Традиција је ове године нарушена само у једном - уместо једне књиге Давид Албахари се ове године појавио са четири нова наслова које је дан за даном потписивао на штандовима „Архипелага“, Српске књижевне задруге, „Цептера“ и „Стубова културе“. Новина је и то да се овај писац по први пут огласио књигом за децу. Интервју за Глас јавности Давид Албахари дао је на Штанду „Архипелага“ где је потписивао књигу под називом „Посластичарске приче“ која између осталог открива овог писца као великог љубитеља бозе и тулумби..
Како је настала књига „Посластичарске приче“?
- На сајму имам заправо четири нове књиге, плус ову пету, „Посластичарске приче“ коју нисам сам написао већ сам једино допринео томе да се књига појави као њен приређивач, заједно са мојим колегом Владаном Мијатовићем. Књига је састављена од прича које су написане као једна врста одавања почасти традиционалним посластичарницама којих код нас више нема или их има у све мањем броју. Владан и ја смо велики љубитељи бозе, а с обзиром да живимо на северноамеричком континенту један од разлога због кога се увек радујемо нашим виђењима и сусретима у Београду је и то што ћемо отићи на бозу. Тако смо се на једном састанку љубитеља бозе договорили да нашу љубав према бози, тулумбама и баклавама претворимо у једну збирку прича. Позвали смо двадесетак аутора, истакнутих светских приповедача разних нараштаја да пишу приче на ту тему. Одазвало се укупно 18 аутора и ето. Добили смо једну књигу која говори о посластичарницама, бози и колачима, али заправо говори и о многим стварима укључујући чак и политику, љубав, еротику, носталгију...а доноси и рецепте за прављење тулумби. Тако да за сваког љубитеља добрих прича и колача овде има понешто.
До сада сте се појављивали са по једном књигом. Сада „стојите“ иза четири наслова.
- Ја сам ове године пожелео да имам нешто више књига него обично, да на тај начин обележим један свој јубиларни рођендан. Препуштам читаоцима да израчунају који је то рођендан. Тако сам себи допустио да своје читаоце частим с три књиге. У издању „Стубова културе“ изашао је мој роман „Брат“, збирка прича „Сваке ноћи у другом граду“ у издању Српске књижевне задруге, затим текстови под називом „Дијаспора и друге ствари“ у издању Академске књиге из Новог Сада и најлепша од свих књига за децу „Ема и јеж који нестаје“ у издању Цептера. Свака од ових мојих књига је различита и надам се да ће се читаоци одлучити не само за једну од њих него бар за две, тако да ће на тај начин моћи да ми честитају мој јубилеј.
Написали сте и нови роман „Брат“. Како бисте представили свој роман онима који се тек спремају да га прочитају, будући да се управо појавио.
- Роман „Брат“ је чак и за мене једна помало чудна прича. Много је другачији од свих романа које сам до сада радио. Може да се чита на једном веома симболичном плану као симбол неких збивања на Балкану, у нашој бившој земљи. Истовремено, то је прича, приповест о томе како нешто што може да буде љубав прераста у мржњу, у љубомору, па чак и у неку врсту злочина. Роман је написана као покушај да одговорим на питање да ли бих волео брата за кога бих дознао да га имам тек четрдесет година касније.
Огласили сте се и и књигом за децу. У неку руку то је мали литерарни искорак за Давида Албахарија?
- То јесте моја прва књига за најмлађи узраст и морам да кажем да је књига дивна. Не зато што је моја, већ зато што ју је илустровао Душко Петричић. Петричић је вероватно један од најбољих светских илустратора, поготово кад су дечје књиге у питању. Нисам ни морао много да се потрудим око приче, већ сам позвао Душка да он то нацрта и објасни својим цртежима. Моја књига је добила живот који никада не би добила да сам дао само свој текст.
Сајам се завршава. Колико дуго остајете у Београду. Хоће ли бити неких промоција, дружења са читаоцима?
- Мислим да нећемо имати никакве промоције после сајма. Сајам помало измори човека обиљем промоција и контаката са јавношћу. Приближава се зима и време је да размишљам о свом повратку у Калгари и, наравно, о писању новог романа.
Какви су вам утисци о овогодишњем сајму књига?
- Чини ми се некако да је мања гужва него претходних година, мада ме можда вара утисак. Оно што сам успео да видим је да се наши издавачи труде да остану у дослуху са оним што се збива у светској књижевности. Има много превода и много добрих књига српских писаца свих нараштаја.
Постоји ли књига коју сте овде одабрали за себе и коју ћете понети са собом у Канаду?
- Нисам још био у прилици да је одаберем.То ипак морам да оставим за последњи дан сајма кад будем сабрао све своје утиске.
Мила Милосављевић