Прилози

Међународни суд правде у Хагу, прогласио се надлежним у случају тужбе коју је Хрватска поднела против Србије. Тиме је практично спор настављен. Правни заступник Србије Тибор Варади изјавио је раније да су, након овакве одлуке Суда, могуће три опције: да Србија подигне противтужбу или да само настави одбрану, а могуће је и вансудско решење спора. Трећа опција има најмање шанси.
Међународни суд правде, са седиштем у Хагу, прихватио је надлежност у спору који је Хрватска покренула против Србије, чиме ће, практично, бити настављен спор пред МСП.
Наставак спора Хрватске и Србије
Десет судија је гласало против прихватања приговара Србије, а седам за.
Главни правни заступник Србије Тибор Варади изјавио да би Србија могла поднети противтужбу против Хрватске пред Међународним судом правде, али да је то "политичка одлука".
"Осам година се у нашем тиму радило и на припреми одговора на хрватску тужбу и на противтужби... То је ствар политичке одлуке да ли ће се противтужба поднети, то није на правнцима", објаснио је Варади.
Правни заступник Србије је рекао да је било боље да се спор окончао на питању надлежности, зато што "конфронтација читавих заједница није здрава ни добра, ни за нас ни за хрватску".

Споразум о специјалним и паралелним везама између Србије и Републике Српске, поред политичких односа, поспешио је и економску сарадњу. На недавно одржаној седници Већа за спровођење Споразума, разматрана је и реализација више заједничких пројеката, поготово из области енергетике и саобраћајне инфраструктуре, о чему су говорили председник Србије Борис Тадић и премијер Републике Српске Милорад Додик.
За Србију и Републику Српску је од изузетног значаја обједињавање енергетског сектора, имајући у виду сва искушења са којима се две привреде суочавају, као и пројекције развоја у годинама које долазе, истакао је председник Тадић. Према његовим речима, у плану је изградња нових електроенергетских капацитета у сливу реке Дрине. Најважнији међу њима је Хидроенергетски систем „Бук Бијела“, који, међутим, не може у потпуности бити реализован без пристанка Владе Црне Горе. Док се не пронађе решење, прихватљиво за све три стране, у наредном периоду биће интензивирани припремни радови на том пројекту. Вредност инвестиције је око 400 милиона евра.

У Торонту је три вечери за редом, 6, 7, 8 новембра у препуној сали Betty Oliphant Theatra играна представа "Вече са Генијем- Никола Тесла". Теслу је играо амерички глумац, Франк Табита. Са њим је дошао и продуцент Џефри Амарал и Даг Билић, амерички глумац српског порекла и ко-продуцент.
Представа, уствари монодрама, састављена је од кратких монолога, Теслиних реминисценција на важне моменте из његовог живота, почев од раног детињстава у селу Смиљану у Лици, преко дана велике славе у Америци до горких разочарења пред крај живота кад је, сам, напуштен од свих, Тесла дотрајавао своје последње дане у бедном собичку њујоршког хотела.
Текст представе је базиран на адаптацији Теслине аутобиографије "Моји проналасци".
Мала сала (300 седишта) позоришта Betty Oliphant била је тесна да прими све заинтересоване, па су многи, на њихову велику жалост и разочарење остали ускраћени за једно заиста изузетно уметничко вече са генијем, са Теслом.
Скромна продукција и мали буџет нису дозвољавали да се на сцену изнесу реплике Теслиних проналазака али је баш зато умешност директора и глумца дошла до пуног изражаја...
ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ

Изјава српског министра спољних послова Вука Јеремића да је Хрватска починила етничко чишћење након "Олује", није изненађење него континуитет у српској државној политици, који је могао бити прекинут да Зоран Ђинђић није убијен, пише Јутарњи лист.
Јеремић је у интервјуу београдској телевизији Пинк поновио оптужбе да је Хрватска "етнички очистила" 250.000 људи са своје територије.
У коментару под насловом "Хрватској треба нова политика према Србији" Јутарњи лист не доводи у питање да бивша власт Фрање Туђмана није смела да протера Србе и да је Туђман, "да је доиста био историјски и морално одговоран", морао учинити све да то спречи.
Лист не оспорава ни чињеницу да хрватске власти након "Олује" нису штитиле Србе на подручјима у која је ушла Хрватска војска, да се годинама спречавао повратак хрватских Срба, а наглашава и важност наставка сарадње Хрватске и Србије, наводећи да је то нужност а не ствар избора.
"Бојимо се, међутим, да власти у Загребу ... немају с ким у Београду ни да сарађују, ни да разговарају. Изјава Вука Јеремића, министра у наводно ненационалистичкој, либералној, прозападној српској влади, да је Хрватска, а не Србија починила етничко чишћење говори, заправо, о општем, заједничком ставу целокупне српске политичке сцене (а врло вероватно и великог дела грађана) о кривици за рат" пише лист.

Без обзира на генерала Младића, Холанђани би већ једном требало да се запитају ко их је и зашто од њихових савезника у Сребреници извргнуо националној бламажи
Најпознатији Србин из Босне Гаврило Принцип негде се спомиње као јунак, а негде као први светски терориста који је изазвао Први светски рат. У зависности која је босанско-херцеговачка школа у питању. У српским уџбеницима у БиХ пише да је рат у БиХ избио„јер су муслимани хтели де изврше невиђени покољ Срба”, док у муслиманским уџбеницима историје узрок рата приписују „терористичком деловању Срба и Црногораца”. Новија издања тих књига сада избацују Црногорце као терористе, што не мора да се уради и у хрватским уџбеницима, јер и у првим издањима тамо пише да је узрок рата „великосрпска агресија”. У хрватским књигама о рату између Хрвата и муслимана у БиХ нема ништа.
Управо у том контексту размишљам о најновијој иницијативи председника Демохришћанске странке Србије господина Владана Батића да Србија некако помогне Холандији да преброди моралну одговорност за злочин који се догодио 1995. године у Сребреници. Наиме, ако би Србија успела да се Холанђани више не осећају као морални кривци за Сребреницу, можда би онда Холандија попустила и не би више стајала Србији на путу у ЕУ. Наравно, верујем да господин Батић није то рекао само због нашег пута ка ЕУ. Уосталом, он је небројено пута доказао да је борац против свих злочина и злочинаца без обзира на то ко су и у име кога су злочини почињени.

Централна комеморативна свечаност поводом Дана примирја, завршетка Првог светског рата, први пут сутра неће бити одржана код Тријумфалне капије у Паризу. Француски председник Никола Саркози и бројне делегације савезничких земаља одаће почаст војницима који су дали живот за слободу на Вердену, где је у незапамћеним борбама током Првог светског рата погинуло више од милион војника.
Како је најављено, свечаности у Дуомону присуствоваће енглески принц Чарлс, велики војвода од Луксембурга Жан, Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, Ханс-Герт Петеринг, председник Европског парламента, и Квентин Брус, генерални гувернер Аустралије. На овом истом месту, где су вођене највеће борбе у Првом светском рату, Франсоа Митеран и Хелмут Кол пружили су 1984. године један другом руку као знак француско-немачког помирења.
Делегацију Србије на прослави 90 година од завршетка Првог светског рата предводи министар одбране Драган Шутановац. Он је вече уочи Дана примирја положио венац на гроб Незнаног јунака испод Тријумфалне капије.

Одлука да Париз први пут од 1919. године за 11. новембар остане без војног дефилеа на Јелисејским пољима није наишла на одобравање свих. Тако данашњи „Фигаро” пише да радна група за обележавање празника, коју предводи историчар Андре Каспи, сматра да је Саркози требало да настави традицију Жака Ширака. Овогодишња комеморативна свечаност поводом 90 година од завршетка Великог рата биће организована на три места – Мосу, Вердену и Дуомону.

Конгресмен из Илиноиса Рам Емануел будући шеф кабинета новог америчког председника Барака Обаме. Члан је Српског кокуса у америчком Конгресу од његовог оснивања.
Непуна 24 сата после победе, у јеку припрема за улазак у Белу кућу 20. јануара, Барак Обама је саопштио имена чланова прелазног тима, а Рам Емануел, члан Српског кокуса у америчком Конгресу прихватио је да буде шеф кабинета у Белој кући.
Конгресмен из Чикага Рам Емануел рангиран је као четврти човек по важности у својој странци и сматра се архитектом успеха демократа у предизборној кампањи за Конгрес.

Емануел стари пријатељ Обаме, некада је био банкар, прорачунати је стратег који има искуство и у законодавној и у извршној власти, преносе медији.
Због упорности, чврстине и оданости партији међу колегама је познат и као "Рамбо" или "страначки питбул".
Од 1993. до 1998. године био је саветник председника САД Била Клинтона. У Конгрес је први пут изабран 2003. године, а од јануара 2007. године је председавајући Демократског кокуса у Конгресу САД.
Ране припреме за избор највиших функционера
Обама има 75 дана да састави тим, изабере министре, саветнике и разне званичнике. Реч је о хиљадама положаја не само у Белој кући, него у свим вашингтонским институцијама.

Одлука Владе Србије да Фонду дијаспоре за матицу, након осам година, врати главницу финансијских средстава, значајан је корак за успостављање поверења између државе Србије и њених грађана који живе у расејању, речено је на седници  Управног и Надзорног одбора Фонда у Министарству за дијаспору у Београду.
Фонд дијаспоре за матицу основан је 1999. године, након НАТО бомбардовања Србије. Тада је, на Првом сабору  матице и расејања, донета одлука да се средства из Фонда, пре свег а, прикупљена од Срба који живе у европским државама, уложе у обнову објеката порушених или оштећених у војној агресији.  За непуних годину дана, како је истакао члан Управе Фонда  Милоје Милићевић  из Берлина, прикупљено је око 7,5 милона евра. Због економске блокаде, новац Фонда је депонован у дипломатским представништвима тадашње СР Југославије, одакле  се дипломатском поштом  слао на рачун Београдске банке у Београду.
Средствима из Фонда обновљен је мост код Варварина, саграђен мост преко Западне Мораве у селу Јасика код Крушевца, а обновљена је и дечија болница Драгиша Мишовић и Ортопедска болница на Бањици у Београду. Новцем из Фонда обновљене су порушене војне  касарне  и школе и асфалтирано  више од сто километара пута у Поморављу у Шумадији. Милићевић је рекао да је, до октобарских промена 2000. године, потрошена готово половина сакупљених средстава хуманитарне помоћи.

Уз полицијску пратњу више стотина Срба обишло је јуче, на Митровданске задушнице, гробља у Приштини и јужном делу Косовске Митровице. Да упокојени у јужној српској покрајини не могу у миру да почивају показује слика коју је затекла робина.
Гробље у Приштини , које је зарасло у коров, а већина споменика је поломљена, обишла је и Добрила Цвејић која је после три године дошла из Крагујевца како би обишла гроб свога сина. „Жалосно је све ово данас, порушено, зарасло… Људи се пробијају кроз шибље, многи ни не могу да нађу гробове својих ближњих. Ја сам најпре морала да посечем све ове гране како бих пришла и запалила свећу свом сину”, испричала је она.
Срби су и овог пута приметили нова скрнављења споменика, због чега се све више породица одлучује да пресели посмртне остатке својих ближњих са Косова и Метохије.
Ружица Марковић, која је дошла из Куршумлије, каже да то није добро али сматра и да би у овом тренутку једино то било решење. „Требало би да се организује сеоба гробаља, јер ако ми нисмо овде, ако немамо могућности да редовно долазимо требало би организовати и то да се и гробови преместе одавде, јер овде ни мртви не могу мирно да почивају”, рекла је она КиМ радију.

Филм Горана Марковића освојио је Гран при Фестивала медитеранског филма у Монпељеу.
На јубиларном, 30. издању фестивала, у званичној селекцији нашло се 11 филмова, укључујући и "Three monkeys" Нуди Билж Сејлана, који је у Кану освојио награду за најбољу режију.
Највише признање, "Златну Антигону", Марковићевом филму доделио је жири у саставу - либанска редитељка Данијел Арбид, француски писац Доминик Фернандез, новинар Анри-Жан Серва, редитељ Филип Фокон и редитељка Флоранс Коломбани.
"Турнеја" је, на првом званичном представљању на Фестивалу у Монтреалу, тријумфовала наградом ФИПРЕСЦИ за најбољи филм, а редитељ Марковић добио је признање за најбољи режију.
Филм је рађен у копродукцији српског "Тестамент филмс" и "Балкан филм" из РС, а бројну глумачку екипу чине Тихомир Станић, Драган Николић, Воја Брајовић, Мира Фурлан, Јелена Ђокић...
РТС