Прилози

После вишедневних спекулација у јавности Свети архијерејски синод Српске православне цркве јуче је и званично потврдио да је Његова светост патријарх српски господин Павле одлучио да се после 18 година повуче са патријаршијског трона.
У кратком саопштењу после јучерашње седнице црквене владе каже се да је патријарх „на основу члана 111. Устава Српске православне цркве, поднео молбу којом због здравствених разлога и немоћи умољава Свети архијерејски сабор да му, на своме предстојећем јесењем редовном заседању, 11. новембра 2008. године, одобри повлачење из активне службе. Свети синод је ову молбу Његове светости патријарха Павла доставио Светом архијерејском сабору у надлежност”.
Овим потезом патријарх Павле је отворио простор за избор свог наследника, 45. поглавара српске цркве. Упориште за своје повлачење патријарх је нашао у члану 111. Устава СПЦ који гласи: „Епархијског архијереја може Свети архијерејски сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљeном престанку једнога од услова из члана 104. као и на основу оправдане молбе за пензију”.

Онтаријски министар финансија Двајт Данкан, на слици, дао је ове недеље финансијски преглед стања провинцијског буџета, у којем се види да ситуација у провинцији није ни мало ружичаста и да постоје основе за дефицит од 500 милиона долара до краја године у Онтарију.
Поред тога, биће одложено упошљавање око девет хиљада медицинских сестара и стварање 50 породичних здравствених тимова, мање новца за путне трошкове службеника, рекламирање и куповину или изнајмљивање нових зграда и аутомобила. Привредни раст износиће свега 0,1 одсто, драстично мање од пролетос пројектованих 1,1 одсто, тако да драстично смањивање буџетских прихода захтева срезивање свих трошкова који не спадају у неопходне.
Премијер Далтон Мекгвинти одбацује могућност да ће доћи до отпуштања у јавном сектору, али напомиње да ће општине, универзитети, школски одбори и болнице осетити последице неповољне финансијске ситуације.
За разлику од Онтарија, у Британској Колумбији ствари стоје много другачије. Тамошњи министар финансија, Колин Хенсен каже да од ове провинције нема бољег места на свету на коме би се могло чекати да прође глобална финансијска криза и чак обећава да ће у наредном буџету провинције порасти издвајања за здравство и високо школство. Приходи провинције за природни гас и право на бушење већи су од прогнозираних, а и стопа запослености остаје висока.

Срби у Сарајеву стално су изложени ситним провокацијама и ексцесним ситуацијама, што представља одређен вид притиска да напусте овај град - сматра извршни директор Удружења Демократске иницијативе сарајевских Срба ДИСС Јово Јањић.
Он је истакао за Срну да су Срби у 95 одсто случајева вратили имовину, али да питање њиховог одрживог повратка у Сарајеву није решено.
ДИСС: Лајчак незаинтересован за ово удружење
ДИСС је разочарана што високи представник у БиХ Мирослав Лајчак, кога су Срби звали да их посети, никада није показао интерес за ово удружење и проблеме са којима се сусреће српска популација на реинтегрисаним подручјима.
"Упркос свему, Удружење ће наставити своју тешко проводиву мисију како би се што више људи вратило и задржало на овим просторима" - навео је Јањић.
Јањић је свестан да је тотално измењену етничку слику града, у коме је пре рата живело око 160 000 Срба, сада немогуће изменити. Ипак, он и његова четири сарадника не одустају од намере да свим Србима, а посебно повратницима, помогну да се што боље и лакше снађу.
У Удружење увек могу доћи, изнети свој проблем и добити бесплатан правни савет.

Некадашњи директор и финансијски директор ФК "Црвена звезда" Драган Џајић и Владимир Цветковић суочили су се данас пред истражним судијом Окружног суда у Београду и остали при својим ранијим - супротним трвдњама у вези са трансфером фудбалера Перице Огњеновића у "Реал" из Мадрида.
Током суочења које је трајало непуних 10 минута Џајић је остао при тврдњи да су преговори у вези са трансфером Огњеновића вођени у лето 1998. године у Цириху, док је Цветковић тврдио да је то било у јануару наредне године.
Ни један ни други се не сећају када је уговор потписан (иначе, потписан је у јануару 1999. у Београду), а према речима Џајићевог адвоката Драгана Савића, нису се ни међусобно оптужили за лаж.
Злоупотреба положаја
Џајић и Цветковић се терете да су злоупотребом службеног положаја противправно присвојили милион долара од Огњеновићевог трансфера.
У вишемесечној истрази против њих, као и бившег функционера "Звезде" Милоша Маринковића у вези са малверзацијама око продаје фудбалера, остало је да се саслуша још један сведок Стеван Стевановић, некадашњи члан УО тог клуба, после чега би истрага требало да буде окончана а предмет упућен тужилаштву.
Саслушање тог сведока још није заказано јер је он у болници.
После окончања истраге тужилаштво ће одлучити да ли ће подићи оптужницу против њих, или ће тражити допуну истраге, а може и да одустане од кривичног гоњења.

Одлуком о признавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије, Црна Гора се директно умешала у унутрашње ствари Србије и прекршила међународно право, изјавио је председник Борис Тадићу интервјуу црногорској државној телевизији.
За Србију нема исти значај одлука коју о признању независности Космета донесе Црна Гора, која се са њом граничи, или нека страна државе каква је Федерација Микронезија, рекао је председник Србије.
Овом одлуком се Црна Гора директно умешала у унутрашње ствари Србије. То је исто као када би Србија сада признала независност Боке Которске и то би било директно мешање у унутрашње ствари друге државе релативизијући њене државне границе, изјавио је председник Србије у интервјуу црногорској државној телевизији.
Признајући независност једном делу територије неке државе, како је казао, доводи се у питање интегритет друге државе.
"Тачно је да Влада Црне Горе доноси одлуке у складу са својим интересима, али она (одлука)задире и у интересе Србије и  доводи у питање националне интересе суседне државе", казао је Тадић и поручио да у таквим  случајевима Србија мора реаговати.

Саша Илић, в. д. директора „Србијагаса”, прошле недеље у Москви, без знања Управног одбора, потписао је анекс уговора са „Југоросгасом” вредан 700 милиона евра, иако има овлашћење искључиво за склапање уговора износа ограниченог максимално до два милиона евра. Провизија „Југоросгаса” од продаје гаса српском дистрибутеру је 35 милиона евра! Шта је руководило Илића да потпише овакав аранжман, јасније је ако се зна да је он не само директор „Србијагаса”, већ и потпредседник УО „Југоросгаса.”
Питање је зашто је Илић, с обзиром на своје функције уопште путовао у Москву и тамо склопио уговор, када је то могао да учини и у Београду. Како је могао на своју руку и мимо сагласности УО да потпише уговор за куповину 2.390 милиона кубика гаса, што је потребна количина за читаву 2009. годину. Уместо да Илић сада положи рачуне УО, без чијег одобрења није смео да склапа овај посао, он покушава да се извади и накнадно дође до подршке Управног одбора. Седницу УО заказао је за данас, и пета тачка дневног реда је управо анекс уговора са „Југоросгасом.”
Предраг Гргић, вршилац дужности председника УО „Србијагаса”, каже да у уговору пише да има правну снагу само уколико га УО верификује.
- Управни одбор ће тражити писмено мишљење Владе Србије. Ако се Влада изјасни да је тај посао добар, ми ћемо га верификовати. Без сагласности Владе, то не можемо учинити - каже Гргић.

Међународни суд правде одлучио је да заинтересоване стране морају до средине априла 2009. године доставити писане изјаве о испитивању легалности једнострано проглашене независности Косова. До средине јула стране, укључујући и косовске Албанце, морају доставити коментаре на изјаве осталих учесника у процесу.
"Одлуком, датираном 17. октобра, Суд је одлучио да Уједињене нације и државе чланице могу пружити информације на питање упућено Суду за саветодано мишљење.
Одређен је 17. април 2009. године као крајњи рок до кога се писане изјаве о питању могу доставити Суду. До 17. јула 2009. године заинтересоване стране и организације писане коментаре на претходне изјаве", саопштио је Међународни суд Правде.
"Узимајући у обзир да је предмет питања једнострано проглашена независност од привремених институција самоуправе на Косову и Метохији, аутори те декларације ће вероватно имати прилику да изнесу информације о питању", наводи МСП.
У саопштењу Међународног суда правде се наводи да је генерални секретар УН Бан Ки-мун пренео, 10. октобра 2008. године,  највишем суду УН резолуцију којом се захтева да суд одговори на питање: "Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу с међународним правом".

Хелена Ранта (62), фински стоматолог форензичар и члан међународне комисије која је својевремено истраживала догађаје у селу Рачак уочи бомбардовања НАТО-а СР Југославије, у својој прошле недеље објављеној биографији наводи да је извештај о томе писала под притиском Вилијама Вокера и Министарства спољних послова Финске.
Вокер, који је био начелник мисије ОСЦЕ на Косову и Метохији у зиму 1999. године, преломио је дрвену оловку напола и гађао њеним деловима Ранту, јер није био задовољан њеним наводима у којима она није користила „довољно убедљив језик” када је реч о српским злочинима, стоји у књизи финске форензичарке. Када је реч о притисцима из МСП-а, Ранта тврди да су јој тројица цивилних службеника путем и-мејлова тражили „дубље закључке”.
„Још чувам те мејлове”, казала је Ранта на представљању књиге у Хелсинкију.
У лето 2000. године она је предала извештај Трибуналу за ратне злочине у Хагу, а сажетак извештаја је проследила државама чланицама ЕУ. У аутобиографској књизи она наводи да је шеф у политичком одељењу МСП-а Перти Торстила, који је данас државни секретар, тражио од ње да из извештаја избаци један коментар у којем је критиковала администрацију Министарства спољних послова. Званичници МСП-а такође су се надали да ће Ранта повући резултате истраживања о броју испаљених метака и податак колико је тих метака заиста било смртоносно.

Српска напредна странка добила је јуче, 11 дана после регистровања, и прве органе – за председника је изабран Томислав Николић, за његовог заменика Александар Вучић, а формирано је и председништво партије. То тело ће обављати функцију главног одбора који ће бити биран након конституисања свих општинских одбора, што се очекује у року од пет, шест месеци. Као једини кандидат, Николић је за лидера напредњака једногласно изабран на затвореном делу оснивачке скупштине која је јуче одржана у „Сава центру”. Осим председника и заменика, у председништво су изабрани и Јоргованка Табаковић, Божидар Делић, Брана Црнчевић, Борислав Пелевић, Игор Мировић, Оливер Антић, Небојша Стефановић, Милан Бачевић, Милета Поскурица, Зоран Бингулац, Гојко Радић, Дејан Ђурђевић, Градимир Драгутиновић, Бранислав Блажић, Алекса Јокић, Марко Атлагић, Зоран Аврамовић и Братислав Петковић.
На свечаном делу оснивачке скупштине новоизабрани председник СНС-а казао је да је програм те партије „прост, народски”, а то је „да свима у Србији буде боље, да будемо најбољи сарадници Руске Федерације и најбољи чланови Европске уније”. Он је нагласио да је после сукоба са Војиславом Шешељем и искључења из Српске радикалне странке одлучио да настави да се бави политиком јер му је интерес Србије пречи од личног интереса.

„Громовића улаз” у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара... Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без икаквог доказивања кривице, осуђени на смрт.
Према причама старијих мештана оближњег насеља Пивара, штектање митраљеза чуло се до дубоко у ноћ. Услед бројних притужби, официри Озне, који су руководили стрељањем, наредили су да се отпочне са тихом ликвидацијом „непријатеља народа” – ножем и маљем. За егзекуцију су били задужени припадници 6. бригаде 17. ударне дивизије.
Од 1999, када је под пендрецима Милошевићеве полиције постављена спомен-плоча посвећена жртвама партизанског терора, код „Громовића улаза” сваког 20. октобра је и Петар Симовић. У крвавој освети „ослободилаца”, он је изгубио оца Драгомира, последњег предратног градоначелника Крагујевца.
– Када су ми јавили да је отац убијен, имао сам 17 година. Био сам у Босни, пошто сам мобилисан у редове Народноослободилачке војске. Плакао сам, али командиру нисам смео да кажем због чега. Бојао сам се. Мој отац је био угледан трговац, али са окупатором никад није сарађивао – прича нам чика Пера.