао из Канаде, где већ деценију и по живи и ствара. Од свог одласка у Калгари, па до данас, овај писац није пропустио ниједан сајам књига у Београду. По традицији, крајем лета појављивала се његова нова књига коју је потом представљао и потписивао баш на сајму.