"То се не може оспорити, коначно и судови у Београду су већ осудили неке људе за злочине у Хрватској, али сматрамо, а то сматра и Хашки трибунал, да ти злочини нису достигли ниво геноцида. Заиста мислим да би требало кренути ка још јачој индивидуалној одговорности", истакао је он.
У тужби, која датира из 1999. године, од  Хрватска је тврдила да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење хрватских грађана, као облик геноцида, зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".
Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.
У ранијем поступку, по тужби коју је БиХ поднела против СРЈ због геноцида, Међународни суд правде је исти прелиминарни приговор Србије одбацио и огласио се надлежним. Суд је потом утврдио да су власти у Београду одговорне што у јулу 1995. нису спречиле геноцид који су над сребреничким Муслиманима починиле снаге Војске Републике Српске.
Међународни суд правде се, међутим, огласио ненадлежним за тужбу Србије против земаља НАТО због наводног геноцида током бомбардовања СРЈ 1999., усвојивши исти приговор тужених држава - да СРЈ у тренутку подношења тужбе није била чланица УН, нити потписница међународне Конвенције о геноциду.
Према статуту, Међународни суд правде при одлучивању није обавезан својим ранијим одлукама, односно у његовом раду не постоји правило преседана.
РТС