Прилози

Саша Илић, в. д. директора „Србијагаса”, прошле недеље у Москви, без знања Управног одбора, потписао је анекс уговора са „Југоросгасом” вредан 700 милиона евра, иако има овлашћење искључиво за склапање уговора износа ограниченог максимално до два милиона евра. Провизија „Југоросгаса” од продаје гаса српском дистрибутеру је 35 милиона евра! Шта је руководило Илића да потпише овакав аранжман, јасније је ако се зна да је он не само директор „Србијагаса”, већ и потпредседник УО „Југоросгаса.”
Питање је зашто је Илић, с обзиром на своје функције уопште путовао у Москву и тамо склопио уговор, када је то могао да учини и у Београду. Како је могао на своју руку и мимо сагласности УО да потпише уговор за куповину 2.390 милиона кубика гаса, што је потребна количина за читаву 2009. годину. Уместо да Илић сада положи рачуне УО, без чијег одобрења није смео да склапа овај посао, он покушава да се извади и накнадно дође до подршке Управног одбора. Седницу УО заказао је за данас, и пета тачка дневног реда је управо анекс уговора са „Југоросгасом.”
Предраг Гргић, вршилац дужности председника УО „Србијагаса”, каже да у уговору пише да има правну снагу само уколико га УО верификује.
- Управни одбор ће тражити писмено мишљење Владе Србије. Ако се Влада изјасни да је тај посао добар, ми ћемо га верификовати. Без сагласности Владе, то не можемо учинити - каже Гргић.

Међународни суд правде одлучио је да заинтересоване стране морају до средине априла 2009. године доставити писане изјаве о испитивању легалности једнострано проглашене независности Косова. До средине јула стране, укључујући и косовске Албанце, морају доставити коментаре на изјаве осталих учесника у процесу.
"Одлуком, датираном 17. октобра, Суд је одлучио да Уједињене нације и државе чланице могу пружити информације на питање упућено Суду за саветодано мишљење.
Одређен је 17. април 2009. године као крајњи рок до кога се писане изјаве о питању могу доставити Суду. До 17. јула 2009. године заинтересоване стране и организације писане коментаре на претходне изјаве", саопштио је Међународни суд Правде.
"Узимајући у обзир да је предмет питања једнострано проглашена независност од привремених институција самоуправе на Косову и Метохији, аутори те декларације ће вероватно имати прилику да изнесу информације о питању", наводи МСП.
У саопштењу Међународног суда правде се наводи да је генерални секретар УН Бан Ки-мун пренео, 10. октобра 2008. године,  највишем суду УН резолуцију којом се захтева да суд одговори на питање: "Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу с међународним правом".

Хелена Ранта (62), фински стоматолог форензичар и члан међународне комисије која је својевремено истраживала догађаје у селу Рачак уочи бомбардовања НАТО-а СР Југославије, у својој прошле недеље објављеној биографији наводи да је извештај о томе писала под притиском Вилијама Вокера и Министарства спољних послова Финске.
Вокер, који је био начелник мисије ОСЦЕ на Косову и Метохији у зиму 1999. године, преломио је дрвену оловку напола и гађао њеним деловима Ранту, јер није био задовољан њеним наводима у којима она није користила „довољно убедљив језик” када је реч о српским злочинима, стоји у књизи финске форензичарке. Када је реч о притисцима из МСП-а, Ранта тврди да су јој тројица цивилних службеника путем и-мејлова тражили „дубље закључке”.
„Још чувам те мејлове”, казала је Ранта на представљању књиге у Хелсинкију.
У лето 2000. године она је предала извештај Трибуналу за ратне злочине у Хагу, а сажетак извештаја је проследила државама чланицама ЕУ. У аутобиографској књизи она наводи да је шеф у политичком одељењу МСП-а Перти Торстила, који је данас државни секретар, тражио од ње да из извештаја избаци један коментар у којем је критиковала администрацију Министарства спољних послова. Званичници МСП-а такође су се надали да ће Ранта повући резултате истраживања о броју испаљених метака и податак колико је тих метака заиста било смртоносно.

Српска напредна странка добила је јуче, 11 дана после регистровања, и прве органе – за председника је изабран Томислав Николић, за његовог заменика Александар Вучић, а формирано је и председништво партије. То тело ће обављати функцију главног одбора који ће бити биран након конституисања свих општинских одбора, што се очекује у року од пет, шест месеци. Као једини кандидат, Николић је за лидера напредњака једногласно изабран на затвореном делу оснивачке скупштине која је јуче одржана у „Сава центру”. Осим председника и заменика, у председништво су изабрани и Јоргованка Табаковић, Божидар Делић, Брана Црнчевић, Борислав Пелевић, Игор Мировић, Оливер Антић, Небојша Стефановић, Милан Бачевић, Милета Поскурица, Зоран Бингулац, Гојко Радић, Дејан Ђурђевић, Градимир Драгутиновић, Бранислав Блажић, Алекса Јокић, Марко Атлагић, Зоран Аврамовић и Братислав Петковић.
На свечаном делу оснивачке скупштине новоизабрани председник СНС-а казао је да је програм те партије „прост, народски”, а то је „да свима у Србији буде боље, да будемо најбољи сарадници Руске Федерације и најбољи чланови Европске уније”. Он је нагласио да је после сукоба са Војиславом Шешељем и искључења из Српске радикалне странке одлучио да настави да се бави политиком јер му је интерес Србије пречи од личног интереса.

„Громовића улаз” у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара... Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без икаквог доказивања кривице, осуђени на смрт.
Према причама старијих мештана оближњег насеља Пивара, штектање митраљеза чуло се до дубоко у ноћ. Услед бројних притужби, официри Озне, који су руководили стрељањем, наредили су да се отпочне са тихом ликвидацијом „непријатеља народа” – ножем и маљем. За егзекуцију су били задужени припадници 6. бригаде 17. ударне дивизије.
Од 1999, када је под пендрецима Милошевићеве полиције постављена спомен-плоча посвећена жртвама партизанског терора, код „Громовића улаза” сваког 20. октобра је и Петар Симовић. У крвавој освети „ослободилаца”, он је изгубио оца Драгомира, последњег предратног градоначелника Крагујевца.
– Када су ми јавили да је отац убијен, имао сам 17 година. Био сам у Босни, пошто сам мобилисан у редове Народноослободилачке војске. Плакао сам, али командиру нисам смео да кажем због чега. Бојао сам се. Мој отац је био угледан трговац, али са окупатором никад није сарађивао – прича нам чика Пера.

Хрватска доставила извештаје Хашком трибуналу о томе шта је све до сада урадила да нађе документе о дејству артиљерије и специјалне полиције за време операције "Олуја" у августу 1995.
Хрватско министарство правде саопштило је,  да је извештај  достављен МКСЈ, а копија тужилаштву, али да се садржај неће објављивати док то не одлучи Трибунал.
На суђењу тројици хрватских генерала, Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, који се терете за ратне злочине у "Олуји" и након ње, расправно веће је 16. септембра затражило од Хрватске да до 20. октобра, достави детаљан извештај у коме ће тачно навести што је све урадила да би прибавила тражене документе и коме ће, као додатке, приложити документе којима ће то потврдити.
Хашко тужилаштво, од јуна тражи да  Хрватска  достави документе везане за дејства артиљерије, уз тврдњу да су хрватске власти ометале тужилаштво. Као пример, тужилаштво наводи недостављање докумената као што су дневници гађања. Дневници су потребни тужилаштву, како би доказали тезу о прекомерној и неселективној артиљеријској паљби по Книну, за време Олује.

Недавно смо обележили 126 година од успостављања дипломатских односа између Сједињених Америчких Држава и Србије. Тим поводом - као особа српског порекла - желим да нагласим да сам поносан на опредељеност Србије за демократију и слободно тржиште, на владавину закона и заштиту људских и мањинских права - истиче у разговору за „Новости“ Џорџ Воинович, сенатор из америчке државе Охајо.
Почео је (1979-89) као градоначелник свог Кливленда, наставио као гувернер државе Охајо (1989-1998), да би, од 1998. године, увелико зашао у други мандат као један од двојице представника своје државе у Сенату на Капитол хилу. И са више него добрим изгледима - а ово је већ прича и из извора српске дијаспоре - да продужи свој сенатски мандат, 2010. године, на још шест година, уколико његови републиканци не схвате колику су грешку направили у овом циклусу председничких избора са времешним, ултра-конзервативним, Мекејном и не почну озбиљније да разматрају варијанту са следећим кандидатом - сенатором из Охаја.
То, међутим, спада у „далеку будућност“ и сенатор Воинович био је једино спреман да каже нешто о времену садашњем, односима САД и Србије и перспективама њиховог унапређења у светлу текућих (турбулентних) кретања на билатералном нивоу.

Црногорски премијер Мило Ђукановић изјавио је синоћ да је његова Влада морала да призна независност Косова, упркос противљењу Србије, како би поспешила свој приступ Европској унији и НАТО.
Црногорски премијер рекао је за агенцију Асошијетед прес (АП) да није било притисака, већ очекивања од САД и неких земаља Европске уније да Црна Гора призна независност Косова.
"Добили смо неколико порука из Вашингтона, Лондона или Париза" да се призна Косово, рекао је Ђукановић и додао је та одлука о признавању била "врло осетљива", јер се Црна Гора одвојила од Србије пре две године.
Према његовим речима, да Црна Гора није признала Косова, то би успорило њен пут ка Европској унији и НАТО-у.
Ђукановић је рекао да је признавање "дошло сада када Црна Гора мора да предузме неке веома важне међународне иницијативе, као што је подношење захтева за чланство у ЕУ и НАТО".
Према његовим речима, Црна Гора ће званично поднети захтев за чланство у ЕУ до краја ове године, очекујући приступ до 2012. године.
Ђукановић је рекао да није изненађен реакцијама из Србије после признавања Косова.

Хрватска има велики проблем, али они које би то требало највише да брине као да не знају о чему је реч. Док хрватска спортска јавност у страху очекује коначну одлуку о казни због расистичких испада хрватских навијача на утакмици у Загребу против енглеске репрезентације и њеног црнопутог играча Хескија (чак се страховало да би Хрватска могла бити дисквалификована из даљих квалификација због понављања таквих дивљања), на најновијој утакмици против Андоре у Загребу поновила се та неугодна прича. Овај пут, већ по устаљеној навици којој нико није покушао озбиљније да стане на пут, стадион се опет орио од повика „За дом спремни” и „Убиј, убиј Србина”, са чиме андорски полуаматери заиста немају никакве везе.
Да ствар буде гора, и овај пут почасна ложа на максимирском стадиону била је пуна политичара, којима током ових проусташких испада није пало на памет да реагују – на пример да напусте утакмицу када је већ судија, који не разуме о чему је реч, није прекинуо – већ су тек после утакмице, на притисак појединих новинара и медија, критички проговорили и згражали се над таквим „некултурним понашањем”.
Председник Хрватског олимпијског комитета и председник владе у време Туђманове власти Златко Матеша у данашњем „Јутарњем листу” чуди се питању „Зашто нисте отишли” (како гласи наслов преко целе стране), па каже: „На утакмици сам био због хрватске репрезентације, а не навијача. Моја је обавеза хрватска репрезентација, а не навијачи.”

Страховања од рецесије вратила су се јуче на главну сцену пошто су хиљаде милијарди долара обећаних за спасавање банка помогле да се сузбије страх од неминовног финансијског краха.
Земље југоисточне Азије, подржане Јапаном, Јужном Корејом, Кином и Светском банком - последње које су се укључиле у светски спасилачки напор - слозиле су се да створе милијарде долара вредан фонд за куповину лоших дугова и помоћ банкама.
Инцијатива, коју је данас објавила председница Филипина Глорија Макапалаг Аројо, уследила је дан након што је Вашингтон изложио свој план спасавања банака.
Такође, азијска иницијатива долази после изјава водећих званичника америчких Федералних Резерви и гувернера Јапанске банке да су светска тржишта и даље под изузетним притиском.
Адиминстрација председника Џорџа Буша гурнула је у страну своју одбојност према уплитању у приватну сектор и објавила план трошења до 250 милијарди долара на куповину имовине у посрнулим америчким банкама.
Потез Вашингтона, који са своје стране следи велики план спасавања банка објављен у Лондону, Паризу, Берлину и другим престоницама и који би могао да подведе банке под државну контролу, помогао је да се одржи дводневни скок цена акција после најгоре берзанске седмице у историји.